Ja sam imao “problema“ kao klinac jer sam period osnovne i srednje škole proveo u manjem gradu i živeo u maloj zgradi gde svako svakoga zna, pa onda jedva dočekaju da zafrkavaju na bilo koji način. Naravno, uvek se nađe i dobronamernih ljudi, ali takvi su svuda u manjini. Ali tako se to namesti u životu da su oni koji su se najviše sprdali na moj račun sada i dalje u svakom mogućem smislu ostali tamo gde sam ih ostavio pre 10 godina, pa im nije više smešno.
A što se tiče Beograda, ipak je ovo milionski grad, niko nikoga ne zna, svako gleda svoja posla. Pa mi je to naročito odgovaralo dok sam bio student i podstanar. A kakvih sve pojava u ovom gradu ima, ljudima je najmanje neobičan neko ko bleji u nebo i slika oblake, pogotovo na Kališu npr. gde oblake slikaju i oni koji nisu iz naše priče. Nisam imao problema ni kad sam fotografisao sa terase na Vračaru jer sam imao otvoren pogled ka horizontu. Na Miljakovcu je već druga priča jer su zgrade preko puta koje često vidite na mojim fotkama relativno blizu, pa sigurno nekad neko preko puta primeti i ko zna šta pomisli.
