Srks, odlična analiza vezana za Beograd i uticaj nadmorske visine na snežni pokrivač. Meni su ranije takve razlike bile šokantne u nekim sličnim situacijama, prva koju pamtim je još iz decembra 2006, pa novembar 2007. Tada je član foruma ILKE koji već dugo nije aktivan javljao značajno više visine snega sa Banovog Brda i Košutnjaka u odnosu na zvanične iz centra i one koje su javljali članovi iz nižih delova grada. Mislili smo da preuveličava, ali je fotografijama jasno dokumentovao svoje izveštaje.
Dok sam živeo u centru grada se nisam mnogo kretao po brdima, ali i dalje se sećam jedne situacije kad sam se sa Vračara gde je snega bilo tek za statistiku zaputio peške ka Zvezdarskoj šumi gde je na 200mnv. bila prava zimska idila sa dvocifrenom visinom snega.
S obzirom da još uvek nemamo superprecizni model koji bi mogao da prognozira ove razlike, jedino što možemo je da na osnovu iskustva izvlačimo slične situacije iz prošlosti i na osnovu njih prognoziramo ove razlike. Primetio sam da su konkretne brojke temperature na 2m koje na meteogramima daju globalni modeli u proseku reprezentativne najviše za Vračar (130mnv) i tu je možda i ECMWF najbolji što se tiče decimala (recimo za ovu situaciju je u kontinuitetu bilo 0.2 do 0.7°C na meteogramu za Beograd). Ako uzmemo da temperatura bez inverzije približno opada za 0.5°C/100m uz padavine (vlažnoadijabatski temperaturni gradijent) i 1°C/100m bez padavina (suvoadijabatski temperaturni gradijent), možemo izračunati približne temperature za različite delove grada u odnosu na zvaničnu na Vračaru.
I tako sam na osnovu prognoza i situacija iz prošlosti došao do prognoze:
Zapravo kad su ovako složni modeli oko količine padavina i možemo licitirati sa visinom snega. Ovako bih ja rekao na osnovu nekog dosadašnjeg iskustva sa sličnim situacijama.
Najniži delovi grada 80-100mnv (NBG, Zemun, Borča) 15-20cm
Centar grada i pojas nadmorske visine 100-150mnv 20-25cm
Viši delovi grada (150-200mnv) 25-30cm
Najviši delovi grada (200-300mnv) 30+cm
Vrh Avale (500mnv) 40cm
Prognoza naravno nije bila idealna, kao što nije nijedna u ovakvim situacijama, ali ipak bez lažne skromnosti moram da priznam da sam zadovoljan. Na kraju su razlike između viših i nižih delova grada bile i još veće u odnosu na ovu moju prognozu, tako da sam za niže delove grada malo precenio (bilo je realno 10-15cm u najnižim delovima), a za više potcenio, pa je već tu iznad 150mnv išlo na 30+ cm. Očigledno je da je negde oko 150mnv. bio taj neki prelaz između 0.0°C i 0.1°C za vreme većeg dela padavina koji je napravio veliku razliku na svakih 10m. To je nešto što se ne može precizirati. Žao mi je što ne odoh na Avalu da vidim kakva je situacija bila gore, ali nisam imao ni neku preteranu motivaciju kad je snega i u mom kraju bilo u izobilju.
Prava je šteta što klimatološka stanica Košutnjak nije imala merenje 24.12. u 19h pa da imamo i zvanično preko 30cm.
24.12 u 06UTC je izmereno 25cm, 25.12. u 06UTC je izmereno 28cm. Obe brojke su identične visinama koje sam na Miljakovcu merio u to vreme, s tim što je 24.12. u 15UTC bilo 35cm i to je bio maksimum.
Što se tiče druge teme koja je načeta o uticaju Fruške Gore na padavine i temperature koja je načeta... Svakako da je veći uticaj Fruške Gore nego Avale iako su iste nadmorske visine. Avala je male površine i vetar je zato opstrujava, dok je Fruška Gora ceo greben pa je vetar "prebacuje" i tu dolazi do blagog efekta navetrene i zavetrene strane. Naravno ni približno kao kod nekih mnogo većih planinskih masiva, ali sasvim dovoljno da napravi koju decimalu razlike što smo videli da ima ogroman uticaj u ovim graničnim situacijama.
