No, utisak da su zime (postale) "loše" nas uopšte ne vara, niti je on u velikoj meri posledica naših velikih očekivanja. Čak i da uzmemo taj najnoviji klimatološki prosek Tmax (ili Tsr) koji je spomenuo kolega Joe (tj. za period od 1991 do 2020. godine) - i on je donekle "skočio" baš zbog zima od 2013. godine pa do danas, koje ne liče na one koje smo imali ranije. Dakle, ako kao reper uzimamo samo poslednjih 10ak godina - nema nikakve dileme da se kreira mnogo lošiji subjektivni utisak o tome kakve su zime. Ako pogledamo u podatke i izvučemo proseke za poslednjih 10 godina, biće nam i jasno zašto je takav utisak nastao.
U prilog tome može da ide i sledeća tabela - gde se jasno vidi da su svi oni parametri koji ostavljaju utisak hladne zime zatajili u posledjih 8-9 godina (broj dana sa snežnim pokrivačem, mrazni dani, ledeni dani...). Jedini kakvi-takvi izuzeci od takvog utiska su bile zime 2016/17. i 2018/19. godine:
Napomena: prosečne vrednosti minimalnih, srednjih i maksimalnih mesečnih temperatura odnose se na period decembar - februar, kao i broj dana sa temperaturama iznad 10 i 15°C. Ostali parametri su prosečne vrednosti na godišnjem nivou.Ako upredimo prosečan broj ledenih dana i broj dana sa temperaturom iznad 10°C u periodu 1961-1990. godine - oni su praktično identični (17,7 i 17,8 dana). Ukoliko posmatramo novu klimatolišku normalu (1991-2020. godine), imamo 25,2 dana sa temperaturom iznad 10°C, uz 13,9 ledenih dana. Novoj klimatološkoj normali upravo su značajno doprinele skorije zime koje su bile skoro po pravilu veoma tople. Tu dolazimo do treće kolone u tabeli gde vidimo prosek zima za period od 2013. do 2021. godine - u toku kojih smo imali prosečno 32,4 dana sa temperaturom preko 10°C, a ledenih dana svega 6,9. Kada se to sagleda, više je nego jasno zašto zime danas ostavljaju subjektivan utisak da su vrlo blage (i bez da gledamo u bilo kakve statističke podatke) - jer imamo sve učestalije tople periode uz povremena (sve) kraća zahlađenja.
U poslednjem redu vidimo broj dana sa snežnim pokrivačem tokom godine. I tu jasno uviđamo da su zime nakon 2013. godine prilično doprinele obaranju najnovijeg tridesetogodišnjeg proseka u vezi sa snegom (sa 42,7 na 34,9 dana) - iz prostog razloga što smo se u skorijim zimama sveli na 20ak dana sa snežnim pokrivačem u toku godine.
I još jedna zanimljivost, pošto su kolege Joe i Kimi pominjali srednje mesečne maksimalne temperature - u kontekstu toga da u gradovima gde su temperaturni maksimalci u proseku ispod 0°C (ili barem tek malo iznad 0°C), ispunjeni su preduslovi za duže zadržavanje snežnog pokrivača tokom zime. To je svakako i više nego tačno, ali nije loše obratiti pažnju i na broj dana koji imaju srednju dnevnu temperaturu ispod 0°C - koji su takođe dosta povoljni za održavanje snežnog pokrivača (uz ne značajno topljenje). Ako uporedimo broj dana sa Tsr < 0°C i broj dana sa SP - videćemo da je u svim periodima 5-7 dana razlike u korist snežnog pokrivača, ali svakako vidimo da se ne razlikuju previše. Uz malo uopštavanja, a pritom pretpostavljajući prosečnu količinu padavina tokom zime, možemo da zaključimo: onoliko koliko imamo dana sa Tsr < 0°C, imaćemo malo više od toga - dana sa snežnim pokrivačem.
Kada se uporede srednje temperature na nivou sezone, vidimo koliko su razlike od 2-2,5°C zapravo velike (u smislu formiranja opšteg utiska o određenoj zimi). Iako nam se možda i ne čini baš kao preterana razlika, ukoliko posmatramo samo taj parametar. Međutim, kad proanaliziramo i ostale parametre - te značajne razlike se mnogo bolje uočavaju.
