Gagi, drago mi je što si prepoznao ozbiljnost te moje najave analize i hvala na moralnoj podršci
Ja sam stvarno zaluđenik za meteorologijom i malo je falilo da ostanem u nauci, eto nijanse su odlučile da u životu krenem drugačijim putem iako sam ostao u struci. Ali to ne znači da ne želim da za neki mikrometar ili milimetar pomerim sveukupno znanje iz ove oblasti. A onda je logično da to bude iz oblasti koja me najviše zanima u meteorologiji, a to su konvektivni procesi i oluje.
Znam da je u pitanju možda i prevelik zalogaj za mene samog, ali bio bi manji ako bih uspeo da uključim i ostale članove foruma. Možda je kompletna ideja bila da se dokaže da oluje zaobilaze Beograd (centar), ali nije sve to tako jednostavno. I ostala bi možda i na neki način neozbiljna analiza ukoliko bi se fokusirala samo na Beograd. I onda sedi logično rešenje da se priča proširi na celu Srbiju. Već 10 godina aktivno pratim konvektivna dešavanja i iznosim zaključke vezane za konvektivne procese u Srbiji, ali i njih bi morali da podelimo grubo u dve u grupe:
1) konvektivni procesi unutar vazdušne mase, bez izražene dinamike atmosfere
2) konvektivni procesi u sklopu ciklona ili doline, sa izraženom dinamikom
Kod ovih prvih treba uzeti mnogo stvari u obzir, pa se i ona može grubo podeliti na dve situacije:
1) uslovno nestabilna ili slabo nestabilna atmosfera
2) nestabilna ili veoma nestabilna atmosfera
Kod ove prve konvektivni oblaci će se prvo formirati u planinskim predelima i često zadržavati samo u planinskoj oblasti. Kod ovih drugih, reklo bi se da je već čista lutrija gde će se oblak formirati i kuda će proći.
Ono što je posebno zanimljivo je ova druga vrsta. U situacijama kada postoji izražena dinamika, e tada se već formiraju jake oluje koje imaju neke uobičajene putanje. Sada i te situacije možemo podeliti u dve grupe:
1) tipične situacije sa ciklonom/dolinom i jugozapadnim ili zapadnim visinskim strujanjem
2) atipične situacije sa ciklonom/dolinom i južnim odnosno jugoistočnim visinskim strujanjem
I sad dolazimo na suštinu priče. Kod tih tipičnih situacija, postoje uobičajene putanje oluja i Beograd se ne nalazi ni na jednoj od njih, ali zato jako blizu prolaze (jedna južnije i jedna severnije). Čitav smisao rada bi bio da se utvrde te dve putanje, da se potkrepe i statističkim podacima (tu će trebati gomila radarskih slika i podataka o munjama).
A onda, tu su i te "atipične situacije". Takva je npr. bila u junu prošle godine kada su superćelijski oblaci prolazili potpuno neuobičajenim stazama, preko Beograda i Pančeva koji jako retko imaju jače oluje. Opet i te situacije treba analizirati.
Jer i u jednom nedavnom razgovoru sa Pavlovićem smo zaključili da su jake oluje u Beogradu izuzetak, a ne pravilo. Recimo, postoje mesta u Srbiji koja svake godine imaju jednu ili više jačih oluja, dok se u Beogradu jake oluje dešavaju jednom u 2-3 godine.
Ako zaista uspemo da povežemo sinoptičke situacije sa uobičajenim storm-tracks u Srbiji, uradićemo ogroman posao za prognozu oluja i njihovih putanja i na taj način moći da upozorimo ljude i pre nego što vidimo oblak na radaru. Sve se to za sada bazira na nekim našim iskustvima, zaključcima, ali fali konkretan dokaz, objektivna analiza bez subjektivnih i šaljivih pojmova tipa BKR i NKR.
Možete da naslutite o kolikom poslu se tu radi i ne znam odakle bi se počelo. Za početak, treba nabaviti topografsku kartu Srbije sa jako visokom rezolucijom ili pak izraditi takvu uz pomoć google mapsa. Ovako nešto:
