Kad već dugo nema ništa naročito zanimljivo meteorološki, odlučih da malo oživim ovu temu. Postimage se potrudio da pobriše sve fotke sa prethodnih stranica, pa je red da se objavi nešto novo.
Za razliku od Beograda i većeg dela Srbije, u Crnoj Gori je bilo obilne kiše u par navrata krajem septembra i početkom oktobra. Kako je nakon toga usledilo stabilno toplo i vlažno vreme bez vetra i većih temperaturnih oscilacija, sve to je uslovilo da se u Baru sa okolinom ovog oktobra gljive pojave više nego ikad.
Izdvojio sam 3 dana da odem do Bara i to je bilo sasvim dovoljno za uživanje u gljivarenju. Predstaviću vam nekoliko vrsta. Za početak, moje omiljene jestive:
Amanita caesarea (blagva, kneginja, jajčara..)Jedna od popularnijih jestivih gljiva kod nas, a mnogi je smatraju i najkvalitetnijom jestivom. Verovatno i gljiva sa najviše narodnih imena, u svakom kraju u Srbiji je drugačije nazivaju.
Moja iskustva sa ovom gljivom do sada su uglavnom bili sporadični nalazi od po nekoliko primeraka. A sada je izašla u tolikim količinama da sam imao priliku da je fotografišem u različitim stadijumima, a za gljivarsku korpu su mogli da se proberu samo najkvalitetniji razvijeni primerci.
Sve fotografije su od 16. i 17. oktobra iz okoline Bara:
Boletus aereus (crni vrganj)Za vrganj ste verovatno već čuli, bilo je o njemu već reči u ovoj temi. Od svih varijacija, ovaj crni vrganj je meni možda i najdraža. Deli stanište sa prethodno opisanom gljivom. I jedna i druge vole tople listopadne šume, pre svega hrastove, ali moja iskustva su najbolja sa kestenovom šumom.
Takođe vrhunska jestiva gljiva, a za razliku od blagve, znatno je češća. A i kad se pojavi, onda se pojavi u ogromnim količinama. Tako je bilo i ovoga puta. Čak sam i malo zakasnio, jer je bilo mnogo više prestarelih, nego mladih primeraka. Mladi primerci su kvalitetniji i fotogeničniji, pa sam njih uglavnom ovekovečio fotografijama:
Macroplepiota procera (sunčanica)Takođe jedna od popularnijih jestivih gljiva, koja je tipična za jesen i ovo doba godine. Za razliku od prethodne dve opisane, ova je vrlo česta i u Beogradu sa okolinom, i verujem da bi je bilo u šumi sada da se barem jedna dobra kiša smilovala da padne (ovo nije vrsta koja traži mnogo vlage, više voli jesenje sunce).
Već sam je opisivao ranije u ovoj temi, ali kako su fotke nestale, evo malo obnavljanja gradiva. Primetićete značajne razlike između sasvim mladih i razvijenih primeraka:
Cantharellus cibarius (lisičarka)Još jedna od najpopularnijih jestivih gljiva. U većim količinama se obično pojavljuje krajem proleća i početkom leta, a za razliku od prethodnih opisanih, ona obožava kišu i vlažno vreme. Zato se sada nisu ni u Baru pojavile u preteranim količinama i uglavnom se drže vlažnijih delova kestenove šume.
Toliko za sada. A kako se nakupilo mnogo materijala, u narednim porukama ću kada stignem obraditi neke manje popularne jestive, kao i raznorazne zanimljive nejestive i otrovne gljive sa kojima sam se susreo prethodnih dana.