То се чекало 
Браво за анализу Сркс 
Могао би да се надовежем из мог угла како је то изгледало а представник сам нижег дела приградског насеља 
100мнв, окружен брдима од 200 до 300м
Код мене није пало кише као и граду али је било 3/4мм пре 15h почела је кратко суснежица и брзо окренула на умерен/јак снег. Данас је можда у неком периоду падао и јачи али јучерашњи се боље лепио за све подлоге.
Елем око 17h је температура почела да клизи ка минусу. И од тада па све до иза поноћи се кретала од -0,3 до 0.0ц то реално нисам очекивао јер обично зна да закуца на +0.1/2 у оваквим ситуацијама. Из тог разлога се овде акумулирало више снега него у нижим деловима града. Већ током јутра иако је било константно умерен/повремено и јак снег Т више није ишла у негативу и правила се велика разлика у покривачу. На 2 мин вожње аутом и за 50/100м већој висини је била нека друга прича, да не спомињем делове са 300мнв, избацио сам данас у актуелним
Hvala Risbo
Ma koliko da pokušavamo da prognoziramo ovakve situacije, nikad to nećemo moći sa preciznošću, jer izuzetno male razlike u temperaturi (poneka decimala) i količini i intenzitetu padavina naprave ogromne razlike u pokrivaču. Ali zbog toga je i zanimljivo prognozirati, i pratiti kako će se situacija u realnosti odvijati.
Ono što se potvrdilo i u ovom slučaju, da kada temperatura dosegne opseg već između +0.3 i +0.5°C, nova akumulacija se dosta usporava bez obzira na inzenzitet padavina (sneg se dodatno sabija i sleže, biva sve teži i vodeniji), topljenje se pritom pojačava, a to dvoje u sinergiji onda dovede do bitnih razlika u pokrivaču u odnosu na lokacije gde se temperatura vrzmala oko 0.0°C (ne mora uopšte niže od toga, to je sasvim dovoljno). Košutnjak je najveći deo vremena oscilirao između -0.1 i +0.1°C, i od 40-ak mm smo dobili oko 35 cm snežnog pokrivača.
Константно се врти прича о заветрини и наветрини као да се ради о планини са 1500мнв. Јесте да некад у неким ситуацијама то може да прави разлику али да се за сваки снег спомиње исто баш нема никаквог смисла.
Па и овде је Авала са сличном висином а која готово и да нема никакав утицај на Бг и околину
Vidim da se povela diskusija na forumu o eventualnom fenskom uticaju Fruške gore na okolinu. Avala i njen meteorološki uticaj na Beograd baš i nije dobar za poređenje sa Fruškom gorom i njenim uticajem (izuzev ako ih poredimo po visini). Fruška obuhvata neuporedivo veću površinu, i prostire se na prilično dugačkoj površini zapad - istok. Glavni argument je da je previše niska da bi imala značajniji uticaj, ali mi ovde svakako pričamo o svega nekih pola stepena (najviše stepen) gore ili dole u ovakvim situacijama, a pritom ovde moramo da uračunamo i faktor intenziteta i količine padavina u delovima Srema. Ne deluje toliko nezamislivo da zavetrena strana planine bude makar za nijansu toplija (i da se taj uticaj oseti neki izvestan broj kilometara južno od planine, u slučaju severnih vetrova u nižim slojevima), te da sve to ima izvestan uticaj na temperaturu obližnjih mesta koji se nalaze na zavetrinoj strani. Plus, tu je i bio faktor nešto manjeg intenziteta/količine padavina nego npr. u Beogradu, koji je dodatno podizao temperaturu u delovima Srema, odnosno nije moglo da dođe do nekakve bar približne izotermije.
Mislim da bi trebalo i razmisljati o smeru vetra u sledećem smislu - ako je vetar takvog smera da prelazi preko najviših delova Fruške gore, efekat nekakvog blagog zagrevanja silaznog vazduha niz planinu je potencijalno najveći. Ako pak prelazi preko nižih delova planine, efekat je zanemarljiviji ili potpuno zanemarljiv.
Što se Avale tiče, previše je male površine i dosta južno od grada da bi imala ikakav uticaj na Beograd, možda tek lokalno na naselja u neposrednoj okolini.
