Možda je dobar trenutak da ovde prekopiram svoj post još od kraja oktobra, koji se nalazi u temi "Klimatološka statistika" (može se pročitati i na sledećem linku:
https://www.serbianmeteo.com/forum/index.php?topic=3109.msg322189), a odnosi se na analizu u vezi sa snežnim pokrivačem u Beogradu u prethodnih 60 godina.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Dok čekamo da se pojavi bilo kakva zanimljivost na meteorološkim kartama - i da nagovesti prekid ove sinoptičke monotonije i prilično toplog i sušnog perioda - eto prilike da se osvrnemo na neke zanimljive klimatološke podatke koji se odnose na dolazeći zimski period godine. Nije teško primetiti i bez gledanja u podatke da smo u prethodnoj deceniji svedočili zimama koje nisu obilovale snegom i produženim periodima hladnoće. Povremenih izuzetaka od tog pravila jeste bilo, ali to vrlo malo menja sveukupan utisak. U međuvremenu su stigle i tabele sa novim klimatološkim normalama za period od 1991-2020. godine, te smo dobili priliku da ih uporedimo sa nekim prethodnim normalnim vrednostima.
Kolega Škomi je u prethodnom postu u ovoj temi napravio dobru uporednu analizu klimatoloških temperaturnih proseka za nekoliko stanica. Tu se lako uočava (manji ili veći) porast temperature u svim mesecima, odnosno sezonama, kada se uporede proseci 1961-1990. i 1991-2020. godine. Kada je u pitanju zima, evidentira se porast temperature na svim stanicama od oko 1°C.
Sada bismo mogli da vidimo šta se desilo sa snežnim pokrivačem:
Mala napomena: u tabeli je prikazan godišnji broj dana sa snežnim pokrivačem (>=1cm) u 6 UTC, a on je obično u proseku za oko 5 dana manji od ukupnog broja dana sa snežnim pokrivačem u godišnjacima RHMZ-a (zato što u je u nekim danima došlo do formiranja porkivača posle 6 UTC, tj. kasnije u toku dana, npr. popodne ili uveče). Zanimljivo je da se RHMZ ovog puta opredelio za prvu varijantu obračuna u najnovijim klimatološkim prosecima (1991-2020. godine), i evidentira godišnje 30,9 dana sa snežnim pokrivačem na Vračaru. Ako pogledamo klimatološki prosek za period 1961-1990. god, Vračar broji 42,7 dana sa snežnim pokrivačem. Međutim, ta dva broja nisu uporediva. Jer, ukoliko izračunamo prosečan broj dana sa snežnim pokrivačem u 6UTC za period od 61-90. godine, kao što vidimo u gornjoj tabeli - dobićemo ih okruglo 36.
Ono što nam se možda može učiniti zanimljivim u tabeli iznad je to što zapravo imamo porast broja dana sa SP-om između perioda 1971-2000. i 1981-2010. godine. Evo i grafičkog prikaza te tabele:
Medjutim, zanimljivosti tek počinju kada se odlučimo da tridesetogodišnje periode segmentiramo na dekade (decenije), kao što se može videti u tabeli ispod:
A tu tabelu odmah prati i odgovarajući grafički prikaz, vizuelno ćemo lakše steći uvid u trend:
Period od 61-70. godine je "bez premca", uz prosečno 49 dana godišnje sa SP (u 6 UTC). Nakon toga sledi veoma oštar pad u zimama 70-ih godina, i jedino ta decenija zapravo neobično podseća na 2. deceniju 21. veka, odnosno na zime u poslednjih 10ak godina. Nakon toga, zanimljivo je da tri uzastopne decenije imamo kontinuiran porast broja dana sa SP, da bi nakon toga usledio prilično nagli pad u poslednjoj deceniji - iako ne baš tako drastičan kao kad se uporede periodi 61-70. i 71-80. godine.
Dakle, uopšte ne može da se kaže da smo u prethodnih 50-60 godina imali kontinuiranu silaznu putanju u pogledu snežnog pokrivača, kao što bi se moglo zaključiti ako posmatramo samo tridesetogodišnje periode koji se ne poklapaju (1961-1990. i 1991-2020. god). Čak naprotiv, uočavamo postepeni porast od 80ih godina pa sve do 2000-tih. Vidimo takođe da smo i pre pola veka imali značajne promene u broju dana sa SP iz decenije u deceniju (nešto slično kao kada uporedimo 1. i 2. deceniju 21. veka, s tim što je tada bio i dosta oštriji pad - sa 49 na 27 dana u proseku).
Videćemo šta će doneti 3. decenija ovog veka, ali iz pozicije zima siromašnih snegom u toku prethodne decenije - teško je zamisliti da ponovo ne krene uzlazna putanja, baš kao što je krenula nakon 70ih godina.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Sve u svemu, mislim da ipak treba ostati obazriv u projekciji zimskih sezona u budućnosti, a zaključujući samo na osnovu onoga što je bilo u poslednjih 5 ili 10 godina. Jer, zapaža se da čak i na tridesetogodišnjem periodu povremeno imamo prilične razlike - kad međusobno uporedimo decenije koje formiraju tridesetogodišnji prosek.
Primera radi, kada uporede 60e i 70e godine 20. veka u Beogradu - sa aspekta broja dana sa snežnim pokrivačem (tj. decenijski pad sa 49 na 27 dana) - ljudi su tada imali potpuno pravo da zaključe (analogno nama danas) da snega neće ni biti 80ih, ako se nastavi trend koji je nastupio 70ih.
Međutim, nije bilo baš tako, čak naprotiv.
