A evo i one moje "čuvene" tabele u kojoj vodim zimske beogradske statistike u 21. veku.
Brojke za temperaturu i padavine se odnose na period decembar-februar, a za sneg novembar-april.
Vidimo da je ova zima ozbiljan kandidat da bude jedna od najtoplijih i najmanje snežnih u istoriji merenja u Beogradu. Za temperaturu je još uvek rano išta govoriti s obzirom da u narednih 10-ak dana ide hladniji period koji će prilično spustiti ovaj prosek. Morala bi druga polovina februara biti nadprosečno topla da bi ova zima po tom parametru nadmašila čuvenu 2006/07. Što se tiče snega, tu su već manje šanse da će išta značajnije promeniti gledajući prognoze za naredni period po kojima barem do 15. februara nema nikakvih šansi za snežni pokrivač. Sve i da bude nekog instant snega krajem februara ili u martu, ne verujem da će nešto bitnije promeniti statistiku po tom pitanju.
Po broju dana sa snežnim pokrivačem je ipak uspela da nadmaši "korona zimu bez snega 2019/20", ali po maksimalnom snegu čak i za tom zimom zaostaje jer je tada jednodnevni martovski sneg izvukao dvocifrenu visinu.
Dakle po tom parametru, ova zima bi mogla biti jedna od najmanje snežnih ikada.
Poslednja zima koja nije imala nijedan dan sa dvocifrenim snežnim pokrivačem bila je 1997/98, dok je poslednja zima u kojoj maksimalna visina snega u 7h nije dostigla čak ni ova 4cm bila davna 1950/51.
Ne verujem da je neka uteha što su viši delovi grada ipak imali dva dvocifrena snega od 10-ak cm u januaru, ovo je ipak zvanična statistika.
Ovo je realnost na koju ćemo morati da se privikavamo polako. Iz ugla nekog budućeg klimatologa za 20-30 godina, ova aktuelna zima će biti prilično hladna i snežna. Sneg će na severu Srbije već za nekih 10-ak godina postati ekstremna pojava i pitanje je samo koja od sledećih zima će biti prva bez ijednog dana sa snežnim pokrivačem.
