Korisničko ime: Lozinka:

Dobrodošli na SerbianMeteo Forum


Prisutni ste kao gost. Da biste imali pristup kompletnom sadržaju foruma, diskusijama, koristili pogodnosti slanja privatnih poruke itd, potrebno je da se registrujete KLIKOM OVDE. Posle procesa registracije, putem e-maila koji ste uneli, dobićete link za aktivaciju naloga. Neophodno je uneti validan e-mail. U suprotnom nećemo biti u mogućnosti da vam pošaljemo aktivacioni link.
Ukoliko imate problem u vezi sa registrovanjem ili neki drugi tehnički problem, kontaktirajte nas na office[at]serbianmeteo.com

Autor Tema: Meteo chat  (Pročitano 1504420 puta)

Van mreže Demian

  • **
  • Poruke: 780
  • Starost: 36
  • Lokacija: okolina Sokobanje
Odg: Meteo chat
« Odgovor #12300 poslato: 13. Novembar 2024. u 14:50 »
Da Novembar je već sada u prvoj polovini hladniji za 2 stepena nego prethodna 2 u Sokobanji, nadajmo se da se vraćamo u normalu od ekstrema...

Van mreže Milan995

  • *
  • Poruke: 230
Odg: Meteo chat
« Odgovor #12301 poslato: 14. Novembar 2024. u 18:38 »
Већ два месеца се крећемо у зони нормалних температура. Питам се да ли је то каква таква назнака нормализације или је у питању компензација за претоплих годину дана и преврело лето?! Ако је ово друго, неће ваљати, јер онда управо пролазимо кроз хладнији компензациони период, а у зони ипак нормалних температурних вредности (другим речима, када је нормално то је нова хладна реалност). Само месец (или још боље више њих) са негативним одступањем од нормала за бар два, три или још боље четири степена, може бити назнака да недавне екстремне аномалије ипак неће постати редовна појава. Глобална температура је у благом опадању, Ел Нињо се повукао али је то још увек скромно смањење. Темпо раста концентрације CO2 је све бржи.
Овај новембар има неке шансе да на нашим просторима подсети на неке своје давне претходнике. Ништа екстремно, али пристојно.
Mislim da je ovo ipak kompenzacija za vrlo toplo vreme(neću reći pretoplo)u poslednjih godinu dana.Nakon veoma hladnog novembra,ne bi me iznenadilo da se vrati topliji režim već tokom zime,tako da se zimoljupci(što ja nisam)možda ipak malo prerano raduju.Svakako ne bi sad valjalo da odemo u hladni ekstrem,nego bi najbolje bilo da se temperature drže prosečnih vrednosti u narednom periodu.
U svakom slučaju,ova zima je počela mnogo pre vremena,a dokle će trajati i kakva će biti,to niko sa sigurnošću ne zna.
« Poslednja izmena: 14. Novembar 2024. u 19:02 Milan995 »

Van mreže risbo gr

  • ***
  • Poruke: 4.213
  • Starost: 36
  • Lokacija: Grocka (25km JI od BG-a ~ 100mnv)
Odg: Meteo chat
« Odgovor #12302 poslato: 14. Novembar 2024. u 18:56 »
Сезонске кажу наравно да ће бити топлије од просека, али ко још верује у сезонске  :D Сваки пут ће за Европу осим за Скандинавију и Русију да напишу топлије, а вероватноћа да ће зима бити блага је 70/80% и онда се иде на сигурно какви год сигнали били  :) То не важи за САД где је увек динамичније са сменом поларних удара и +20ц  :)
Тешко се може закључити каква нас зима чека, ако природа тражи баланс онда мора бити бар више падавина јер је у дефициту, ако се гледа температурно онда опет би требало бити бар нека нормална зима( не ново-нормална где су редовна дебела позитивна одступања)
Правила су ту да би се кршила а зима може увек да изненади, што рекордним позитивним одступањима, а увек може и да се понови нека од зима типа 11/12 16/17   :)
После дуготрајне доминације АЦ и "вештачки напумпане" статистике где смо можда и хладнији од просека логично је било да ће ударити или Атлантик или неки "брзи" зимски продор. За сада је вероватнија ова друга опција а за касније ће се сигурно прећи на ову прву.
Лично иако волим снег, нисам претерани љубитељ зиме у овом периоду исто као што би то исто рекао и крајем Марта- почетком Априла  :D Ти снегови су кратког трајања. Стварно се није дуго десило да у нижим пределима видимо снег у Новембру( постао чешћи у Априлу са увек присутном штетом) па је свакако боље сад него тад..
Ако би морао да типујем, кладио би се да ће ова зима бити боља од претходних 4/5, јер тешко да може горе, посебно претходне две  :)

Van mreže Srks

  • **
  • Poruke: 1.553
  • Lokacija: Novi Beograd - Studentski grad
Odg: Meteo chat
« Odgovor #12303 poslato: 14. Novembar 2024. u 21:07 »
Правила су ту да би се кршила а зима може увек да изненади, што рекордним позитивним одступањима, а увек може и да се понови нека од зима типа 11/12 16/17 

Zima 2011/12. godine je još pripadala onom "starom" periodu zima, tj. vremenu dok su zime još bile u potpunosti u skladu sa normalama 1971-2000. ili 1981-2010. godine (naravno, uz povremena razumna odsutpanja iz sezone u sezonu), ali u proseku sve to je bilo u skladu sa očekivanim. Trend neuobičajeno toplih zima kreće od zime 2013/14. godine i traje sve do danas, sa ponekim izuzecima - svakako zima 2016/17. koju si već pomenuo, ali tu je i ona 2018/19. koja je bila temperaturno u granicama proseka (malo iznad, zahvaljujući februaru, koji je bio topliji) i imala je pristojan broj dana sa snežnim pokrivačem (iako nešto ispod proseka).

Opet, u nedostaku primera hladnijih zima u poslednjih 5 godina, može da se kaže da je i zima 2021/22. imala potencijala da bude u granicama normalnih vrednosti, tj. barem su decembar i januar ličili na zimu. Imali smo i par pristojnih snegova, ali kao po običaju - februar je bio izuzetno topao i bez snega, što je već postalo standard u poslednjih 10 godina, kulminirajući sa februarom 2024. koji je bio rekordno topao.

Kada već pravimo retrospektivu zima, treba pomenuti i jednu pomalo nepravedno zaboravljenu zimu. I to zaboravljenu upravo zbog zime 2011/12, koja je zapravo samo u svojih 20-ak dana pokazala pravu ćud, ali je sveukupno bila tek nešto hladnija od proseka - i to zahvaljući onom čuvenom izuzetno hladnom periodu (kraj januara - sredina februara) - izvan toga je sve vreme bila toplija od proseka. Naime, radi se o zimi 2010/11. - koja je imala u Beogradu čak 59 dana sa snežnim pokrivačem (uključujući i mart). To je skoro nezamislivo za današnje standarde. Poređenja radi, zima 2011/12. koju stalno pominjemo, imala je svega 33 dana sa snežnim pokrivačem u Beogradu.

I dok je zima 2011/12. ostala do dan danas upečatljiva baš po tome što je imala 3 nedelje izuzetne hladnoće i snegova, zima 2010/11. mi se čini kao dosta reprezentativniji primer naših "starih" zimskih standarda - zbog činjenice da smo hladne prodore imali prilično ujednačeno raspoređene tokom 3 meseca. Povremeno je bilo jačih otopljenja, ali nakon toga bi po pravilu sledili hladni prodori praćeni snegom i ledenim danima, i tako u krug. Zanimljivo je i da je zima 2010/11. imala čak 25 ledenih dana u Beogradu, i da se produžila do sve do sredine marta (a počela je oko 10. decembra).

Лично иако волим снег, нисам претерани љубитељ зиме у овом периоду исто као што би то исто рекао и крајем Марта- почетком Априла  :D Ти снегови су кратког трајања. Стварно се није дуго десило да у нижим пределима видимо снег у Новембру( постао чешћи у Априлу са увек присутном штетом) па је свакако боље сад него тад..

Sudeći i po temperaturama i po dužini dana, 3. dekada novembra je ipak "prirodniji" period za neki ozbiljniji sneg koji bi potrajao (i sneg uopšte, pa kakav god bio), nego što bi to bio npr. kraj marta ili početak aprila. Evo samo nekih poređenja: prema klimatološkoj normali 1981-2010, srednja temperatura u 3. dekadi novembra u Beogradu iznosi 5.7°C, identično u decimalu kao i u prvoj dekadi marta (a znamo da u prvoj dekadi marta itekako može biti ozbiljnije zime i snega, tj. barem je nekad bivalo). Sa druge strane, početkom marta imamo čak i znatno duži dan nego krajem novembra, zatim jači intenzitet Sunčevog zračenja, kraću noć - pa su uslovi za eventualno duže zadržavanje snežnog pokrivača manje povoljni početkom marta, u astronomskom smislu (o kraju marta i da ne pričamo). Pritom, znatno je veća mogućnost krajem novembra da nakon formiranja snežnog pokrivača "zasedne" takav AC koji bi doveo do dugotrajnijeg zadržavanja magle, što u prvoj dekadi marta nije velika šansa - uz sličan AC, pre će doći do razvedravanja, značajnog otopljenja, i vrlo brzog topljenja snega. To je nekoliko činjenica u vezi sa astronomskim faktorima, tj. dužinom dana i noći i jačinom Sunca, kao i mogućnostima za duže zadržavanje magle i niske oblačnosti (samim tim i potencijalno nižim temperaturama nakon što sneg padne itd).
 
Naravno, druga je sasvim priča što u ovo doba godine ipak često fali dovoljno hladnoće da bi se sneg duže zadržao, a i ne postoje garancije da će nakon snega koji padne da dođe do dominacije AC koji bi doneo neki vid inverzije i nižih temperatura u nizijama, i onda ti snegovi uglavnom kratko traju. Ali ako već dođe do formiranja ozbiljnijeg snežnog pokrivača - i ukoliko se to pogodi sa eventualnom dominacijom anticiklona neposredno nakon toga - postoje sasvim dobri preduslovi da se taj sneg zadrži neki pristojan period, pogotovo kako kalendar postepeno odmiče. Bivalo je takvih primera u prošlosti (pogotovo malo daljoj), kada je novembar temperaturno čak bio vrlo blizak prosečnim zimskim mesecima, i imao dugotrajnije snegove (pogotovo u drugoj polovini) - ma koliko to nama iz ove perspektive čudno zvučalo.

I za kraj, dok je beogradska srednja temperatura za 3. dekadu novembra i 1. dekadu marta pomenutih 5.7°C, poslednja dekada marta ima temperaturu od 9.8°C, a prva dekada aprila čak 12.4°C - i uporediva je ni manje ni više sa drugom dekadom oktobra - koja ima srednjak od 12.7°C.  Ako uz takav temperaturni srednjak uzmemo u obzir da je dan duži i Sunce jače u prvoj dekadi aprila nego što je sredinom oktobra - onda možemo da shvatimo kakav je zapravo vremenski ekstrem bio onoliki sneg u nizijama u prvoj dekadi aprila 2023. godine, pa ma koliko da je kratko trajao.

« Poslednja izmena: 14. Novembar 2024. u 21:49 Srks »

Van mreže Antarktik

  • *
  • Poruke: 282
  • Starost: 58
  • Lokacija: Kragujevac
Odg: Meteo chat
« Odgovor #12304 poslato: 14. Novembar 2024. u 22:43 »
И Risbo и Srks, одличне анализе. Srks, чини ми се да је одговор-објашњење код овог поређења одређених пролећних и јесењих декада у следећем: У раним деловима пролећа знатно је више хладноће на Северној хемисфери на располагању, него у каснојесењим декадама. Исто важи за средине поменутих годишњих доба. Такође предност раног пролећног периода је и у нижим температурама тла, као и великих водених површина. Пролеће карактеришу чешћи продори хладних ваздушних маса зато што се хладноћа лакше "откида" у том периоду јер се успостављени "систем" хладноће на северној полулопти убрзано распада, а у фази јесени се тек формира, па се ређе одваја од језгра (наравно да је ту синоптика пресудна, а не ово моје упрошћено објашњење). И поред овога што написах, мој фаворит су снегови у трећој декади новембра или првој декади децембра јер "висина" сунца и "краткоћа" дана дају онај визуелни осећај зиме која у комбинацији са снегом може изгледати баш као бајка. Или баш као некад.
« Poslednja izmena: juče u 00:33 Antarktik »

Van mreže Demian

  • **
  • Poruke: 780
  • Starost: 36
  • Lokacija: okolina Sokobanje
Odg: Meteo chat
« Odgovor #12305 poslato: 14. Novembar 2024. u 23:21 »
Samo da se zahvalim, svim meteovcima, na odličnim analizama koje i laik kao ja razume... Samo nastavite,
Srdačan pozdrav

Van mreže Srks

  • **
  • Poruke: 1.553
  • Lokacija: Novi Beograd - Studentski grad
Odg: Meteo chat
« Odgovor #12306 poslato: 14. Novembar 2024. u 23:31 »
И Risbo и Srks, одличне анализе. Srks, чини ми се да је одговор-објашњење код овог поређења одређених пролећних и јесењих декада у следећем: У раним деловима пролећа знатно је више хладноће на Северној хемисфери на располагању, него у каснојесењим декадама. Исто важи за средине поменутих годишњих доба. Такође предност раног пролећног периода је и у нижим температурама тла, као и великих водених површина. Пролеће карактеришу чешћи продори хладних ваздушних маса зато што се хладноћа лакше "откида" у том периоду јер се успостављени "систем" хладноће на северној полулопти убрзано распада, а у фази јесени се тек формира, па се ређе одваја од језгра (наравно да је ту синоптика пресудна а не ово моје упрошћено објашњење).

Da, svakako su u pitanju faktori koje si pomenuo, jedan od tih i raspoloživa količina hladnoće koja je obično veća u martu nego u novembru, iako je dan znatno kraći u novembru. Plus slabljenje i degradacija polarnog vorteksa koja ume da dovede do češćih prodora hladnoće u rano proleće (ako se sinoptički poklope kockice). Opet, u tom periodu, astronomski faktori sve više rade protiv zime, pa prosečne temperature neminovno rapidno rastu kako odmiče mart/april.

Ali, u mesecima kao što su mart i novembar, kada temeprature i insolacija naglo rastu/naglo padaju, a dan se naglo produžava/skraćuje - i tu imamo bitne promene kako mesec odmiče. Npr. ako poredimo sa jedne strane - početak novembra i početak marta - znatno je drugačije nego ako poredimo kraj novembra i kraj marta. Zato sam se i fokusirao na temperaturne srednjake (treća dekada novembra je za skoro 7°C hladnija npr. od prve dekade aprila, te u prošlosti zaista imamo neuporedivo češće niske temperature krajem novembra, i znatno ozbiljnije/duže snegove nego što se to dešava npr. na samom kraju marta ili početkom aprila), a nakon toga i na astronomske faktore koji olakšavaju ili otežavaju da se sneg zadrži na tlu, onda kada već padne. Dakle, uračunavamo pretpostavku da je sinoptika povoljna da sneg padne, te da na kraju zaista i padne, i formira se bitan pokrivač (što automatski znači da je bilo dovoljno hladnoće/padavina za to), i onda nakon toga da se sneg eventualno zadrži uz "zavladavanje" anticiklona - tu u igru ulaze astronomski faktori koje sam pominjao u vezi sa dužinom dana, jačinom sunca, šansom za maglu/nisku oblačnost itd.

И поред овога што написах, мој фаворит су снегови у трећој декади новембра или првој декади децембра јер висина сунца и краткоћа дана дају онај визуелни осећај зиме која у комбинацији са снегом може изгледати баш као бајка. Или баш као некад.

A u ovom periodu godine ti astronomski faktori su definitivno na strani zime, ako sneg već padne, tako da sam saglasan da se stiče pravi osećaj zime uz sneg baš u periodu kad je najkraći dan i nisko Sunce. S tim, što se taj period slobodno može proširiti na period od kraja novembra - barem negde do 15-20. januara, jer je promena u dužini dana/jačini/visini Sunca do tada zaista neznatna.

Inače, jedno zanimljivo poređenje koje možemo da napravimo na ovu temu - pre neku godinu je sredinom septembra izmereno nekih 36-37°C u Beogradu. Uz sličnu dužinu dana/noći/jačinu insolacije, prošle godine početkom aprila imamo 20-30 cm snega u delovima Beograda. Da li je takav sneg i teoretski moguć sredinom septembra? Ili da li je moguće da krajem marta/početkom aprila imamo 36-37°C? Nemoguće, upravo zato što nisu samo akutni astronomski faktori u jednačini, već i "inercija"  zagrevanja i hlađenja kopnenih i vodenih površina, kao i vazduha, tj. nagomilani višemesečni minuli rad onoga što nazivamo "astronomski faktori".
« Poslednja izmena: juče u 00:02 Srks »

Van mreže risbo gr

  • ***
  • Poruke: 4.213
  • Starost: 36
  • Lokacija: Grocka (25km JI od BG-a ~ 100mnv)
Odg: Meteo chat
« Odgovor #12307 poslato: juče u 00:20 »
 ^^ Невероватно да сам пропустио да наведем ту зиму 2010/11али ту је колега Сркс да подсети  :tu:
Апсолутно се слажем са горе наведеним чињеницама од стране обојице колега  :) Наравно да је крај Новембра  у старту у много већој предности него крај Марта али резултати су слични. Сећам се некад неке зиме ( нека 2008 или 2009 а и раније)да је умело да падне тек неколико цм снега почетком децембра и да га дуготрајна Ац  лагано чувала по 15/20 дана до новог снега. Из ове перспективе звучи нестварно али то је оно у пракси  о чему је колега Сркс већ писао.. Сада и да се ово оствари - превише је динамично да би дошло до тога, ту ситуацију смо испуцали у претходном периоду  :grin:

Van mreže Milan995

  • *
  • Poruke: 230
Odg: Meteo chat
« Odgovor #12308 poslato: juče u 22:24 »
Zima 2011/12. godine je još pripadala onom "starom" periodu zima, tj. vremenu dok su zime još bile u potpunosti u skladu sa normalama 1971-2000. ili 1981-2010. godine (naravno, uz povremena razumna odsutpanja iz sezone u sezonu), ali u proseku sve to je bilo u skladu sa očekivanim. Trend neuobičajeno toplih zima kreće od zime 2013/14. godine i traje sve do danas, sa ponekim izuzecima - svakako zima 2016/17. koju si već pomenuo, ali tu je i ona 2018/19. koja je bila temperaturno u granicama proseka (malo iznad, zahvaljujući februaru, koji je bio topliji) i imala je pristojan broj dana sa snežnim pokrivačem (iako nešto ispod proseka).

Opet, u nedostaku primera hladnijih zima u poslednjih 5 godina, može da se kaže da je i zima 2021/22. imala potencijala da bude u granicama normalnih vrednosti, tj. barem su decembar i januar ličili na zimu. Imali smo i par pristojnih snegova, ali kao po običaju - februar je bio izuzetno topao i bez snega, što je već postalo standard u poslednjih 10 godina, kulminirajući sa februarom 2024. koji je bio rekordno topao.

Kada već pravimo retrospektivu zima, treba pomenuti i jednu pomalo nepravedno zaboravljenu zimu. I to zaboravljenu upravo zbog zime 2011/12, koja je zapravo samo u svojih 20-ak dana pokazala pravu ćud, ali je sveukupno bila tek nešto hladnija od proseka - i to zahvaljući onom čuvenom izuzetno hladnom periodu (kraj januara - sredina februara) - izvan toga je sve vreme bila toplija od proseka. Naime, radi se o zimi 2010/11. - koja je imala u Beogradu čak 59 dana sa snežnim pokrivačem (uključujući i mart). To je skoro nezamislivo za današnje standarde. Poređenja radi, zima 2011/12. koju stalno pominjemo, imala je svega 33 dana sa snežnim pokrivačem u Beogradu.

I dok je zima 2011/12. ostala do dan danas upečatljiva baš po tome što je imala 3 nedelje izuzetne hladnoće i snegova, zima 2010/11. mi se čini kao dosta reprezentativniji primer naših "starih" zimskih standarda - zbog činjenice da smo hladne prodore imali prilično ujednačeno raspoređene tokom 3 meseca. Povremeno je bilo jačih otopljenja, ali nakon toga bi po pravilu sledili hladni prodori praćeni snegom i ledenim danima, i tako u krug. Zanimljivo je i da je zima 2010/11. imala čak 25 ledenih dana u Beogradu, i da se produžila do sve do sredine marta (a počela je oko 10. decembra).

Sudeći i po temperaturama i po dužini dana, 3. dekada novembra je ipak "prirodniji" period za neki ozbiljniji sneg koji bi potrajao (i sneg uopšte, pa kakav god bio), nego što bi to bio npr. kraj marta ili početak aprila. Evo samo nekih poređenja: prema klimatološkoj normali 1981-2010, srednja temperatura u 3. dekadi novembra u Beogradu iznosi 5.7°C, identično u decimalu kao i u prvoj dekadi marta (a znamo da u prvoj dekadi marta itekako može biti ozbiljnije zime i snega, tj. barem je nekad bivalo). Sa druge strane, početkom marta imamo čak i znatno duži dan nego krajem novembra, zatim jači intenzitet Sunčevog zračenja, kraću noć - pa su uslovi za eventualno duže zadržavanje snežnog pokrivača manje povoljni početkom marta, u astronomskom smislu (o kraju marta i da ne pričamo). Pritom, znatno je veća mogućnost krajem novembra da nakon formiranja snežnog pokrivača "zasedne" takav AC koji bi doveo do dugotrajnijeg zadržavanja magle, što u prvoj dekadi marta nije velika šansa - uz sličan AC, pre će doći do razvedravanja, značajnog otopljenja, i vrlo brzog topljenja snega. To je nekoliko činjenica u vezi sa astronomskim faktorima, tj. dužinom dana i noći i jačinom Sunca, kao i mogućnostima za duže zadržavanje magle i niske oblačnosti (samim tim i potencijalno nižim temperaturama nakon što sneg padne itd).
 
Naravno, druga je sasvim priča što u ovo doba godine ipak često fali dovoljno hladnoće da bi se sneg duže zadržao, a i ne postoje garancije da će nakon snega koji padne da dođe do dominacije AC koji bi doneo neki vid inverzije i nižih temperatura u nizijama, i onda ti snegovi uglavnom kratko traju. Ali ako već dođe do formiranja ozbiljnijeg snežnog pokrivača - i ukoliko se to pogodi sa eventualnom dominacijom anticiklona neposredno nakon toga - postoje sasvim dobri preduslovi da se taj sneg zadrži neki pristojan period, pogotovo kako kalendar postepeno odmiče. Bivalo je takvih primera u prošlosti (pogotovo malo daljoj), kada je novembar temperaturno čak bio vrlo blizak prosečnim zimskim mesecima, i imao dugotrajnije snegove (pogotovo u drugoj polovini) - ma koliko to nama iz ove perspektive čudno zvučalo.

I za kraj, dok je beogradska srednja temperatura za 3. dekadu novembra i 1. dekadu marta pomenutih 5.7°C, poslednja dekada marta ima temperaturu od 9.8°C, a prva dekada aprila čak 12.4°C - i uporediva je ni manje ni više sa drugom dekadom oktobra - koja ima srednjak od 12.7°C.  Ako uz takav temperaturni srednjak uzmemo u obzir da je dan duži i Sunce jače u prvoj dekadi aprila nego što je sredinom oktobra - onda možemo da shvatimo kakav je zapravo vremenski ekstrem bio onoliki sneg u nizijama u prvoj dekadi aprila 2023. godine, pa ma koliko da je kratko trajao.
U mom kraju je zima 2009/2010.bila ubedljivo najsnežnija,i po visini snega,i po broju snežnih dana,tj.sa snegom na tlu.Možda ste i Vi zapravo mislili na tu zimu,a možda je u Beogradu nešto drugačija statistika.Ja sam inače iz okoline Sombora.

Van mreže man

  • **
  • Poruke: 1.204
  • Starost: 47
  • Lokacija: Odžaci ; zapadno-backi okrug 45,5°N i 19,25°E
  • U nadi je spas!
Odg: Meteo chat
« Odgovor #12309 poslato: danas u 00:33 »
Jeste, ali i zima 2010/2011 je isto bila snežna u našem okrugu. Posle toga vredeo je čuveni februar 2012, decembar 2013(jedan pravi sneg), sledeci vredan pomena hladan januar 2017 i zadnje što je vredelo bila je zima 2018/2019. Sve ostalo u Bačkoj ništa nije vredno pomena zimi u zadnjih 12,13 godina.
U zadnjih 10 zima od decembra 2013 pa na ovamo, znači samo hladan januar 2017 i zima 2018/2019  (čak je bila i snežna). Ovo ostalo je bilo smuti pa prospi.
Banat i Srem su i dobili poneki sneg, ali Bačka je najgore prolazila u zadnjih 12,13 godina. Do pre 12,13 godina bilo je snegova u celoj Vojvodini opušteno. Sad samo neki severo-zapadni drljavi prodori uglavnom, od kojih Bačka nema vajde nikakve.
« Poslednja izmena: danas u 00:44 man »
Ne mogu da verujem da imam 46 godina,a još volim sneg kao malo dete!