Sale evo tog teksta,tekst je na slovenskom,pa sam ga prevodio na google translate.
ЗИМСКА 442/443: Тешка зима у западној Европи, снег је лежао 6 месеци. ЗИМСКА 763/764: Веома тешка зима широм Европе, Црно море је замрзнуто. ЗИМСКА 822/823: Необично тешка зима. 22. септембра је притиснуо зимску прехладу. Мраз и снег настављају се непрекидно до 12. априла. Током једног мјесеца све европске реке биле су ледене. ЗИМСКА 993/994: Зима са озбиљним мразима до средине априла, након чега следи изузетно суво лето у којем су многи токови прешли. ЗИМСКА 1076/1077: Изузетно озбиљна зима, која је трајала широм Европе од краја октобра до 15. априла. Реке су замрзнуте од 26. новембра до средине марта. ЗИМСКА 1122/1123: Зима је била толико топла да није сњежила. Зима 1185/1186: Најтоплије зиме у Европи. Већ у јануару су цвјетала дрвећа, у фебруару су већ били јабука димензија лешника, али почетком августа је била берба. ЗИМА 1227/1228: Врло топла зима и пролећа. Те године су се сакупљале крајем јула. ЗИМА 1235/1236: Врло топла зима. У фебруару су цветали цветови, а овце напрсле на отвореном. ЗИМА 1248/1249: Изузетно топла зима без хладноће и снијега до краја марта; онда је до средине маја било врло хладно. ЗИМА 1289/1290: Друга најтоплија зима у Европи. Цвијеће дрвећа и цвијета цвјетило је за Божић, док су 14. јануара јагоде већ биле зреле. Зима 1327/1328: Врло топла зима. У јануару су почела цветати дрвеће, а 25. јула је почела берба. Зима 1362/1363: Тешка зима, која је почела 28. септембра и трајала је до 6. априла. Почетком марта све је замрзнуто. ЗИМСКА 1407/1408: Једна од најгорих зиме у средњој Европи, која је трајала од 11. новембра до 27. јануара, река Темза је срушена. Међутим, 28. јануара дошло је до снажног избијања што је изазвало много озбиљних поплава. Зима 1419/1420: Врло топла зима. 7. априла су руше цвјетне, средином априла су биле зреле трешње и јагоде. Међутим, 8. јуна, уследило је снажно хлађење које су праћене озбиљним мразима. ЗИМА 1529/1530: Топла зима, у фебруару је све проходило. У априлу је пуно снега пало и ударио је на хладноћу. ЗИМА 1538/1539: Изузетно топла зима, за Нову годину, људи су ходали кратким рукавима, цвјетови су цветали на ливадама. Зима 1564/1565: Тешка зима у централној и западној Европи. Од 7. децембра до 2. јануара ријеке Темз и Елба су потпуно замрзнуте. Зима 1565/1566: Најснажнија зима у Алпима уопште, у средњим планинама била је преко 3 метра снега. Зима 1572/1573: Веома хладна Новембар, темп. било је 5-8 степени испод просека. Зима је трајала од 8. до средине марта. Зима 1581/1582: Најгори мраз за Божић, многи људи су замрзнули током спавања. ЗИМА 1586/1587: Тешка зима од 9. новембра до 24. фебруара, крајем маја пада доста снега и притиска озбиљне мразе. ЗИМСКИ 1608/1609: Веома угодна зима, чак ни хладна и снег једном. Зима 1611/1612: Веома снежна зима. Од јануара је снијегао 50 дана, чак су и кровови кућа били под снијегом. ЗИМА 1612/1613: Врло сув и необично топла Јануар, дрвеће је почело да постаје зелено. ЗИМА 1613/1614: Дуга зима, која је трајала од 9. новембра до средине априла, снег је био преко 500 метара 150 дана. Зима 1645/1646: Врло снежна и хладна зима. Многе дивље животиње су умрле. Зима 1657/1658: Веома озбиљна и снежна зима која је трајала до 7. јуна. У Риму је било огромних снега. Чак иу Енглеској лежи снег од 1. децембра до 21. марта. ЗИМСКА 1661/1662: Екстремна топла зима. Од 17. до 23. маја, био је под притиском тешке прехладе. Зима 1679/1680: Најтоплији Фебруар. Зима 1708/1709: Најхладнији јануар у Европи, замрзао Јадранско море. Просечна јануарска температура је била -13,2 степени Целзијуса [/ У] Зима 1710/1711: Најтоплији и најсушнији децембар, Божић је већ процветао. Зима је притиснута средином фебруара, када је снијег био на коленима, погодио га је озбиљан мраз. Зима 1730/1731: Веома хладна зима са темпом. до -38 степени Целзијуса. ЗИМА 1783/1784: До 1. новембра била је изузетно врућа, а затим је притиснула мраз, која је била најгора између Божића и Нове године. После нове године пао је велики снијег, у року од 24 сата преко 60 цм. Снег је лежао 9 недеља. ЗИМА 1784/1785: Снег је пао у новембру и трајао је до марта. Чак иу Италији било је 1,5 метара у фебруару. Многи људи су стали на путевима и замрзнули. Дивље животиње напале људе у селима од глади. То је била инвазија вукова. Снег и хладноће једва су средином априла. ЗИМА 1788/1789: Најгора зима века. [/ у] У децембру је започела озбиљна хладноћа. Било је тако хладно за Божић да се птице замрзле и пале на земљу током лета. Многе дивље животиње су умрле, а вукови су се поново појавили. Температура од -14 до -16 степени Целзијуса током дана трајала је делимично све до 6. јануара. Између 27. и 30. децембра у Риму је било толико снега као што није било пре 52 године. Поштански саобраћај је престао. ЗИМСКА 1794/1795: Врло тешка зима, 25. јануара, били су у Лондону -29
Зима 1795/1796: У јануару је већ био летњи дан. Дрвеће су биле зелене, цветови цветали на ливадама. Ни старији људи нису се тако запалили благо зими. Крајем фебруара дошло је до тешке прехладе до 6. марта, пуно снега пало. Зима 1798/1799: Већ почетком новембра почела је снијег. Међутим, 20. децембра је почела озбиљна хладноћа. Током божићних празника на прозорима је било толико леда да људи нису могли ништа видети. За Божић и дан после Божића, температура никад није прешла -12 степени Целзијуса. Овако јака прехлада трајала је 14 дана. Многи људи широм Европе су замрзнути. ЗИМСКА 1829/1830: Много снега и мраза од Божића до свећице (2.2.), Тако да су и кромпир и јабуке замрзнути у најистакнутијим подрумима. ЗИМСКА 1833/1834: Прилично топла, суха и сапунаста зима. До средине фебруара није било мраза. Зима 1842/1843: Зима потпуно без снега. ЗИМСКА 1853/1854: Тешка прехлада од Божића до 6. јануара, температуре су често испод -20 степени. ЗИМСКА 1857/1858: Прилично хладна и дуга зима, 1858. године ће бити доста снега крајем октобра. ЗИМА 1862/1863: Врло топла зима, 22. децембра, људи су сакупљали шумско воће. ЗИМСКА 1868/1869: Рана зима. Крајем октобра и првих дана у новембру пуно снега пада, што разбија огромно дрво, а затим притиска мраз. ЗИМСКА 1875/1876: Велики снијег у фебруару, већини у посљедњих 45 година. ЗИМСКА 1879/1880: Једна од најгорих зиме са температурама до -36 степени Целзијуса. Децембар је био изузетно хладан, јер се температура није повећала изнад -10 степени Целзијуса током три недеље. Дана 11. децембра, дан је био најхладнији дан од мерења, у Љубљани ујутро -26,4 степени Целзијуса, а током дана је загрејан до -16,0 степени! Многи људи широм Европе су замрзнути, неки чак и током спавања. Било је људи у колибама, шункама и кокошима, како не би се смрзнили. У Северној Америци постоји јасан контраст, пријавили су се веома топла лета, пошто је већ средином зиме све почело да тече и цвети. ЗИМСКА 1890/1891: Врло озбиљна зима, снијег је пао 26. новембра, а између 20. децембра и 20. јануара је погођен озбиљним мразом. Температура се такође често кретала око -10 степени Целзијуса током дана. ЗИМСКА 1892/1893: Озбиљна зима, била је најхладнија у јануару. Дана 14. јануара, Љубљана је мерена на -26 степени Целзијуса. ЗИМСКА 1894/1895: Веома снежна зима, у марту су мерене рекордне количине снега. У Љубљани је било чак 149 цм снега, што је највише до сада. ЗИМСКА 1897/1898: Веома мало дана са температурама испод смрзавања. За нову годину, био је предиван сунчан и врло топл дан. Нарцисе су цветеле у баштама. Након топлог зимског хладног и влажног лета. Једва средином августа постоји темп. прелази 25 степени Целзијуса. ЗИМСКИ 1908/1909: Изузетна хладна Јануар и Фебруар, Март на снегу. ЗИМСКИ 1909/1910: Од Божића до 6. јануара, било је тако топло да су пчеле биле ваздушне. ЗИМСКА 1924/1925: Прилично мекша зима. Тешко је у марту први пут снежити и пасти 10 цм снега. ЗИМА 1928/1929: Најгора зима прошлог века. Непосредно пред Божић, метеоролози су предвиђали благу зиму, дан после Божића, било је јужног времена и почео је одлагати за Новогодишњу ноћ, а затим притиснуло мраз. Температура у јануару и фебруару често пада испод -20 степени Целзијуса, почетком фебруара, понекад и испод -30. У Чаковецу и Госпићу у Хрватској био је -36 степени Целзијуса, мерили смо се -33 степени код Требња. Мање од 10 степени је повремено чак иу марту. Просјечна фебруарска температура у Љубљани била је -8.9 степени! ЗИМА 1931/1932: Прилично снежна зима до краја маја. ЗИМА 1933/1934: Дуга зима, снег је лежао сва три зимска месеца. ЗИМА 1935/1936: Прилично сапун и топла зима. Зима 1937/1938: прилично хладна јануар, април неколико пута снег и озбиљни мраз над Словенијом ЗИМА 1939/1940: Врло хладна зима. У Љубљани је температура пала испод -10 степени Целзијуса 35 пута. Просјечна јануарска температура износила је -6.9 степени Целзијуса. ЗИМА 1940/1941: Природно хладно децембар, просјечна температура је била -6,3 степена Целзијуса. Зима 1941/1942: Озбиљна, дуга и прилично снежна зима. Већ је падало снег у октобру, а почетак новембра пао је снијег, а најгоре је било од 8. јануара до 22. фебруара, када је температура у Љубљани била стално испод нуле. Просечна јануарска температура је била -7,8 степени Целзијуса. Најхладнији дан био је 23. јануара у Кочевју -31 степен, Љубљана -25.4 степени Целзијуса. 10. фебруара у Љубљани је било 75 цм снега. Зима 1944/1945: Огроман снијег у јануару, у Љубљани 27. јануара, 84 цм. ЗИМО 1946/1947: прилично озбиљна зима са хладном и снијежом већ у октобру, у Мурској Соботи је био велики снијег у близини једног метра, 85 цм. ЗИМА 1947/1948: Врло топло јануар са темпом. до +20 степени Целзијуса. ЗИМА 1951/1952: Велики снијег у фебруару. У Љубљани је било 146 цм снега, јер је близу записа од марта 1895. године, када је било 149 цм снега. ЗИМСКИ 1954/1955: Велики снијег почетком марта, у Марибору 76 цм. ЗИМО 1955/1956: Веома хладно Фебруар, темп. нису се подигли изнад -10 степени Целзијуса неколико дана. 121956/1957: Мила зима, почетком маја снег и озбиљни мраз у Словенији. ЗИМА 1962/1963: Једна од најхладнијих и снежних олуја је снијегала крајем новембра, а најгоре је било у јануару и фебруару. У Мурској Соботи 16. јануара -31 степени Целзијуса, температура је често пала испод -20 степени. Између 19. јануара и 15. фебруара било је константно преко 35 цм снијега, а почетком фебруара било је више од пола метра. Снег је лежао у зиму 115 дана. ЗИМА 1963/1964: У новембру је уследила топла зима. Децембар и јануар су прилично хладне и снежне. Температуре су падале на око -25 степени Целзијуса око 20. децембра, а снијег је био дугачак од 20 до 40 цм. Снег је лежао континуирано од 5. децембра до 7. фебруара. ЗИМО 1967/1968: Најтоплији Божић вијека са + 13,3 степени Целзијуса. ЗИМА 1968/1969: Велики снијег у фебруару. У Кочевју је било 148 цм, у Марибору 68 цм, у Љубљани 76 цм.ЗИМСКА 1969/1970: Веома снежни и хладни децембар. У Мурска Собота је 22. децембра -27.6 степени Целзијуса за Божић долине у Словенији покрива дебели покривач снега, много места више од пола метра. ЗИМСКА 1974/1975: Врло слатка зима, у јануару је било прекрасних сунчаних и топлих дана са темпом. од +10 до +15 степени Целзијус, снег је био веома мали, мањи од 10 дана. Зима 1980/1981: Дуга зима. Снег је долазио 2. новембра. У тој зими било је 118 дана снежног покривача. Зима 1984/1985: прилично озбиљна зима. Температуре падале су испод -20 степени у јануару и фебруару неколико пута. Просечна јануарска температура била је -5 степени, 8. јануара у Љубљани је био 20,3 степени, Бабно поље -33 степени. Зима 1985/1986: Велики снијег и хладноће у фебруару. Највећи снежни пад је ове године био у сјевероисточном дијелу Словеније. Рибници, на Похорју снег критеријум као 150 цм Подлипју Козјак снегу пружи висок 132 цм, у Радље об Драви намером 110 цм у Циркулане у Птују 86 цм у Оплотница у подножју Похорја 75 цм у Канчевци у Горичком 69 цм, у Вержеју 66 цм иу Мурској Соботи 61 цм. ЗИМСКА 1986/1987: Након децембра, лед је био хладан и прилично снежан у јануару. У року од два дана пао је више од 50 цм снега, у Љубљани је било 89 цм, а ударио га је и тешка прехлада. 13. јануара Мурска Собота ујутру била је -27 степени Целзијуса, док је Благус у Словенским Горицама био -29 степени. ЗИМА 1989/1990: Сапун и врло сува зима. Снег је био само 5 дана, а то је требало да буде 8. фебруара по први пут. ЗИМА 1995/1996: Дуга и снежна зима са 95 дана снежног покривача, последњи снег 13. априла. ЗИМСКА 1996/1997: Озбиљна прехлада између Божића и Нове године. 27. децембра у 13:00 сати у Мурској Соботи било је 15 степени Целзијуса, а ујутро је било -22 степени. За Нову годину снијегао је -10 степени Целзијуса током дана. Снег је лежао између 24. децембра и 8. фебруара. Имали смо прилично хладне април ове године, неколико пута је снијегао, прошлог априла, многи дијелови Словеније су били под утјецајем мраза. Зима 1997/1998: Крајем октобра, зима хладно цеђено, 30 октобар јутро је било као -10 степени Целзијуса, што је праћено прилично благе зиме. 12. и 13. фебруара је дан био +21 степени Целзијуса. Снег је лежао 11 дана. Зима 1998/1999: Снег је долазио 21. новембра и одржан је до 25. јануара, тада је био пролазан. 9. и 10. фебруара снежне падавине широм Словеније. Падао је 40 до 80 цм снега, а има и више. Овај снијег је одржан до 27. фебруара. Све у свему, снег у овој зими лежао је 85 дана. ЗИМА 2000/2001: прилично мекша зима. У новембру је често било од +10 до +20 степени Целзијуса, 7. јануара било је дневно светло +15 степени. Снег је лежао 9 дана. ЗИМА 2001/2002: Након врло хладног децембра, а затим топлих јануара и фебруара. 28. јануара је био +20 степени Целзијуса. ЗИМСКА 2002/2003: Након топлог новембра, праћена је права зима. Снег падне 5. јануара и наставља се до 28. фебруара. У децембру је било и неколико дана снега и леда. Зима 2004/2005: Између 6 и 10 фебруара екстремне хладноће, 9. фебруара у Мурској Соботи ујутро је -24 степени Целзијуса. Хладно јутро са температурама испод -20 степени се поново притисне почетком марта, а тако је прва половина марта у многим местима најхладнија од 1950. По први пут у зимском снегу 19. јануара, као што је било пре овог блага. ЗИМСКА 2005/2006: Велики снијег између Божића и Нове године. 30. децембра је снежни покривач био на дубини од 40 до 60 центиметара. Снег је лежао до средине фебруара, када је био само пролазан. 5. марта поново је снијег. Средином јануара, Москва је мерила -40 степени Целијума, што се није десило од 1942. године. ЗИМСКА 2006/2007: Врло топла зима. По први пут, снијег је долазио 25. јануара и свега око 5 цм, али већ је био раштркан неколико дана. Више од половине јануара и фебруара било је преко +10 степени Целзијуса током дана. 11. јануара, +16 степени Целзијуса. Већа пошиљка снега дошла је тек 19. марта, када је пао више од 20 цм снега. Снег је био у овој зими 10 дана. ЗИМА 2007/2008: Врло сува и топла зима. У другој половини јануара и фебруара било је темп. често изнад +10 степени Целзијуса. 23. и 24. фебруара било је +18 степени. ЗИМА 2012/2013: Дуга и прилично снежна зима. Први снег је био на крају октобра, а снијег је био и током зиме. Већ у децембру, било је понекад и до 70 цм снега за Божић је на југу, у јануару, на велико замедло Словеније у целини, било је 30 до 60 цм снега. Више снијега је било крајем фебруара, од 30 до 120 цм, углавном на југу Словеније. Такође, у марту је још увек пада снег, први 14. марта, а још више од 24 и 26 марта, када је отказан између 15 и 35 цм снега, температура је увек испод нуле. У другој половини марта 1963. године није било таквих мраза. Зима 2013/2014: Прилично сапун и топла зима, први снег је пао само 24. јануара и задржао само око 10 дана, што је све у овој зими. Почетком фебруара, велики дио Словеније је погођен катастрофалним џемовима. Већином зиме доминирају топли и влажни југозападни вјетрови"
