Правила су ту да би се кршила а зима може увек да изненади, што рекордним позитивним одступањима, а увек може и да се понови нека од зима типа 11/12 16/17
Zima 2011/12. godine je još pripadala onom "starom" periodu zima, tj. vremenu dok su zime još bile u potpunosti u skladu sa normalama 1971-2000. ili 1981-2010. godine (naravno, uz povremena razumna odsutpanja iz sezone u sezonu), ali u proseku sve to je bilo u skladu sa očekivanim. Trend neuobičajeno toplih zima kreće od zime 2013/14. godine i traje sve do danas, sa ponekim izuzecima - svakako zima 2016/17. koju si već pomenuo, ali tu je i ona 2018/19. koja je bila temperaturno u granicama proseka (malo iznad, zahvaljujući februaru, koji je bio topliji) i imala je pristojan broj dana sa snežnim pokrivačem (iako nešto ispod proseka).
Opet, u nedostaku primera hladnijih zima u poslednjih 5 godina, može da se kaže da je i zima 2021/22. imala potencijala da bude u granicama normalnih vrednosti, tj. barem su decembar i januar ličili na zimu. Imali smo i par pristojnih snegova, ali kao po običaju - februar je bio izuzetno topao i bez snega, što je već postalo standard u poslednjih 10 godina, kulminirajući sa februarom 2024. koji je bio rekordno topao.
Kada već pravimo retrospektivu zima, treba pomenuti i jednu pomalo nepravedno zaboravljenu zimu. I to zaboravljenu upravo zbog zime 2011/12, koja je zapravo samo u svojih 20-ak dana pokazala pravu ćud, ali je sveukupno bila tek nešto hladnija od proseka - i to zahvaljući onom čuvenom izuzetno hladnom periodu (kraj januara - sredina februara) - izvan toga je sve vreme bila toplija od proseka. Naime, radi se o
zimi 2010/11. - koja je imala u Beogradu čak
59 dana sa snežnim pokrivačem (uključujući i mart). To je skoro nezamislivo za današnje standarde. Poređenja radi,
zima 2011/12. koju stalno pominjemo, imala je
svega 33 dana sa snežnim pokrivačem u Beogradu.
I dok je zima 2011/12. ostala do dan danas upečatljiva baš po tome što je imala 3 nedelje izuzetne hladnoće i snegova, zima 2010/11. mi se čini kao dosta reprezentativniji primer naših "starih" zimskih standarda - zbog činjenice da smo hladne prodore imali prilično ujednačeno raspoređene tokom 3 meseca. Povremeno je bilo jačih otopljenja, ali nakon toga bi po pravilu sledili hladni prodori praćeni snegom i ledenim danima, i tako u krug. Zanimljivo je i da je zima 2010/11. imala čak
25 ledenih dana u Beogradu, i da se produžila do sve do sredine marta (a počela je oko 10. decembra).
Лично иако волим снег, нисам претерани љубитељ зиме у овом периоду исто као што би то исто рекао и крајем Марта- почетком Априла Ти снегови су кратког трајања. Стварно се није дуго десило да у нижим пределима видимо снег у Новембру( постао чешћи у Априлу са увек присутном штетом) па је свакако боље сад него тад..
Sudeći i po temperaturama i po dužini dana, 3. dekada novembra je ipak "prirodniji" period za neki ozbiljniji sneg koji bi potrajao (i sneg uopšte, pa kakav god bio), nego što bi to bio npr. kraj marta ili početak aprila. Evo samo nekih poređenja: prema klimatološkoj normali 1981-2010, srednja temperatura u 3. dekadi novembra u Beogradu iznosi 5.7°C, identično u decimalu kao i u prvoj dekadi marta (a znamo da u prvoj dekadi marta itekako može biti ozbiljnije zime i snega, tj. barem je nekad bivalo). Sa druge strane, početkom marta imamo čak i znatno duži dan nego krajem novembra, zatim jači intenzitet Sunčevog zračenja, kraću noć - pa su uslovi za eventualno duže zadržavanje snežnog pokrivača manje povoljni početkom marta, u astronomskom smislu (o kraju marta i da ne pričamo). Pritom, znatno je veća mogućnost krajem novembra da nakon formiranja snežnog pokrivača "zasedne" takav AC koji bi doveo do dugotrajnijeg zadržavanja magle, što u prvoj dekadi marta nije velika šansa - uz sličan AC, pre će doći do razvedravanja, značajnog otopljenja, i vrlo brzog topljenja snega. To je nekoliko činjenica u vezi sa astronomskim faktorima, tj. dužinom dana i noći i jačinom Sunca, kao i mogućnostima za duže zadržavanje magle i niske oblačnosti (samim tim i potencijalno nižim temperaturama nakon što sneg padne itd).
Naravno, druga je sasvim priča što u ovo doba godine ipak često fali dovoljno hladnoće da bi se sneg duže zadržao, a i ne postoje garancije da će nakon snega koji padne da dođe do dominacije AC koji bi doneo neki vid inverzije i nižih temperatura u nizijama, i onda ti snegovi uglavnom kratko traju. Ali ako već dođe do formiranja ozbiljnijeg snežnog pokrivača - i ukoliko se to pogodi sa eventualnom dominacijom anticiklona neposredno nakon toga - postoje sasvim dobri preduslovi da se taj sneg zadrži neki pristojan period, pogotovo kako kalendar postepeno odmiče. Bivalo je takvih primera u prošlosti (pogotovo malo daljoj), kada je novembar temperaturno čak bio vrlo blizak prosečnim zimskim mesecima, i imao dugotrajnije snegove (pogotovo u drugoj polovini) - ma koliko to nama iz ove perspektive čudno zvučalo.
I za kraj, dok je beogradska srednja temperatura za 3. dekadu novembra i 1. dekadu marta pomenutih 5.7°C, poslednja dekada marta ima temperaturu od 9.8°C, a prva dekada aprila čak 12.4°C - i uporediva je ni manje ni više sa drugom dekadom oktobra - koja ima srednjak od 12.7°C. Ako uz takav temperaturni srednjak uzmemo u obzir da je dan duži i Sunce jače u prvoj dekadi aprila nego što je sredinom oktobra - onda možemo da shvatimo kakav je zapravo vremenski ekstrem bio onoliki sneg u nizijama u prvoj dekadi aprila 2023. godine, pa ma koliko da je kratko trajao.