Jel neko video ovo
Meteorologija u Srbiji ulazi u terminalnu fazu.
Nažalost.
Nema te FB stranice koja bi išta popravila na tom planu. Ono šta se dešava poslednjih meseci samo može da razuveri i najveće optimiste. No, krenimo redom.
Najveća uzdanica meteorologije, meteorološka služba (RHMZ), doživljava krah mreže meteoroloških stanica. Za poslednje četiri godine, broj saradničkih (klimatoloških i padavinskih) stanica sveden je sa oko 450 na oko 250. Da, mreža je više nego prepolovljena. Trend opadanja broja stanica se nastavlja, te se i tokom ove, 2019. godine, 'izgubilo' nekoliko vrednih stanica. Poređenja radi, ovoliki broj meteoroloških stanica je bio 1926. godine, kada je mreža stanica bila u formiranju i ekspanziji posle I svetskog rata. Ne računajući ratne i neposredne posleratne godine II svetskog rata, polako ali sigurno se ide ka istorijskom minimumu.
Broj sinoptičkih stanica se ne smanjuje, ali RHMZ će uskoro ostati bez 4 stanice (od 28) sa noćnim osmatranjima. SMATSA je takođe počela smanjivanje rada svojih sinoptičkih stanica još pre nekoliko godina, kada je aerodrom Ponikve ostao bez noćnih osmatranja. Od početka ovog meseca, to se desilo i aerodromu Vršac, te su tako 2 stanice (od 6 stanica SMATSA u Srbiji) ostale bez noćnih osmatranja.
Ostale aktivnosti RHMZ takođe zamiru. Učešće u međunarodnim projektima je krajnje ograničeno dnevnicama od 15 evra (gde ćeš da ručaš na zapadu za 15 evra? u pekari?), ako se one uopšte i odobre. Dolasci stranih partnera su se prilično proredili. Rade se samo tekući poslovi, a ostali čekaju 'neka obećana bolja vremena'. Dok je tako, svet ide dalje, razvija se, a Srbija stoji u mestu, kao ukopana (što kao?)
Zamrzavanje zapošljavanja u društvenom sektoru je osetno smanjilo i broj zaposlenih koji su sada još i stariji za toliko godina koliko to zamrzavanje traje. Umesto radnika u penziji, dovode se ljudi pod ugovorima koji su... pa, znate već i sami kakvi, prema ostalim oblastima života u Srbiji.
Srednja hidrometeorološka škola je, uprkos naporima nastavnika da se održi kvalitet nastave, poslata stecište učenika kojima je dovoljno 70 poena za upis. Zašto interesovanje za meteorologiju kod ozbiljnijih učenika sve više nestaje?
Fizički fakultet, smer Meteorologija, upisivao je nekada po par desetina studenata. Ove godine, 'rekordnih' pet. Ili šest?
Plan i program rada kako srednje škole, tako i fakulteta, tavori i ne osavremenjuje se ni za trunku. Čime da se osavremeni? Novim tehnologijama, uspesima i otkrićima? Oh, ima ih u svetu, ali zaobilaze udžbenike u širokom luku. Nije da nema ljudi koji bi uvrstili nešto novo, ali primena novog sadržaja udžbenika je ravno kopanju betona noktima. To najbolje znaju oni koji su to pokušali.
Meteorolozi na birou odlaze u druge struke, pa i u druge zemlje, ostavljajući meteorologiju zbog poslova koji bi im omogućili život kakav žele da naprave. Meteorologija ne obećava. Istina, nigde u svetu meteorolozi ne žive u izobilju, ali žive bar pristojno.
Meteorološki forumi su nešto novo, predstavljali su uzdanicu u popularizaciji meteorologije. Do skoro. Međutim, tendencija je da se formuaši samo nadmeću u 'pameti' i hrabrosti da najave kataklizmu koja se neće desiti, dok pravog interesovanja praktično nema. A bilo je.
Internet stranice sa meteorologijom kao glavnom temom (pa i ova) se sve više okreću samim sebi, uvidevši svu uzaludnost napora da se išta uradi da bi ljudi razumeli meteorologiju i možda je čak i zavoleli. Postaju privatni dnevnici rada. Zatvaraju se same u sebe.
A što se ove stranice tiče, urednik je imao želju da je ugasi, jer osnovni cilj stranice, spas meteorologije, nije postignut. Međutim, stranica će ostati kao neka vrsta svedoka nekih pokušaja da se nešto uradi. Ako bude nekog smisla za nastavak posvećenosti spasu meteorologije, pojaviće se možda neki novi tekst ili prilog.
Hvala svima koji prate rad ove stranice. Davali ste neku nadu za spas. Iako u 'kliničkoj smrti', nada ipak umire poslednja.
