Nekada se i trenutni meteorološki podaci (parametri) ili podaci za određeni vremenski period uporežuju sa referentnim periodom od početka merenja, dok se, kao što si već rekao, u nekim slučajevima upoređuju sa određenim (često poslednjim "napravljenim") referentnim periodom (koji najčešće iznosi 30 godina).
Pitao si zašto je to tako...
Jesam mnogo mlađi i bez završene škole, pa je možda u najmanju "ruku" neobično što ti ja odgovaram, ali pošto smo na forumu - izneću svoje mišljenje: Verovatno konstatuješ da u relativno dužem vremenskom periodu, (ne)zavisno od ljudskog faktora, dolazi do promena klimatskih karakteristika na određenom području, odnosno na globalnom nivou. Daću primer temperature kao meni najlekši: U prošlosti smo imali više ledenih doba i između njih toplije periode (da ne tražimo sada uzroke; mogu se naći i na Vikipediji). Između svakog toplijeg perioda i ledenog doba imali smo još mnogo toplijih perioda i "mini" ledenih doba (govorimo o hiljadama godina), unutar svakog "mini" ledenog doba mnoštvo slabije izraženih hladnijih i toplijih perioda, itd. Takođe, kada se na to umeša i "ljudska ruka" u poslednjim decenijama, dobijamo još mnogo izraženih faktora koji utiču na klimu, naravno samo na manje celine - po mom mišljenju još uvek ne globalno (npr. najpoznatiji je efekat toplotnog ostrva karakterističan za urbane sredine). Tako dobijamo podatak da Beograd (GMS na Vračaru (u centru)) ima već dug niz godina najvišu minimalnu temperaturu u zemlji od svih nižih krajeva i to nije uopšte zanemarljiva razlika i ona utiče i na prosečnu temperaturu! Naravno, taj efekat je bio znatno manje izražen pre npr. 40-50 godina. Zato, da bismo imali trenutnu sliku ili bar što približnije podatke o prosečnim temperaturama, prosečnoj količini padavina i ostalim parametrima (koji se takođe menjaju iz veka u vek, decenije u deceniju...), šta je i koliko ispod, odnosno iznad normalnih vrednosti, mi sa vremena na vreme "resetujemo" te podatke uzimajući najkraći mogući referentni period koji će nam dati što preciznije podatke. Takođe, ne možemo uzeti period od godinu dana, već da bismo odredili klimu za neko područje mi moramo neprekidno da beležimo podatke određen vremenski period - min. 10 godina. Sve preko toga dolazi u obzir.
Primera radi, glupo bi bilo ako bismo (da imamo te podatke) izračunali prosečnu temperaturu od nastanka Zemlje do danas na koordinatama današnje meteorološke stanice npr. na Vračaru i na osnovu toga rekli da je ova godina (kao i prethodne) mnogo ispod proseka, jer je, zaboga, kada je nastala naša planeta, pa milionima godina kasnije, bilo toliko toplo da je prosečna temperatura za ceo period upoređivanja nekoliko stotina stepeni.
Takođe, kada bismo (da imamo te podatke) izračunali prosečnu temperaturu od početka poslednjeg ledenog doba do danas na koordinatama današnje meteorološke stanice na Vračaru i uporedili je sa prosečnom ovogodišnjom, verovatno bismo dobili podatak da je ova godina bila znatno toplija od tog proseka. Iz svega toga zaključuje se da je klima relativna.
I za kraj, kao direktan odgovor na tvoje pitanje, verovatno taj period (30 godina (najčešće se uzima) napravljen iz razloga što je životni vek čoveka ~65 godina (ne znam tačno), tj. prosečnog građanina Beograda ne zanima prosečna temperatura za prethodnih 300 godina, ako on živi u sadašnjosti i poredi ovu godinu sa prethodnih pet, šest ili sa periodom kada je rođen (npr. pre 30 godina) i konstatuje da je ova godina hladna, dok bi po tom referentnom periodu npr. temperatura bila u granicama normale (zato što je prosečna temperatura u porastu).
Izvini što sam se ovoliko raspričao, nadam se da ćeš me razumeti. Pozdrav