Tema: Meteo chat

[popovica novi sad 1]

Da   ^^na 156 mnv .
Njih je  dosta kacila navetrina ..Ovaj put verovatno je bilo koji cm više uveče..
Inace  kod  institu je bilo  oko 15 cm snega što sam izvestio a on je visok kao vračar otprilike.
Sva ta mesta su imale povremeno proboj plusa. 
Sve do 200 mnv.  Vislje je   bio stalno minus ..

[popovica novi sad 1]

Brankovo i cortanovci koji su na 156 mnv su navetrini kada je vetar NE  vec kada je NW  sto je bilo drugi  dan nisu  ali nisu ni zavetrini
Juzno od grebena vise snega dobije samo kada je kosava ...ali to je retko ...Kada nema onda je isto

Snimak na izlazu zaseoka paragovo odokativno ovde ima oko 15 cm snega ...Taj zaseok u   odnosu na  Rume po nmv  koja nije imala uopste snezni pokrivac..To zbog feniranja a zato sto su padavine slabije ...jer u pitanje je zavetrna strana ...

[Bart]

I dok se Zrenjanin i Niš glože oko 2 i 1, Krle ga u Rači naslagao 21!!

[risbo gr]

  Константно се врти прича о заветрини и наветрини као да се ради о планини са 1500мнв. Јесте да некад у неким ситуацијама то може да прави разлику али да се за сваки снег спомиње исто баш нема никаквог смисла.
Па и овде је Авала са сличном висином а која готово и да нема никакав утицај на Бг и околину 

[popovica novi sad 1]

HD modeli to uvek vide .
Zašto je tako jer jedina planina svejedno koliko mala .Uz je isfenurala sve do Sremnske Mitrovice koja nije blizu mada tamo ne utiče što se tiče padavina .Kada je jugozapadnok Novi Sad je pod teškom Fenjarom
Inace ne može da se objasni da na 110 mnv ima isto snega ili čak nesto vise koliko na 267 mnv .
Sto se tice padavina uticaj je manji nekih 10 km od nje ali na obronke južnije utiče itekako .
Recimo Futog i Novo Naselje su uvek u navetrini kada NW vetar onda liman nepotpuno tek sremska Kamenica potpuno Sever klise nije nikada u navetrini . To pojačava padavine 20 do 25% .Južno ih umanji uz to fenira .
Na Rimskim sancevima je izmereno 39 mm padavina od ovog cilklona od kojih 7 mm je otišlo na kišu..I nikada nije bilo više od 3cm snega na Sancevima .
Novo Naselje je imalo kao Futog 5 do 8 cm ...Zbog navetrine najviše.
Fruska Gora je izgubila najmanje par mm od ovog cilona  na kišu.

[ciklon]

Pisao sam o ovome još pre nekoliko godina.
Fruška gora ima svoju mikroklimu što je i normalno. Najveću količinu padavina u Vojvodini, temperaturu koja je logično niža u odnosu na okolinu.
Verovatno utiče na klimu Novog Sada zajedno sa Dunavom u manjoj meri i to je to.
Feniranje, zavetrina i navetrina nemaju puno smisla...

[popovica novi sad 1]

Ona je male visine ali dosta dugačka.
Rekoh uticaj na padavine je 10 km od nje otprilike dakle
Ali ume da fenira Novi Sad je uvek topliji od okoline nije velik ali kada je vetra jugozapadni.
I sada je fen dobacio do Sremske Mitrovice mada je to retko  .
Inace objasnio sam kada je i kada pod navetrinom tada razlike umeju biti i po 10 cm u tih 10 km ako su padavine velike a vetar jak ..
Konkretno Ruma je podnožje Fruske Gore .Ali nju ona utiče češće negativno koliko na Novi Sad sto se tice snega .
Moze da utiče negativno i Novi Sad ali redje konkretno kod mene kada je košava padne uvek manje nego sa strane Vrdnika .Ali to je retko..

[Srks]

То се чекало  Браво за анализу Сркс 
Могао би да се надовежем из мог угла како је то изгледало а представник сам нижег дела приградског насеља    100мнв, окружен брдима од 200 до 300м
Код мене није пало кише као и граду али је било 3/4мм пре 15h почела је кратко суснежица и брзо окренула на умерен/јак снег. Данас је можда у неком периоду падао и јачи али јучерашњи се боље лепио за све подлоге.
Елем око 17h је температура почела да клизи ка минусу. И од тада па све до иза поноћи се кретала од -0,3 до 0.0ц то реално нисам очекивао јер обично зна да закуца на +0.1/2 у оваквим ситуацијама. Из тог разлога се овде акумулирало више снега него у нижим деловима града. Већ током јутра иако је било константно умерен/повремено и јак снег Т више није ишла у негативу и правила се велика разлика у покривачу. На 2 мин вожње аутом и за 50/100м већој висини је била нека друга прича, да не спомињем делове са 300мнв, избацио сам данас у актуелним 

Hvala Risbo Ma koliko da pokušavamo da prognoziramo ovakve situacije, nikad to nećemo moći sa preciznošću, jer izuzetno male razlike u temperaturi (poneka decimala) i količini i intenzitetu padavina naprave ogromne razlike u pokrivaču. Ali zbog toga je i zanimljivo prognozirati, i pratiti kako će se situacija u realnosti odvijati.

Ono što se potvrdilo i u ovom slučaju, da kada temperatura dosegne opseg već između +0.3 i +0.5°C, nova akumulacija se dosta usporava bez obzira na inzenzitet padavina (sneg se dodatno sabija i sleže, biva sve teži i vodeniji), topljenje se pritom pojačava, a to dvoje u sinergiji onda dovede do bitnih razlika u pokrivaču u odnosu na lokacije gde se temperatura vrzmala oko 0.0°C (ne mora uopšte niže od toga, to je sasvim dovoljno). Košutnjak je najveći deo vremena oscilirao između -0.1 i +0.1°C, i od 40-ak mm smo dobili oko 35 cm snežnog pokrivača.

Константно се врти прича о заветрини и наветрини као да се ради о планини са 1500мнв. Јесте да некад у неким ситуацијама то може да прави разлику али да се за сваки снег спомиње исто баш нема никаквог смисла.
Па и овде је Авала са сличном висином а која готово и да нема никакав утицај на Бг и околину 

Vidim da se povela diskusija na forumu o eventualnom fenskom uticaju Fruške gore na okolinu. Avala i njen meteorološki uticaj na Beograd baš i nije dobar za poređenje sa Fruškom gorom i njenim uticajem (izuzev ako ih poredimo po visini). Fruška obuhvata neuporedivo veću površinu, i prostire se na prilično dugačkoj površini zapad - istok. Glavni argument je da je previše niska da bi imala značajniji uticaj, ali mi ovde svakako pričamo o svega nekih pola stepena (najviše stepen) gore ili dole u ovakvim situacijama, a pritom ovde moramo da uračunamo i faktor intenziteta i količine padavina u delovima Srema. Ne deluje toliko nezamislivo da zavetrena strana planine bude makar za nijansu toplija (i da se taj uticaj oseti neki izvestan broj kilometara južno od planine, u slučaju severnih vetrova u nižim slojevima), te da sve to ima izvestan uticaj na temperaturu obližnjih mesta koji se nalaze na zavetrinoj strani. Plus, tu je i bio faktor nešto manjeg intenziteta/količine padavina nego npr. u Beogradu, koji je dodatno podizao temperaturu u delovima Srema, odnosno nije moglo da dođe do nekakve bar približne izotermije.

Mislim da bi trebalo i razmisljati o smeru vetra u sledećem smislu - ako je vetar takvog smera da prelazi preko najviših delova Fruške gore, efekat nekakvog blagog zagrevanja silaznog vazduha niz planinu je potencijalno najveći. Ako pak prelazi preko nižih delova planine, efekat je zanemarljiviji ili potpuno zanemarljiv.

Što se Avale tiče, previše je male površine i dosta južno od grada da bi imala ikakav uticaj na Beograd, možda tek lokalno na naselja u neposrednoj okolini.

[Milosh]

Srks, odlična analiza vezana za Beograd i uticaj nadmorske visine na snežni pokrivač. Meni su ranije takve razlike bile šokantne u nekim sličnim situacijama, prva koju pamtim je još iz decembra 2006, pa novembar 2007. Tada je član foruma ILKE koji već dugo nije aktivan javljao značajno više visine snega sa Banovog Brda i Košutnjaka u odnosu na zvanične iz centra i one koje su javljali članovi iz nižih delova grada. Mislili smo da preuveličava, ali je fotografijama jasno dokumentovao svoje izveštaje.

Dok sam živeo u centru grada se nisam mnogo kretao po brdima, ali i dalje se sećam jedne situacije kad sam se sa Vračara gde je snega bilo tek za statistiku zaputio peške ka Zvezdarskoj šumi gde je na 200mnv. bila prava zimska idila sa dvocifrenom visinom snega.

S obzirom da još uvek nemamo superprecizni model koji bi mogao da prognozira ove razlike, jedino što možemo je da na osnovu iskustva izvlačimo slične situacije iz prošlosti i na osnovu njih prognoziramo ove razlike. Primetio sam da su konkretne brojke temperature na 2m koje na meteogramima daju globalni modeli u proseku reprezentativne najviše za Vračar (130mnv) i tu je možda i ECMWF najbolji što se tiče decimala (recimo za ovu situaciju je u kontinuitetu bilo 0.2 do 0.7°C na meteogramu za Beograd). Ako uzmemo da temperatura bez inverzije približno opada za 0.5°C/100m uz padavine (vlažnoadijabatski temperaturni gradijent) i 1°C/100m bez padavina (suvoadijabatski temperaturni gradijent), možemo izračunati približne temperature za različite delove grada u odnosu na zvaničnu na Vračaru.

I tako sam na osnovu prognoza i situacija iz prošlosti došao do prognoze:

Zapravo kad su ovako složni modeli oko količine padavina i možemo licitirati sa visinom snega. Ovako bih ja rekao na osnovu nekog dosadašnjeg iskustva sa sličnim situacijama.
Najniži delovi grada 80-100mnv (NBG, Zemun, Borča) 15-20cm
Centar grada i pojas nadmorske visine 100-150mnv 20-25cm
Viši delovi grada (150-200mnv) 25-30cm
Najviši delovi grada (200-300mnv) 30+cm
Vrh Avale (500mnv) 40cm

Prognoza naravno nije bila idealna, kao što nije nijedna u ovakvim situacijama, ali ipak bez lažne skromnosti moram da priznam da sam zadovoljan. Na kraju su razlike između viših i nižih delova grada bile i još veće u odnosu na ovu moju prognozu, tako da sam za niže delove grada malo precenio (bilo je realno 10-15cm u najnižim delovima), a za više potcenio, pa je već tu iznad 150mnv išlo na 30+ cm. Očigledno je da je negde oko 150mnv. bio taj neki prelaz između 0.0°C i 0.1°C za vreme većeg dela padavina koji je napravio veliku razliku na svakih 10m. To je nešto što se ne može precizirati. Žao mi je što ne odoh na Avalu da vidim kakva je situacija bila gore, ali nisam imao ni neku preteranu motivaciju kad je snega i u mom kraju bilo u izobilju.
Prava je šteta što klimatološka stanica Košutnjak nije imala merenje 24.12. u 19h pa da imamo i zvanično preko 30cm.
24.12 u 06UTC je izmereno 25cm, 25.12. u 06UTC je izmereno 28cm. Obe brojke su identične visinama koje sam na Miljakovcu merio u to vreme, s tim što je 24.12. u 15UTC bilo 35cm i to je bio maksimum.

Što se tiče druge teme koja je načeta o uticaju Fruške Gore na padavine i temperature koja je načeta... Svakako da je veći uticaj Fruške Gore nego Avale iako su iste nadmorske visine. Avala je male površine i vetar je zato opstrujava, dok je Fruška Gora ceo greben pa je vetar "prebacuje" i tu dolazi do blagog efekta navetrene i zavetrene strane. Naravno ni približno kao kod nekih mnogo većih planinskih masiva, ali sasvim dovoljno da napravi koju decimalu razlike što smo videli da ima ogroman uticaj u ovim graničnim situacijama.