Tema: Meteo chat

[valjevac]

Недодирљиви и свезнајући је завршио своје баш као и снег, само што ће снега бити догодине. ☺️😉

[dikile]

Ajde, ajde, biće snega u aprilu, nikad ne omane.

Sva snaga Atlantika u jednoj slici. Uragan, pritisak od 927mb.

[LazarS]

Da li neko ima objasnjenje za relativno dobar kvalitet vazduha u Beogradu, uprkos visokom vazdušnom pritisku i slabim strujanjima. Po merenjima smo već danima u proseku tu negde u žutoj zoni, a i osećaj napolju je da je značajno bolja situacija nego oko Nove godine. U isto vreme koliko vidim u Sarajevu i nekim drugim gradovima južnije dosta lošija situacija. Pretpostavljam ovako kao laik da je u pitanju neko povoljno vazdušno strujanje, možda i rosulja, mada je danas npr. nema.

[Milosh]

  Ima objašnjenje naravno. Što je plići inverzioni sloj, kvalitet vazduha je lošiji. Kad je recimo inverzija samo u prvih par stotina metara ili pliće (oko 100m jako često) kako imamo u vedrim danima u anticiklonu ili uz plitku maglu (situacija oko Nove godine), tada je sva koncentracija zagađujućih čestica zarobljena u tom jako plitkom sloju.
Međutim danima unazad imamo slučaj tzv. izdignute inverzije. Vetra nema, tako da zagađujući aerosoli nemaju gde da odu. Prema sondažnim merenjima od juče i jutros vrh podinverzionog sloja je na oko 1km visine, a u subotu je bio i više (~1.5km). Do te visine temperatura lagano opada sa visinom, tako da su svi aerosoli dobro izmešani u tih 1km debljine, a nije nemoguće da ih u oblaku ima i više nego pod oblakom. Tako da uprkos onom najčešćem slučaju kad je recimo na Avali savršeno čist vazduh, a grad ispod u smogu i magli, sad imamo situaciju da je na Avali možda i lošiji kvalitet vazduha nego u gradu.
Da ilustrujem to banalnim primerom. Da zapališ cigaru u maloj prostoriji sa niskim plafonom ne bi moglo da se diše od dima. A u većoj prostoriji sa višim plafonom ne bi bilo ništa strašno, a veći deo dima bi ostao u višim delovima prostorije. Dakle, taj vrh podinverzionog sloja često zovemo i "plafon" u meteorologiji.
Ima tu malo i do "ispiranja" zagađujućih čestica uz rosulju ili zrnast sneg, ali tu je mnogo manji udeo u odnosu na sve ranije opisano.

A naredna dva dana su velike šanse da taj sloj inverzije opet bude plići i da se opet pogušimo. Do vetra u četvrtak.

[astrogodra]

Miloše, da li je moguće da neko ko je relativno laik za čitanje meteo karti i sondaža( ka recimo ja ) pogeda tu sondažu i sazna tj pročita visinu inverzivnog sloja? Ja to radim laički na osnovu satelitskih snimaka konkretno na sat.24....vidim koje planine vire iznad magle i tako procenim debljinu inverzivnog sloja.

[Bart]

Kakva bi ovo zima bila da smo imali pre ove inverzije 15ak cm snega...
Ali nije lose ni ovako, 4:3, tako da znate već... Moramo pronaći nesto pozitivno uvek a ja pronašao

[risbo gr]

  Баш сам о томе и хтео нешто да напишем @Барт 
Да није било оне топлине 3/4 дана за Божић, онај снег од 22/23 Децембра би ладно изгурао месец дана  овде
Чак и када смо температурно ок кроз децембар и јануар(до сада) са снегом баш немамо среће. Неће па неће. Овде је макар нешто и било,али многи крајеви једва да су и видели снег. Некако понајвише не само сад већ и уназад неколико година исток Србије можда и најгоре пролази. А сви знамо како тамо може да буде снежно током зиме, кад нигде другде нема ни с од снега 😬
За даље ништа паметно,не треба нас чудити дивљање Атлантика, доста дуго и није утицао на време у добром делу Европе а тешко да може мировати целе зиме. У најмању руку Исландски минимум нас је испоштовао, али друга ставка итекако није.Сибирски АЦ једноставно не постоји, а толико шанси је имао да се појави. Колико је само блокова било али без дотока са истока ништа. Наравно још је ту фактора који су кварили било какав покушај,пад зоналних ветрова изостао, полар вореткс јак, а његове дислокације су увек окренуте на Канаду и САД. Још сезонске прогнозе засноване на патерну и утицај Ла ниње где се преко баре цртала зима наравно се и обистиниле. За Европу и то нема неки утицај, за овде је ипак потребно још ххх фактора јер тако смо у могућности 

[LazarS]

Hvala na vrhunskom objašnjenju! Eto male kompenzacije prirode kad već trpimo sivilo u ovim tmurnim danima (mada bi najbolja uteha bila biti negde na hiljadu +/- trista plus, ili na Jadranu). Znači da napunimo pluća danas pre narednih par dana, pa onda kad značajnije otopli možda opet bude malo bolje

[David01]

Један плус ове зиме је што сам видео снег у новембру после 6 година. Онај децембарски снег је трајао дуже у граду него на Шанчевима где је 25.12. падала киша. У сваком случају шеста слаба зима у низу, али јача од претходних 5 по броју ледених дана. По питању снега, најгора убедљиво је 2019/2020, али је тада крајем марта пало добрих 20 cm снега тако да не треба отписивати бар до средине априла неко изненађење.

[Demian]

U zadnjih 7 godina najhladniji period je bio kraj februara i početak marta 2018.tako da nikad se ne zna

[Bart]

Risbo bilo je takvih situacija u proslosti pa su bile to legendarne zime pa nalegne jos jedan snezni ciklon pa sve bude idilicno... Sad nam lose karte podeljene...
Demiane to je bilo zbog polarnog vrtloga... Secam se kad sam to ja prvi najavio 

[Milosh]

Hvala na vrhunskom objašnjenju! Eto male kompenzacije prirode kad već trpimo sivilo u ovim tmurnim danima (mada bi najbolja uteha bila biti negde na hiljadu +/- trista plus, ili na Jadranu). Znači da napunimo pluća danas pre narednih par dana, pa onda kad značajnije otopli možda opet bude malo bolje

Nema na čemu, meni je uvek zadovoljstvo da odgovaram na zanimljiva i smislena pitanja iz moje profesije! 

Miloše, da li je moguće da neko ko je relativno laik za čitanje meteo karti i sondaža( ka recimo ja ) pogeda tu sondažu i sazna tj pročita visinu inverzivnog sloja? Ja to radim laički na osnovu satelitskih snimaka konkretno na sat.24....vidim koje planine vire iznad magle i tako procenim debljinu inverzivnog sloja.

Taj način kako laički radiš je možda i najzastupljeniji i kako mi u struci radimo. Jer radiosondažna osmatranja imamo iz Beograda i Niša (od skoro i Negotin i Sjenica, ali samo ujutru i uveče), dok satelitska ipak pokrivaju celu zemlju sa mnogo manjim vremenskim korakom. Međutim, desiće se situacije kao današnja kad cirus odozgo sve lepo "preklopi", da ne može ništa vizuelno ispod da se vidi.

E sada postoji još jedan način osim tumačenja termodijagrama iz sondaže. Uostalom, termodijagrami koji su onlajn dostupni i nemaju tu rezoluciju i format da se baš u metar očita taj vrh podinverzionog oblačnog sloja, ali zato postoji mogućnost tekstualnog formata.
Na sajtu https://weather.uwyo.edu/upperair/sounding.html odabereš datum, Evropu, Beograd i selektuješ Type of plot: Text list.

I za danas od 12UTC se dobije ovako nešto:



Vidimo padajuću listu od nižih ka većim visinama, od Košutnjaka (203mnv) pa naviše. Ono što je svima jasno razumljivo su pritisak (izobarska površina), visina (apsolutna, tj. nadmorska), temperatura, tačka rose, relativna vlažnost. Tu su još i odnos smeše, smer i intenzitet vetra u čvorovima, kao i potencijalne temperature.
E sad, ono što je nama značajno u ovoj situaciji je visina gde relativna vlažnost naglo kreće da opada (sve preko 90% se može smatrati oblačnim slojem u ovoj situaciji), odnosno gde temperatura kreće naglo da raste. Vidimo da se u ovom slučaju to dešava negde oko 700mnv i to možemo smatrati visinom vrha oblaka.

Juče je sloj bio deblji, i visina vrha je bila na oko 1000mnv:



A evo je i od 1. januara kad je bila na manje od 300mnv:



Nadam se da sam bio od pomoći.

[astrogodra]

Objašnjenje za 10ku...hvala puno!!