Tema: Meteo chat

[zec]

Taj dan čak ni strujanje nije bilo iz pravca mora,već severoistoka.

[Fraka]

Nema govora, nema cuda tog, da iz slojevite oblacnosti moze da padne preko metar snijega za 24h. ako moze i metar.. to je ono ma kraaaajnji krajnji maksimum. To su 2 svijeta padavina.

Bas je prije nekoliko Milos pricao kako je mislio da Zagreb i Bg imaju slicne uslove za snijeg, jer je do sad tako bilo, a onda je vidio da je palo 70-80 cm za jedan dan u Zg, sto je moralo po njemu doci iz konvektivne oblacnosti

[Fraka]

Evo gle ovu prognozu... Uz malo srece moze biti metarskih ili nesto vecih snjegova... A mozda i kise.. vidjecemo.

http://www.yr.no/place/Montenegro/Other/Orjen~3264482/long.html

Znaci ovo ne donosi 2 metra snijega. Ni u kojem slucaju. A jbg onda ako mislis da moze jace tamo, ti nastavi da mislis, sto da ti kazem.

[sanjin]

U februaru prosle godine nije palo 58cm u Podgorici nego 158cm, neko je zaboravio jedinicu! Evo imam sliku kao dokaz i sjecam se da su svi pricali kako im je snijeg bio izvise ramena!

[zec]

Pre bih poverovao da je Ivanjicu zakačila tropska oluja,nego da je palo 2m snega.

[Snowhunter]

Kao prvo, pozdrav svima na forumu.  Forum redovno pratim, ali pošto me već ima na previše drugih foruma (ne samo meteo tematike) nemam vremena da svuda pišem, pa se tek sada učlanih. Kao drugo, unaprijed se izvinjavam na dužem postu. Pošto sam indirektno učestvovao u temi, red je da nešto napišem u svoje ime. Veliki sam zaljubljenik u klimatologiju i prije svega ljubitelj snijega, prema kojem gajim bezuslovnu ljubav. Tema je vrlo zanimljiva, bojim se samo da fali malo ozbiljnosti i razumijevanja – ponekad se čini da neko priča (piše) u klin, neko u ploču. Takođe, vrlo važno je odvojiti objektivno (tj. izmjereno i zabilježeno) od subjektivnog (lokalnih priča, predanja, ličnog utiska). Bez namjere da dajem konačan sud, jer ga ni nemam, iznijeću neke podatke... Pitanje koje je upućeno meni na pp. od jednog forumaša je bilo o tome koja su najsnježnija mjesta u bivšoj Jugoslaviji u zoni ispod 500mnm. Bitno je naglasiti ovo ispod 500mnm, upravo će o tome biti većina mog posta. Prvo bi trebalo definisati šta znači biti najsnježniji. Kad je snijeg u pitanju u klimatološkim dnevnicima se vode podaci o broju dana sa sniježnim pokrivačem, broju dana sa padanjem snijega, zatim o visini snijega na tlu, kao i o visini novonapadalog snijega. Šta od ovoga uzeti kao kriterijum za snjegovitost? Da li možda  visinu maksimalnog snijega ili količinu novonapadalog snijega (primjer: Istočni Sibir po ovim kriterijumima ne bi uopšte bio snjegovit, tamo snjegovi izuzetno rijetko dostižu pola metra – all time rekord u Ojmjakonu je svega 52cm, znači manje od Podgorice ili Mostara, a jesu li Podgorica i Mostar snježniji od Ojmjakona) ili broj dana sa  sniježnim pokrivačem (ovdje bi Istočni Sibir sa redovnih 200+ dana godišnje sa sniježnim pokrivačem bio super snjegovit), ili opet neku kombinaciju svega ovoga (recimo broj centimetar-dana, tj. sumu svih dnevnih visina snijega tokom sezone). Želio bih još da naglasim da je u bivšoj Jugoslaviji  postojalo nekoliko stotina (u jednom periodu čak i preko 400) klimatoloških stanica koje su mjerile većinu meteo parametara (temperaturu, padavine, pritisak, oblačnost itd.), ali i preko 2000 padavinskih stanica, na kojima su se mjerile visine padavina, naravno i snijega. Dakle, padavinska mreža je daleko gušća i površinski i po nadmorskim visinama nego klimatološka. Tek bi brojke sa padavinskih stanica dale realnu sliku o svim pitanjima koja se pominju u temi. Ali kao prvo, brojke sa padavinskih stanica se ne nalaze u Meteorološkim godišnjacima I koji se skenirani mogu naći na sajtu RHMZ-a, već u Meteorološkim godišnjacima II, koji su nažalost nedostupni široj javnosti (mogu reći i za sebe da sam jedan od indirektnih krivaca, jer je legenda ovog foruma Ptprince    bio spreman na saradnju po ovom pitanju, ali način realizacije zbog nedostatka vremena u tom trenutku mi nije odgovarao). Takođe, da bi dali konačan i potpun odgovor bili bi nam potrebni dnevni podaci (kako bi inače računali sumu cm-dani) za sve padavinske stanice, a to nećemo naći ni u Meteo godišnjacima II, već samo u klimatološkim dnevnicima za svaku stanicu pojedinačno, a to su ogromne količine podataka. Da bi se to digizalizovalo i obradilo potrebno je mnogo ljudi, uz veliko vrijeme i sredstva (i to nije posao za pojedince, već za institucije kakve jesu državni meteo zavodi), a i kada bi se to sprovelo vrlo vjerovatno nikada u potpunosti ne bi bilo dostupno javnosti.  Sad da se vratim na temu... U Meteorološkim godišnjacima II za svaku padavinsku stanicu se nalaze pored ostalih padavinskih podataka i podaci o broju dana sa sniježnim pokrivačem i maksimalnoj visini snijega. Davno nekada, prije vremena skenera i digitalnih fotoparata imao sam pristup ovim godišnjacima i pokupio sam nešto (slobodno mogu da kažem simbolično) podataka o snijegu, ali uglavnom za planinske stanice, ove nizinske me nijesu previše zanimale. Tek tu i tamo bih pokupio i neki zanimljiv podatak za nizinske stanice, prije svega ako je bio u pitanju neubičajeno veliki snijeg.
Da konačno pređem na konkretne podatke. Ovo je statistika o broju dana sa sniježnim pokrivačem (u Meteo godišnjacima I nema podataka o visini snijega) za Ivanjicu, koju svako može da provjeri iz Godišnjaka na sajtu RHMZ-a, a oni su, uzged, i jedini zvanični dokumenti za ovakvu vrstu statistike. Nažalost podaci nijesu baš najredovniji - ipak su kompletni za nekih 37 godina što je dovoljno dug period sa aspekta klimatologije:



To što se ovi podaci nekome ne dopadaju, nije moj problem. Takođe ne ulazim u pitanja reprezentativnosti položaja ili eventualno homogenosti niza, o tome je RHMZ morao da vodi računa prije nego su objavljeni u zvaničnim dokumentima. Ovdje bih dodao samo par napomena. Podaci o snijegu strašno mnogo zavise od mikro-lokacije meteo stanice, pogotovo u planinskim predjelima. Nagib, ekspozicija, vegetacija, kao i geomorfološke karakteristike terena mogu značajno da utiču na sniježne brojke na lokacijama koje su vrlo bliske i, po meteo parametrima (temperatura i padavine), praktično identične. U planinskim predjelima dužina trajanja sniježnog pokrivača na prisojnoj (osunčanoj, južnoj) ekspoziciji može da bude i par mjeseci kraća od iste padine na osojnoj, sjevernoj strani – pogotovo ako se radi o većem nagibu. Slične razlike mogu da budu između nekog otvorenog, vjetrovitog mjesta i drugog, ušuškanog u visokoj šumi. Otuda se vrlo često na meteo forumima čuje kako neka stanica nije reprezentativna, jer mjeri manji ili veći snijeg, niže ili više temperature nego što je realno (ili se nekom čini da je realno). Bez obzira na sve to, ili  uprkos svemu tome, ono na šta uvijek možemo da se pozovemo su jedino zvanični podaci, a ne nekakva predanja i priče rekla-kazala. Ponavljam još jednom - da li je ivanjička stanica reprezentativna ili nije ne znam, ali gornje brojke su ono što jeste zvanično.
U ex Jugoslaviji je postojalo nekoliko područja u zoni 500mnm koja su bilježila više dana sa snijegom od Ivanjice i koja imaju veće potencijalne snjegove.Snježnije su lokacije u zaleđu Gorskog kotara u Hrvatskoj i Sloveniji, na sjeveru Like u Hrvatskoj, kao i zaklonjene doline u zoni 500m u Julijskim i Savinjskim Alpima. Samo nekoliko podataka koji se mogu provjeriti na Internetu.  Kočevje (Slovenija, 467mnm) – 30-godišnji prosjek broja dana sa sniježnim pokrivačem - 74, Šmartno pri Slovenj Gradcu  (Slovenija, 455mnm) - 84, Stara Fužina (Bohinj, Slovenija 547mnm) – nevjerovatnih 109.7 dana (na jugozapadu Srbije ili sjeveru Crne Gore ovo je tek u zoni iznad 1000mnm), Bohinj (Slovenija, 510m) – 101.5 dana, Bled (Slovenija, 482m) – 98.9 dana, Ogulin (Hrvatska, 328m) – 70.7 dana. Ima još padavinskih lokacija sa impresivnim brojkama, ali se iste ne mogu provjeriti na Internetu pa ih neću navoditi. Što se tiče Vlaško – pontijskog basena na istoku Srbije on je u zoni 500mnm dosta hladniji od Ivanjice, pa shodno tome duže drži snijeg, i u tom smislu je snjegovitiji. Nažalost, nemam 30-godišnje nizove koji bi jedino bili relevantni, stoga ovo treba shvatiti tek kao naznaku, tj. pretpostavku kakvo je stvarno stanje.  Na Miroču (visok svega 768mnm) su postojale padavinske stanice Miroč (480mnm) i Petrovo selo (395mnm). Imam podatke za samo par godina, zato ponavljam sve ovo bi trebalo uzeti sa rezervom. Godine 1956, Miroč (480mnm) – 115 dana sa sniježnim pokrivačem (Ivanjica 57), maksimalni snijeg 110cm. Godine 1969, Miroč (480mnm) – 130 dana sa sniježnim pokrivačem (Ivanjica 66), maksimalni snijeg 136cm, Petrovo selo (395mnm) – 128 dana sa sniježnim pokrivačem, maksimalni snijeg 151cm. Ovih miročkih 115-130 dana trajanja sniježnog pokrivača u zoni ispod 500mnm u Ivanjici, makar zvanično, nijesu nikada zabilježeni. Bilo bi lijepo kada bi imali kompletne Meteorološke godišnjake II, pa da napravimo poređenje za klimatološki period od 30 godina, što bi jedino bilo relevantno. Ali, ipak i na osnovu ovoga može da se postavi pitanje gdje je snjegovitije u zoni 500m? Ja sam uvjeren da u zoni 500mnm snijeg duže traje u tom dijelu Srbije nego u Ivanjici, a očigledno da ni maksimalni snjegovi ne zaostaju, uprkos manjim zimskim padavinama (ovo naravno znači da se veći procenat zimskih padavina izruči u obliku snijega – što je možda još bitnije od same sume zimskih padavina). Obratite, recimo, pažnju kada su košavske situacije (redovne i relativno česte svake zime), na jugozapadu Srbije mogu biti skoro proljećnji dani,  a u isto vrijeme u Vlaško-pontijskom basenu cjelodnevni minusi. Dakle, ono što ja tvrdim je da Ivanjica nije najsnježnija u zoni ispod 500m na prostoru ex Jugoslavije, pa čak ni na prostoru Srbije. S druge strane, upoređivati snjegovitost malog Miroča sa velikom Golijom je besmisleno i podsjeća na miješanje baba i žaba, tj. klasičnu zamjenu teza, jer to koliko sam shvatio nije bila tema.
Drugo je pitanje da li je Golija najsnježnija planina u Srbiji? Ako bi izuzeli metohijske Prokletije i Sjevernu Šaru (visoku i preko 2600m) vrlo moguće da jeste. Na Goliji je dugo vremena funkcionisala (u jednom periodu i kao klimatološka) stanica Bele Vode na 1500mnm. Međutim, sniježne brojke nijesu bile toliko impresivne – da li su razlog karakteristike mikro lokacije ili kratak period mjerenja ne znam, ali su daleko zaostajale za spoljašnjim (bliže Jadranskom moru) i  padavinskijim pojasom Dinarida, o Julijskim Alpima da ne govorim. S druge strane i sam sam više puta bio na Goliji, mogu reći da je solidno poznajem, neke ušuškane doline sjeverne orijentacije (prije svega doline Golijske i Crne reke) su snježnije i mnogo bolje drže snijeg od Belih voda, i siguran sam da bi tu sniježna statistika bila vrlo impresivna, usuđujem se reći u zoni 1300-1600m najbolja (ili među najboljim) u Srbiji. Šteta je što tu nemamo zvaničnih mjerenja, ali zašto se vi Ivanjičani ne organizujete, u dolini Golijske reke postoji hotel i idealni uslovi za automatsku stanicu – lokacija je stvarno fantastična i bilo bi lijepo pratiti podatke odatle u realnom vremenu.  Od mene dosta... o snijegu iz novembra 1981. ne znam ništa, ali vjerujem zvaničnim brojkama, a o smetovima kao kriterijumu za snjegovitost ne bih... Samo da dodam, moderna nauka je davno izašla iz kvalitativne, opisne faze, za bilo kakav ozbiljan rad ili zaključak neophodna je kvantifikacija zasnovana na brojkama (mjerenjima), eksperimentima, i u skladu sa prirodnim zakonima. Priče o babama, đedovima i mitovima nijesu relevantne, iako su i meni samom vrlo zanimljive i volim da ih čujem.

[rade]

Dobro došao Snowhunter i veliko hvala za iscrpan i zanimljiv tekst potkrepljen činjenicama i relevantnim podacima. 

Izneo si veoma dobar predlog
 "ali zašto se vi Ivanjičani ne organizujete, u dolini Golijske reke postoji hotel i idealni uslovi za automatsku stanicu – lokacija je stvarno fantastična i bilo bi lijepo pratiti podatke odatle u realnom vremenu"
koji bi treblo Ivanjičani da razmotre i prihvate.

[Rale]

Sto bi se reklo nepotrebni visak znanja..?? Poslednjih 10 godina Beograd je skoro pa duplo snezniji od Ivanjice. Ja recimo nikada u zivotu ne bi izgovorio takvu glupost da je Ivanjica najsneznija... Zlatibor je udaljen od ivanjice 70 km ili ti preko brda sto bi se reklo i uvek je imao duzi sneg od Ivanjice .O Kopaoniku da ne pricam...

Meni je blesavo i ovo zaklinjanje u mikromilimetre jer sumnjam da je taj sneg iz '81 iko merio. To je tada bila elementarna nepogoda a i inace ivanjicani vole sneg kao rupu u glavi ...

Ima nekoliko privatnih meteo stanica i na Goliji i na Javoru i u Ivanjici... Od kako su izgrdjene satelitske stanice i od kada je vojska prisutna u tom regionu normalno je da se pazljivo orate vremenske prilike... Drugo je to sto se niko ne bavi ovim forumom...

P.S. Za Srbina ....meni se cini da je glavna stanica za Ivanjicu na Ravani  a druga je na Bozcu ,ali nisam siguran da li rade...No svakako na Satelitskoj stanici postoje svi podatci ....
Morate razumeti Srbina jer on je mlad decak i ne poznaje ljude ,pa on se bezmalo ni rata ne seca ...Covek samo voli i vidim da ne ume ni da naidje na pravi trag... recimo Srbine pitaj Aca ( ja se ne secam) gde su Spikove sekcije imale stanice...Imas i poznate Ivanjicke radio amatere koji su umrezeni na celoj teritoriji opstine...Recimo stanica na Javoru je cini mi se kod onog kafedzije u dvorisu  ,kuca ispod puta preko puta hotela...itd....ja to onako po secanju...A onda ce ti ljudi reci ko ih ocitava i ko je zaduzen za njih pa onda laganice ides dalje...Bud malo agent ....Serlok Holms...

[zaraza]

Sad me cela ova prica zainteresovala da se vidi ko je u pravu
U medjuvremenu, ja sam nasao ovo:

http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/276869/Pomogla-da-na-svet-dodje-4000-beba

- U porodilište je došao mladi čovek i zatražio pomoć za svoju suprugu, koja je imala 23 godine i već dvoje dece. Znalo se da su oba njena porođaja bila teška i komplikovana. Trebalo je opet da se porodi, a zbog zavejanih puteva nikako nije mogla da dođe u grad. Šef me pozvao telefonom, iako sam taj dan bila slobodna i krenula sam put sela Bratljevo, udaljenog od Ivanjice 26 kilometara - priča Anica.

Smetovi su dostizali visinu od 1,5 metra, hodala je prečicama kako bi brže stigla. Preko brda, jaruga, potoka, upadala je u sneg do pojasa. Srećom, susrela ih je grupa seljana koji su išli u istom smeru, smenjivali su se jedan po jedan, pravili joj prolaz. U kuću je ušla nakon šest sati hoda, nešto pre ponoći. Nije bilo struje, a ni tekuće vode. Anica je stigla na vreme.

Ne volim da ostavljam svedocenja kao nekakve argumente, jer u principu, kada je rec o nauci, covek je najslabiji faktor. Svi smo svedoci kako svake godine vecina "svedoci" kako u avgustu "nikada nije bilo ovako vruce", kako ova zima "nikad nije bila tako topla" ili kako je ovo "najhladnija zima". I to bukvalno svake godine ista prica.

[Ljubiša]

Da, meni je ovo jako zanimljivo i nešto mi govori da se ovde nešto ne slaže. Ukoliko je za noć palo "samo" osamdesetak cm snega, da li bi to izazvalo vanredno stanje kako naši članovi iz Ivanjice tvrde. Toliko snega za varoš od možda 10000 stanovnika (neka me neko ispravi ako grešim) jeste problem, ali mislim ne problem za vanredno stanje i slično. Na kraju, imali smo Srbinovu reportažu od januara 2012. godine ... http://www.serbianmeteo.com/forum/index.php?topic=2669.0 gde je (po njegovom merenju) bilo gotovo metar snega, pa niko nije pravio frku oko toga.

Meni je blesavo i ovo zaklinjanje u mikromilimetre jer sumnjam da je taj sneg iz '81 iko merio. To je tada bila elementarna nepogoda a i inace ivanjicani vole sneg kao rupu u glavi ...

Ovo ima smisla ... ukoliko je zaista bio žestok sneg, pitanje je da li je radnik ili honorarac RHMZS uopšte mogao da dođe do mernog mesta?
Čitajući sve što ste napisali, onako nepristrasno, stekao sam utisak da je snega bilo preko jednog metra, e sad koliko preko??? Mislim da to nećemo nikada saznati, jer ukoliko vidimo i slike, teško je po njima dati neku tačnu procenu.
E da, Srbine koliko god ti pokušavao da objasniš da u Ivanjici nema smetova, varaš se! Možda ih nema u onom obliku kao kod mene  kada padne 40cm snega, a ja ispred babine kuće čistim smet od skoro metar i po!
Evo je tvoja slika od prošle godine ...

Po ovome, domaćin iz ove kuće bi mogao da tvrdi da je 2012. godine bilo 150 cm snega!?

[Fraka]

ukoliko je zaista bio žestok sneg, pitanje je da li je radnik ili honorarac RHMZS uopšte mogao da dođe do mernog mesta?

Pa pitanje je onda zasto je taj radnik objavio 88 cm koliko je objavio

Na toj reportazi je zaista obilan snijeg.. al sad bas preko metar.. mozda u dvoristima.. u meteoroloskom krugu prilicno sumnjam, ne znam.

[Ljubiša]

Pa pitanje je onda zasto je taj radnik objavio 88 cm koliko je objavio

Verovatno je morao da prijavi "neki" podatak. Možda ne bi bilo loše da Srbin vidi gde je to nekada mereno, pa kad padne neki budući sneg, ode tamo i izmeri sneg i uporedi sa svojim merenjima, tj. tamo gde stalno meri!

[zec]

Ne znam da li Srbin i Rale znaju šta je intenzitet od 140cm-200cm za noć,ili 24h!?
Da li znaju ljudi iz Ivanjice kako izgleda takvo padanje snega?

Evo da postavim kako izgleda kada za 24h napada "samo" 70cm snega,pogledajte taj intenzitet snega!

Ovakav sneg su uzrokovali grmljavinski oblaci sa mora,jer je bilo pogodno strujanje da dodju do Zagreba i uslove ovako nešto.A uspeli su da izdrže do Zagreba jer je more relativno blizu,a i nema nekih orografskih prepreka što je i najbitnije.Ono što je takodje pogodovalo ovakvom razvoju je "borba" tople i hladne vazdušne mase na visini.Eto još jednog dokaza da se najobilniji sneg izruči baš na graničnim temperaturama,što je uzrokovano samim položajem ciklonalnog polja.Zagreb i nije baš snežan grad kada se pogleda broj dana sa snežnim pokrivačem,ili visina snežnog pokrivača.Uzrok tome jesu lokalna strujanja,fenski efekat itkd.Ali,ipak blizina mora je čudo,pa će samim tim ljudi iz Zagreba dugo pamtiti ovo zatrpavanje.
Sa druge strane imamo Ivanjicu,naselje koje je takodje relativno blizu moru.Sa znatno većim snegovima,i prosečnom broju dana sa pokrivačem,za razliku od Zagreba.Ali,proseci ne moraju da govore ništa.Padavine koje se izlučuju zimi u tom kraju su uglavnom iz stratusne oblačnosti koje dugo traju,ali dešava se u nategnutim uslovima da znatno oslabljeni cb-ovi izdrže do tog regiona.Upravo zbog reljefa,dugotrajnih padavina taj kraj i ima velike snegove,ali kada se uporedi sa nekom primorskom planinom ta visina snega je smešna,čak i na samoj Goliji koja prima najviše padavina u Srbiji.
Kada se pogleda položaj ciklona iz tog čuvenog novembra,vidi se koje je strujanje vladalo.Istočno i severoistočno,padavine jesu bile vrlo obilne,ali konvekcije nikako nije moglo biti.Em što padavine nisu stizale sa mora,em što je kraj brdsko planinski.Da bi napadalo toliko snega potrebni su cb-ovi,ponavljam po stoti put!Leti za razvoj cb-ova pogoduju planine,upravo se tamo i najviše "nahrane" zbog termičkih uslova,ali zimi,kada je hladno,kada su planine ohladjene lokalne konvekcije ne može biti!A pogotovo ne toliko dugotrajne.Pogledajte kako cb-ovi zimi sa mora prate dolinu Neretve,dodju do Mostara i tu ih planine razbucaju.
Ogromna energija je za tako nešto potrebna,a odakle?Iz mikroklime Ivanjice?Dajte,nećemo da lupetamo nelogičnosti.
A i neka se pogleda prostorni raspored padavina,što je Ptprince naveo,pa će se lako uvideti da su padavine bile iz negrmljavinskih oblaka.A samo bi oni prouzrokovali takav sneg,koji nigde na svetu nije zabeležen-što se tiče mernih stanica.

[Медо]

Хтео бих да замолим да ми неко овде извади радарске слике, ако су уопште могу извадити, у питању је ја мислим 25 јун 2012 када сам доживео највеће невреме откад пратим метереологију, једноставно нисам могао да видим радарске слике јер целу ноћ није било струје и интернета.

Никада у животу нисам видео такав интензитет кише, ко зна колико је мм пало а први пут у животу сам са прозора гледао како муња удара у фудбалски стадион преко пута улице, гром је касније затим ударио у суседно дворште и преполовио стабло крушке, али нажалост биле су навучене ролетне па се није могло видети баш најбоље, али се зато добро чуло 

Хвака унапред, има и неких радарских слика у актуелним из тог дана, али није то то.

Тај систем је дошао са југа и простирао се од Пожеге па чак до Крагујевца, али мислим да је овде било убедљиво најжешће.

[Ljubiša]

Хтео бих да замолим да ми неко овде извади радарске слике, ако су уопште могу извадити, у питању је ја мислим 25 јун 2012 када сам доживео највеће невреме откад пратим метереологију, једноставно нисам могао да видим радарске слике јер целу ноћ није било струје и интернета.

Meni je ranije član Mili-CQ slao neke radarske slike, e sad da li ih je slučajno imao ili ima kolekciju 

Ne znam da li Srbin i Rale znaju šta je intenzitet od 140cm-200cm za noć,ili 24h!?
Da li znaju ljudi iz Ivanjice kako izgleda takvo padanje snega?

A da li ti znaš? Mislim ovako iz života ... ne preko slika? Po nekad se desi splet okolnosti koje dovedu do zaista neverovatnih situacija ... eto kod mene je pre nekoliko godina za nekih sat i po palo 63mm kiše. Do tada sam mislio da je takav intezitet, u toliko kratkom vremenskom periodu, na ovom području NEMOGUĆ! Tada je u Zrenjaninu palo svega nekoliko mm, a u Kikindi 30-ak mm. A rekordi u količini padavina za ta dva grada su malo više od 70mm za 24h.
Znam da nije ispravno poređenje, ali ono što hoću da kažem je da, i tih zvaničnih 80-ak cm za noć su ipresivni i da ih ne treba porediti sa "tamo nekim snegom". Ako su uslovi bili toliko jaki da može da napada 80cm snega, onda je moglo da napada i 90 pa i 100 i više cm ... zašto da ne?
Ne bih da stajem ni na jednu stranu, jer kao što to često biva, istina je tamo negde (na sredini)!

[zec]

Naravno da ne znam kako to izgleda,niti ću ikada znati jer je to nemoguće kod nas.
Zašto si mislio da je nemoguće?
Leti je itekako moguće da padne ta količina kiše,zna se koliko malo područje može da zahvati cb,a da izruči poplavu.Da li se sećaš avgusta 2010. godine?Za sat vremena 100mm kiše u Adi.To nije ništa toliko neuobičajeno,to je samo jedan primer.
Drugo je padanje kiše iz cb-a,nešto sasvim drugo padanje snega,koliko puta samo sporije padaju pahulje iz oblaka,od vodenih kapi.
Podatak od preko 80cm je sasvim realan,i ne verujem da je netačan.Iz stratusne oblačnosti,i to vrlo debele je moguća ova količina snega za 24h,ali iznad 1m nikako,to je već isključivo konvektivna.A,tada je nije bilo,niti je bilo uslova kada se pogledaju indexi nestabilnosti i drugi faktori za razvoj takvih oblaka.
Mislim,sasvim je nelogično da oblaci dodju sa severoistoka,naglo ojačaju iznad Ivanjice gde naprave najveću trpačinu,a kada prodju Ivanjicu vrate se u predjašnje stanje.

[Fraka]

Gdje ce biti moguc taj intenzitet kise ako ne u Vojvodini ako se stvori neka super celija....

Bilo znacajno jacih pljuskova po vojvodini od 63 mm za sat ipo, iako je to svakako vrlo dobar intenzitet..

[rade]

Хтео бих да замолим да ми неко овде извади радарске слике, ако су уопште могу извадити, у питању је ја мислим 25 јун 2012 када сам доживео највеће невреме откад пратим метереологију, једноставно нисам могао да видим радарске слике јер целу ноћ није било струје и интернета.

Ovo je radarska slika od 25.06.2012. u 20,06h

[Медо]

Раде, хвала ти до неба   

Овде се види да су најјаче падавине код мене, Пожега која је негде на рубу система забележила чак 73 мм кише.

Убедљиво најјаче невреме по питању интензитета кише и грмљавине.

Ја мислим да је овде било и више од тих 73 мм, иако је било сушно време природа се због ове кише доста дуго држала у добром стању.

Надам се да ће ове године поновити тако нешто, такође сам читао на форуму, мислим да је то наш почасни члан написао да се суперћелије обожавају да прођу овим мојим крајем, тачније негде између Чачка и Крагујевца. 

[zec]

Prelepa oblačnost,šteta ja sam tada bio na moru,pa sam propustio taj zanimljivi period.
Biće još prilika.