Hvala na vrhunskom objašnjenju! Eto male kompenzacije prirode kad već trpimo sivilo u ovim tmurnim danima (mada bi najbolja uteha bila biti negde na hiljadu +/- trista plus, ili na Jadranu). Znači da napunimo pluća danas pre narednih par dana, pa onda kad značajnije otopli možda opet bude malo bolje
Nema na čemu, meni je uvek zadovoljstvo da odgovaram na zanimljiva i smislena pitanja iz moje profesije!
Miloše, da li je moguće da neko ko je relativno laik za čitanje meteo karti i sondaža( ka recimo ja ) pogeda tu sondažu i sazna tj pročita visinu inverzivnog sloja? Ja to radim laički na osnovu satelitskih snimaka konkretno na sat.24....vidim koje planine vire iznad magle i tako procenim debljinu inverzivnog sloja.
Taj način kako laički radiš je možda i najzastupljeniji i kako mi u struci radimo.
Jer radiosondažna osmatranja imamo iz Beograda i Niša (od skoro i Negotin i Sjenica, ali samo ujutru i uveče), dok satelitska ipak pokrivaju celu zemlju sa mnogo manjim vremenskim korakom. Međutim, desiće se situacije kao današnja kad cirus odozgo sve lepo "preklopi", da ne može ništa vizuelno ispod da se vidi.
E sada postoji još jedan način osim tumačenja termodijagrama iz sondaže. Uostalom, termodijagrami koji su onlajn dostupni i nemaju tu rezoluciju i format da se baš u metar očita taj vrh podinverzionog oblačnog sloja, ali zato postoji mogućnost tekstualnog formata.
Na sajtu
https://weather.uwyo.edu/upperair/sounding.html odabereš datum, Evropu, Beograd i selektuješ Type of plot: Text list.
I za danas od 12UTC se dobije ovako nešto:
Vidimo padajuću listu od nižih ka većim visinama, od Košutnjaka (203mnv) pa naviše. Ono što je svima jasno razumljivo su pritisak (izobarska površina), visina (apsolutna, tj. nadmorska), temperatura, tačka rose, relativna vlažnost. Tu su još i odnos smeše, smer i intenzitet vetra u čvorovima, kao i potencijalne temperature.
E sad, ono što je nama značajno u ovoj situaciji je visina gde relativna vlažnost naglo kreće da opada (sve preko 90% se može smatrati oblačnim slojem u ovoj situaciji), odnosno gde temperatura kreće naglo da raste. Vidimo da se u ovom slučaju to dešava negde oko 700mnv i to možemo smatrati visinom vrha oblaka.
Juče je sloj bio deblji, i visina vrha je bila na oko 1000mnv:
A evo je i od 1. januara kad je bila na manje od 300mnv:
Nadam se da sam bio od pomoći.