Uzeću grafik za zapad Srbije u narednom periodu.
Dakle, na grafiku je prikazan klasični mete(ro)gram za zapad Srbije sa vrednostima temeprature na 850hPa, 500hPa (gornje linije) i količine padavina (donje linije). Ali, ono što razlikuje ovaj meteo(ro)gram od običnih je to što na običnima postoji prikazan isključivo
jedan proračun (run) određenog
modela. Ovde su prikazani i dodatni proračuni, koje svaki od poznatijih modela radi (ali nažalost, uglavnom ih nema za free korišćenje). Naime, svi ti modeli kod izračunavanja ne rade samo jednom, već više puta ponavljaju izračunavanje, ali na način da se kod svakog narednog malo promene vrednosti input-a. Time se vrlo dobro pokazuje gde model ulazi u kritični režim i koliko brzo (kada postaje preosjetljiv
na početne uslove - ulazne podatke).
Posebne linije na ovom mete(ro)gramu su debela crvena koja predstavlja sredinu između svih proračuna, zatim debela plava koja
prikazuje kontrolni run vezan za neizmenjene ulazne podatke (Control Run). Crna debela linija prikazuje stanje atmosfere kakvo vidimo na prognostičkim kartama.
Vertikalnom linijom sam isekao grafik čime je data u uvid svojevrsna "prekretnicu" u izračunavanju ovog modela.
Naime, levo od isečenog dela slike- 1. gornja slika, ako gledamo temperaturu na 850hPa, vidimo da od run-a do run-a output modela ima približno jednaku vrednost, te se samim tim neznatno razlikuje. Ni jedna linija ne odskače mnogo od srednje vrednosti (debela crvena). To nam kazuje kako je model tu vrlo pouzdan, i da je jako mala verovatnoća da se prognoza ne
ostvari. S' druge strane, na slici 2, vidimo veliki razmak output-a između pojedinih run-ova.
Jedan od najvažnijih uzrokazašto se to dogđa je pojava determinističkog haosa u matematičkom modelu diferencijalnih jednačina koje opisuju stanje atmosfere kroz vreme, a na kojima se baziraju svi ovi numerički modeli za simulaciju atmosfere. Jednostavnim rečima, na 2. slici, model postaje veoma nepouzdan, jer postoji mnogo mogućih rešenja koja se znatno razlikuju jedna od drugih, a zavise od početnih uslova (input-varijablama modela - ulazni podaci: temperature, pritisak itd. na mernim stanicama). Ponekad, ovaj haos od linija će biti jako daleko "u budućnost" (npr. desetak dana unapred), a ponekad će on biti vrlo blizu starta modela. Ovo zavisi od stanja atmosfere, koje diktira odlazak modela u haotični režim pre ili kasnije. Delimično zavisi i od samog algoritma modela, pa će tako neki modeli biti "otporniji" na prelazak u haaotični režim (čii se da je ECMWF jedan od takvih), a neki manje otporni (definitivno GFS). Takođee, ponekad će tanke linije vrlo blizu slediti jedna drugu do jedne tačke, kada se naglo razilaze, a ponekad će razilaženje između run-ova biti postepeno. To zavisi om brzine kojom model ulazi u haotični režim, čemu je opet uzrok stanje same atmosfere.Da izvedem zaključak - dok tanke linije ne odstupaju mnogo jedna od druge model je pouzdan, a kada počnu "divljati" modelu ne valja verovati.
Tema: GFS Ensemble meteo(ro)gram (Pročitano 4157 puta)