Da malo unesemo optimizma i među članove koji su iz nižih delova Beograda. Naravno, ako bude situacija da dugo vremena tokom najjačih padavina temperatura bude npr. +0.5°C u nižim, a oko 0.0°C u višim delovima grada (ili čak blagi minus), naravno da će viši delovi dobiti značajno deblji snežni pokrivač, i razlike u pokrivaču između delova grada potencijalno mogu biti ogromne. Međutim, ako budemo imali brz pad temperature uz izotermiju čim krenu jače padavine - i to na vrednosti blizu 0.0C i u nižim delovima grada (što se može desiti uz intenzitet padavina koji se najavljuje, plus količine koje prelaze i 35 mm zbirno po GFS-u 1Z, a sada i po EC-u 12Z) - u tom slučaju deluje da Vračar, ali i oni najniži delovi grada mogu do 25+ cm snega (optimističan, ali ne i nerealan scenario). Viši, naravno, 30 cm kao neki minimum, a ne može se isključiti čak i 35+ cm.
S obzirom da realnost ipak nije potvrdila optimizam, plavom bojom je označen pesimističan scenario (pesimističan za niže delove grada) iz mog prekjučerašnjeg posta.
Iako nam se poslednjih godina ovakve situacije sa graničnim temperaturama dešavaju često, nije loše da proanaliziramo i ovog puta kako su vrlo male temperaturne razlike dovele do velikih razlika u snežnom pokrivaču:
Lako uočavamo kako je prosečna razlika u temperaturi za 0.5ºC bukvalno prepolovila snežni pokrivač na Vračaru, u poređenju sa Košutnjakom (s obzirom da imamo samo jutrošnja merenja za Košutnjak a od tad je palo još dosta snega, kao validnu referencu sam uzeo Miloševa merenja sa Miljakovca, gde je palo oko 35 cm).
Međutim, i iz ove situacije, koja iako liči na mnoge neke prethodne, se može izvući i ponešto zanimljivo: naime, formiranje snežnog pokrivača je u većem delu Beograda krenulo relativno lako, brzo i bez problema, te smo već u večernjim satima imali lep sneg u većem delu grada (ukljućujući tu čak i niže delove). Dalo bi se pomisliti da neće biti ogromnih razlika u snežnom pokrivaču u okviru grada. Ali, negde je ipak zapelo - već ujutru smo imali velike razlike između nižih i brdskih delova grada, a kako je dan odmicao ta se razlika samo povećavala - iako je sneg uglavnom jednako padao sve vreme i u nižim delovima grada i centru, kao i u višim delovima beogradskih brda.
Ipak, iako je pala velika količina padavina za 24h (oko 40 mm), intenzitet je bio promenljiv (a tome je nekako najviše doprineo period tokom noći, kada su padavine često slabile s vremena na vreme). Svaki put kada bi se intenzitet pojačao - na Novom Beogradu bi temperatura bi se kretala u opsegu 0.0-0.1-0.2ºC, i nastupila bi izotermija - tj. temperatura bi bila približno 0.0ºC u svim delovima grada (AMS Vračar je često hvatao temperature 0.0-0.2ºC kada su bili naleti jačeg snega, a ista priča je bila i sa temperaturama na aerodromu) , dakle bila je skoro identična kao i na brdima. Međutim, čim bi sneg samo malo oslabio (ali i dalje padao nekim korektnim inzenzitetom), u nižim delovima grada temperatura bi skočila na 0.4-0.5-0.6ºC, ili u slučaju značajnog smanjenja intenziteta padavina - pred jutro je čak išla i do 1ºC na Vračaru i u nižim delovima grada, dok bi temperatura na brdima (170-200+ mnv) ostala manje - više “zakucana” na 0.0ºC sve vreme (bez obzira na intenzitet padavina), a takav trend se nastavio i tokom današnjeg dana. Epilog cele priče - u proseku 0.5ºC viša temperatura značila je u krajnjem ishodu duplo manji snežni pokrivač ako poredimo Košutnjak ili Miljakovac sa Vračarom, a promene u intenzitetu snega, posebno u toku noći, doprinele su (kroz posledičan rast temperature isključivo u nižim delovima grada) da imamo velike razlike u snežnom pokrivaču unutar Beograda. Naravno, sve vreme je i prisutan faktor konstantnog topljenja snega malo po malo - svuda gde je temperatura češće prelazila u plus.
Da zamislimo na trenutak da je srednja vrednost u 24h na Vračaru iznosila 1ºC umesto 0.5ºC - verovatno da bismo od 40 mm padavina imali tek nekoliko centimetara snežnog pokrivača. Očigledan primer kako samo jedan ceo stepen može da napravi razliku između 5 i 35 cm snežnog pokrivača, a da pritom veliki deo vremena pada sneg umerenog i jakog intenziteta.
Kada je Novi Beograd u pitanju, suma sumarum - dobro je počelo, završilo se priličnom bljuzagavicom u blagoj temepraturnoj pozitivi, pogotovo po betonskim površinama i u blizini ulica i zgrada. U nekom momentu tokom najjačih padavina danas visina snežnog pokrivača na otvorenim površinama je (odokativno) dobacila blizu 15 cm (možda 1-2 cm manje), ali nakon toga su padavine brzo prestale, i počelo je postepeno topljenje, koje se nastavlja i tokom ove večeri i noći, a posebno sutra.U višim delovima NBG-a (viši delovi Bežanijske kose, oko 110 mnv) visina snega je verovatno dobacila do, ili se barem približila 20 cm, ako se uzme u obzir koliko je situacija bila granična, a i iz iskustva nekih ranijih sličnih situacija. Šta će od svega toga ostati posle sutrašnjeg topljenja - videćemo.
Sa druge strane, viši delovi grada u zoni 160-170+ mnv ne moraju da brinu za snežni pokrivač - koliko god da se snega sutra otopi, ostaće ga više nego dovoljno da dočeka prve jutarnje minuse i da dobro stegne, te će se bez problema zadržati barem do kraja nedelje uz maksmialne temperature koje ili neće prelaziti 0°C, ili hoće tek nešto skromno.
A što se Avale tiče, uz 50+ mm snega i to na ipak sigurnijem nekom minusu pri vrhu planine (zona 450-500 mnv) - verujem da je tamo moglo da dobaci/prebaci pola metra.
