Opet, moram da dodam da u oblastima sa izraženom orografijom dosta utiču i ona prizemna strujanja ispod baze oblaka, a ne samo ona visinska koja diriguju pravac premeštanja nepogode.
Rođen sam i mnogo vremena proveo u gradu koji za razliku od Beograda ima vrlo izraženu orografiju i takoreći je opkoljen strmim planinama sve od čistog severa do čistog istoka, i to su planine koje se kao zid izdižu od 0 do 1600m.
U takvoj situaciji bi čovek pomislio da iz tog pravca ne može da dođe ništa, ni natapača, a kamoli nestabilnosti. I istina je, default situacija za padavine i nestabilnosti na primorju su strujanja od mora ka kopnu, odnosno sve od SE preko S i W do NW. Međutim, ima retka situacija kad oluje dođu od planina i među takvima su bile neke od jačih oluja koje pamtim. Ali za tako nešto moraju da budu ispunjeni bitni uslovi. Takva visinska strujanja moraju da budu slaba i da budu izražena samo u višim delovima atmosfere, od LCL pa naviše, jer se na taj način anulira fenski efekat. U prizemlju ne sme da bude vetra tog pravca, već je poželjan i suprotni, zapadni pravac, od mora ka planinama. Onda se takoreći oblačnost hrani vlažnim i nestabilnim vazduhom koji se od mora penje uz planine, i tako dolazi do razvoja moćnih Cb-ova, koje kasnije visinska struja premesti ka obali.
Čim su ta visinska strujanja izraženija, ili kad i u prizemlju imamo taj burski pravac vetra, tu naravno više nema ni govora o ikakvim nestabilnostima.
Mislim da se cela ova priča može primeniti i na oblasti u Srbiji sa izraženom orografijom. Vetar jednostavno treba pomsatrati trodimenzionalno, a nikako dvodimenzionalno.
Šteta što se nikad ta priča ne može primeniti na Beograd i što će ostati večita nepoznanica zašto oluje zaobilaze BKR.
