Tema: Gljive

[Milosh]

A evo i gljivarskog izveštaja sa Bukulje od juče. Ima li lepšeg dočeka, nego kad vas sačeka u šumi omiljena gljiva - Amanita caesarea (blagva, jajčara). 





I dok ne mogu da sakrijem radost svog prvog nalaza ove predivne gljive u bukovoj šumi, utom nailazi lik, lokalni gljivar sa punom torbom ovih lepotica. Taman toliko da pokvari trenutak. Ali kaže, vrganja nema još, ni mladih. Rekoh mu - biće ovih dana, a u sebi pomislih - ima, nego njih ne umeš da nađeš. 

Nastavljamo dalje, mnogo zanimljivh gljiva u šumi, ali nema se vremena da se sve fotografiše. Najviše ovih crvenih Russula, kao sa Škomijeve slike:



Kad boja Russule vuče na ljubičasto, znatno rastu šanse da je u pitanju jestiva, u ovom slučaju sam tipovao na R. vesca, ali ipak se nisam usudio da je probam na licu mesta i otklonim dileme. 



Lactarius volemus (presnac). Jedna od jestivih gljiva iz roda mlečnica. Mnogi ljudi je vole, ali mene jednostavno odbija njen miris:



Koralke (Ramaria sp) su pravi ukras šume. Obožavam da ih fotografišem, mislim da su među najfotogeničnijim gljivama. Među njima ima i jestivih i otrovnih, koje se razlikuju samo u nijansi boje. Mislim da se malo ko ikada usudio da ih jede:







I onda u delu šume uz jezero dolazimo do savršenog terena za vrganje. Lepa mešavina bukve i graba, po takvim terenima sam ih nalazio širom Srbije, Bosne, CG. I dok u vazduhu miriše na vrganje, pojavljuju se grabovi dedovi (Leccinum carpinii):





Dedovi (Leccinum sp.) su bliski rođaci vrganja i među njima nema nejestivih. Mnogi od dedova su po kvalitetu u rangu sa vrganjima, ali ne i ovaj sa slike. Vrlo brzo kad ostari dobija sunđerastu strukturu, a drške su previše tvrde i žilave. Ipak, mladi dedovi su sasvim kvalitetne gljive, a kako ih je bilo na svakom koraku, bili su glavni zaslužni za punu korpu na kraju dana.

Rekoh, ne idem odavde dok ne nađem barem jednog vrganja i eto ga konačno prvi, mladi tek nikao 



Videlo se da tek kreću nakon obilnih kiša u tom kraju:





A onda konačno i pravi trofejni primerak 





Našlo se tu još štošta zanimljivo. Amanita pantherina (panterovka), veoma otrovna gljiva:



I njoj veoma slična jestiva biserka (Amanita rubescens):



Hydnum repandum (prosenjak), takođe jestiva gljiva:



I na kraju bilans nađenih vrganja i blagvi, dok su ostale gljive ostale neovekovečene u korpi. 



Sve u svemu, posle ko zna koliko godina gljive nalazim u avgustu. Nekako je u prethodnim godinama ovaj mesec bio rezervisan za vrućinu i sušu, ali eto i taj niz je prekinut.

[skomimaster]

  Hvala BataStevo!  Imenjace, hvala za identifikaciju, i sto delis sa nama prelepe fotke i opise gljiva! 

Kažu moji na selu u Bosni da vrganja ima najviše u poslednjih 20 godina i da ih ima tamo gde ih nikad nije bilo. Inače, krenuli su da rastu dan nakon što sam se ja vratio u Beograd. To je tako tipična gljivarska sudbina.

Haha smor , slicno kao sa zanimljivostima sto se tice vremena kad odemo na put. 

Sve u svemu, posle ko zna koliko godina gljive nalazim u avgustu. Nekako je u prethodnim godinama ovaj mesec bio rezervisan za vrućinu i sušu, ali eto i taj niz je prekinut.

Konacno da avgust razbije monotoniju. 

[BataSteva]

@ Milos - Ludilo  Izgleda da i u meni cuci ljubitelj gljivarenja ali ja sam od onih koji bi skupljali radi izvrsnog rucka .
Sada ce Milos da me ubije ali moram reci ja bih poneo veliki dzak ( a ne korpicu ) i sve skupljao u njega a posle bih kuci video koja je otrovna a koja nije  . Salim se naravno sa njima nema zaebavanja .

[Milosh]

  Drugari, ko god da je zainteresovan, može sa mnom u obilazak terena i učenje kad god. Iskreno se nadam kišnoj i gljivarskoj jeseni jer je to najlepše doba godine za duže šetnje kroz šumu. 

A nisam mogao da odolim da obiđem Bukulju i danas i zabeležio sam još zanimljivije nalaze mego prošlog puta.

Za početak, oduševljenje, veoma retka i zaštićena vrsta - starac iz šume, old man of the woods (Strobilomyces strobilaceus). Ako me pitate, kako je moguće da sam se toliko obradovao gljivi koju uopšte nisam ni ubrao, e to vam je strast. Nešto kao sportski ribolov, kad upecaš pa pustiš ribu. Ovo je tek četvrti put u životu da je nalazim, a ovo je možda i najlepši primerak do sada.



A onda su na red došle kraljice. Amanita caesarea.





A zatim i moj prvi ovogodišnji nalaz neugledne, ali vrlo popularne jestive gljive - Craterellus cornucopioides (mrka trubača, mrtvačka truba). Ova gljiva posebno lepu aromu dobija kad se osuši:





Jedna zanimljiva gljiva, ukras šume - Pluteus leoninus:



Retka i zaštićena vrsta kraljevka, kraljveski vrganj - Butyriboletus regius. Ne naročito lep i reprezentativan primerak, ali današnji jedini, pa je morao ostati ovekovečen:



I naravno vrganji - danas je bilo baš lepih. 

[Boce]

Evo i mog malog doprinosa u ovoj temi. Ne sećam se da sam ikad imao prilku da vidim ovako veliki broj jajčara kao sad. Prethodnih dana je bilo i više pečuraka ali ja sam zadovoljan ulovom od desetak kilograma...

Poslato sa SNE-LX1 pomoću Tapatoka

[Milosh]

Bravo Boce, prelepe su fotografije! 

Što se tiče juga i istoka Srbije, sudeći po izveštajima, ovo je najveći gljivarski talas u poslednjih ko zna koliko godina.

[Boce]

Ja ne pamtim ovako nešto u ovo doba godine još od srednjoškolskih dana...znači još od kraja prošlog veka

[Kimi]

Danas popodne na Goču, duboko u bukovim šumama, bilo ih je prilično iako je kraj oktobra.
Prva ne znam šta je, za drugu znam da je muhara u pitanju. Tek od skora se uopšte zanimam za gljive, naravno jako jaako daleko sam od toga da se sam igram bilo čime što se tiče jestivog/nejestivog.

[Milosh]

Jeste Kimi, muhara je na obe fotke, samo je na onoj prvoj kiša isprala krpice, tj. tragove ovoja.
Inače, ovaj oktobar je bio sjajan gljivarski mesec zahvaljujući velikoj količini kiše i malim oscilacijama temperature, tako da sam se nagljivario, prvo u CG, a onda i ovamo u Beogradu. Neki dan ću da sredim koju fotku da okačim.

[Kimi]

Meni je prva ličila najviše na bljuvaru iskreno, ali tu si ti da odgonetneš.

Baš sam hteo da napišem to, bilo ih je u izobilju (gljiva)... ovakve crvene (muhare) su mi bile najupečatljivije, na vrhu planine sve se "gasi" i "odumire", poprima tamne boje, samo vidiš ove crvene đavole uokolo svuda... i da ne znaš ništa o gljivama, nekako bi pomislio da tu nešto nije u redu.

[Milosh]

Prethodnih mesec dana su bili pravi gljivarski raj. Velika količina padavina, umerene temperature bez mnogo oscilacija (nije bilo ni ekstremno toplih ni ekstremno hladnih dana), zatim izostanak ikakvog jačeg i dugotrajnog vetra. Sve je to doprinelo da ova jesenja sezona bude jedna od najboljih u poslednjih desetak godina u regionu.
Pa evo da malo oživim ovu temu.
Za početak nalazi iz Bara iz perioda od 10. do 18. oktobra. Tamo su još uvek dominirale letnje gljive.
Pa da krenem od njegovog visočanstva - vrganja.

Boletus aereus - crni vrganj:



















Boletus pinophilus - borov vrganj:



Boletus reticulatus - letnji vrganj:















Bliska rođaka vrganja - Butyriboletus pseudoregius:



Jedna od retkih otrovnih rođaka vrganja. Rubroboletus satanas (ludara):



Još malo otrovnih. Amanita pantherina (panterovka):



Entoloma sinuatum (olovasta rudoliska):







Uslovno jestiva biserka (Amanita rubescens):









Fistulina hepatica (vučje meso, goveđi jezik):



Za kraj, njeno visočansvo - Amanita caesarea (blagva, kneginja, jajčara):











U šumama još uvek nije bilo ni naznaka jeseni, zeleno kao u proleće. Sve gljive sa fotografija su nađene u listopadnim šumama sa naredne dve fotografije (kestenova i hrastova). Četinarske šume još uvek nisu bile proradile tih dana. One su naravno aktivnije u kasnu jesen.





Toliko u ovoj turi, naredne će biti posvećene jesenjim nalazima iz beogradskih šuma ovih dana.

[Maestral]

Divna reportaža. Dokaz koliko meteorologija ima primenu u raznim sferama života. U ovom slučaju nisu potrebni superkompjuteri i precizne prognoze. Ja sam najviše primetio Borovnjače ove jeseni, ali valjda zbog tipa rastinja oko kojeg sam se kretao, sa dosta Borova.

[BataSteva]

Lepo Milose nema sta samo mi nije jasno sta ti radis sa toliko pecuraka . Ona velika koju si slikao je dovoljna za 2 pice 

[Milosh]

Hvala drugari, drago mi je da neko čita i ovu temu.  Nadam se da ću naći vremena ovih dana da obradim i beogradske nalaze od prethodnih dana. Samo danas sam našao više desetina vrsta kod mene na Miljakovcu.

BataStevo. Nešto pojedemo, nešto razdelimo, nešto osušio, nešto zamrznemo, a nažalost nešto i bacimo na kraju. Ja sam još i umeren kakvih gljivara ima. Jako retko napunim korpu. Ovo u Crnoj Gori je bila posebna prilika da se nađe toliko puno kvalitetnih gljiva.

[mareeram]

Gde bre @ Sveto, da se baca šumska gljiva, znaš koliko je sušeni vrganj, gledam juče u zdravoj hrani, opasan biznis sa gljivama..

[Milosh]

Obećao sam da ću se malo posvetiti i gljivama iz beogradskih šuma kojih ima u izobilju ovih dana, pa ne znam odakle da krenem. Možda od sunčanica i njihovih rođaka kojih je u poslednjoj nedelji oktobra bilo više nego ikad. Miljakovačka šuma u mom kraju je posebno bogata njima.

Macrolepiota procera (velika sunčanica) je jedna od najkvaltetnijih i najpopularnijih jestivih gljiva. Veoma je ukusna, ali zbog vlaknaste stukture nije pogodna za spremanje na razne načine. Najbolja je pohovana.
Evo kako izgleda u najranijem stadijumu:



U sledećem stadijumu drška naglo izraste, a šešir tek počinje da se širi:





Zatim se šešir polako odvaja od drške i na tom mestu gde se odvojio ostane izražen prsten, lako pokretljiv niz dršku:





Šešir nastavlja da se širi:







I na kraju u zrelom stadijumu bude u obliku diska. U ovom stadijumu su najbolje za branje. Drška se ne jede.





Dnevni ulov (29. oktobar):



Slična velikoj sunčanici je grbava (sisata) sunčanica (Macrolepiota mastoidea). Ona je manja i slabijeg kvaliteta od velike sunčanice. Ja je ne skupljam, naročito kad ima velikih.







Macrolepiota konradii je varijacija sunčanice sa karakterističnim šarama na šeširu:





Sunčanice nisu u potpunosi bezbedne sa branje zbog velike mogućnosti zamene sa gljivama iz roda Chlorophyllum (rhacodes, olivieri, bruneum). Njih zovu kuštrave sunčanice i nekada su se smatrale i uslovno jestivim gljivama, koje su teže za varenje i mnogim ljudima ne prijaju. Novija istraživanja su pokazala da su većina gljiva iz tog roda blago toksične, a u Americi je jedna od njih najčešći uzrok trovanja na godišnjem nivou. Zato ih treba izbegavati u širokom luku.
Na prvi pogled veoma liče na sunčanice, ali ako se obrati pažnja na neke detalje, ne bi trebalo da bude zabune. Macroplepiota procera je tamno braon boje i šešira i drške, ne menja boju na preseku. Gljive iz roda Chlorophyllum su više crvenkasto-braon, neke cigla boje, drška nema braon šare i na preseku i na oštećenim mestima nakon nekog vremena pocrvene. Takođe, drška im je znatno kraća nego kod sunčanica i obično je manje dužine od prečnika šešira, što nije slučaj sa sunčanicom (Macrolepiota procera).









Ako ste pojeli neku gljivu od Chlorophylluma, u najgorem slučaju možete imati stomačne tegobe. Međutim, ako konzumirate neku od Lepiota sp. možete napraviti fatalnu grešku jer među njima ima veoma otrovnih. One izgledaju kao minijaturne sunčanice, i ako se obrati pažnja na dimenzije, eliminiše se svaka mogućnost zamene. Sunčanice su velike gljive, dok je kod Lepiota prečnik šešira par cm. Zato se ne preporučuje sakupljanje sunčanica prečnika šešira ispod 10cm, da bi se kod početnika eliminisala svaka mogućnost zamene sa ovim malim opasnicama:



Toliko u ovoj epizodi. 

[Bart]

Sve pohvale Milose...Iako ne znam nista o gljivama zanimljivo mi je taj deo sa trazenjem u prirodi i naravno razlicite vrste kako izgledaju itd   

[Milosh]

Da zaokružim priču sa gljivama ove jeseni sa još nekim zanimljivim nalazima.
Krajem oktobra u Bojčinskoj šumi nađoh po prvi put Hemileccinum impolitum (prosti vrganj, žutonogi vrganj). Od običnog vrganja se razlikuje po bleđoj boji šešira i po žutim porama i dršci. Od drugih vrsta sa žutim porama se razlikuje po tome što ne menja boju na preseku. Ova gljiva je jestiva, ali se zbog specifičnog ukusa ne sviđa baš svima. Ja sam je probao i sasvim ok mi je.









Clitocybe odora (mirisna anisovka) je mala gljiva karakteristične modro-zelene boje i jakog mirisa na začinsko bilje:



Coprinopsis picacea (šaerna gnojištarka) je pravi ukras šume i jedna od češćih gljiva u Miljakovačkoj šumi, ali nije jestiva:







Otrovna sumporača (Hypholoma fasciculare):





Za razliku od sumporače koja je jako retko razlog trovanja, zavodnica (Omphalotus olearius) je jedan od najčešćih uzroka trovanja gljivama kod nas. Prvo što je lepa, onda kad se tome dodaju i prijatan miris i ukus, eto razloga zbog kog je dobila ime. Ovih dana je ima jako puno na sve strane:











Da se vratimo na jestive. Jedna daleko popularna i česta u ovo doba godine - bukovača (Pleurotus ostreatus). Ne volim naša domaća imena je često mogu da zbune. Bukovaču sam nalazio na raznom drveću u izobilju, ali ne i na bukvi.









Njena bliska rođaka - hrastova bukovača (Pleurotus dryinus):





Jestiva jablanovača (Cyclocybe Cylindracea):

[Milosh]

Suillus granulatus (ovčarka, slinavka, borovnjača...) je česta jestiva gljiva koja je isključivo vezana za borove. Nalazio sam je svuda gde ima borova od morske obale do visokih planina. Tako je bilo i po beogradskim četinarskim šumama ove jeseni u izobilju:







Mladi i zdravi primerci su ok za jelo, samo treba paziti da ne ofarbate ruke pri čišćenju. Moj savet je da koristite rukavice (maska ne mora  ):



Jestiva Coprinus comatus. Obično raste po livadama i parkovima, ali eto ja je nađoh i u šumi:



Vrećasta puhara (Lycoperdon perlatum):



Martinčica (Infundibulicybe geotropa) je za mene jedna od najkvalitetnijih jesenjih gljiva i bez sumnje mi je u top 10. I što se onda ne bi napunila korpa kad je ima više nego ikad. 

















Dosta liči na nju blago otrovna gljiva maglenka Clitocybe nebularis, tako da teba biti oprezan da se ne pomešaju:









Jestiva Lepista nuda (modrikača), ali iz nekog meni nepoznatog razloga je još nisam probao:







Njena rođaka bleđe boje Lepista personata će se češće naći na livadama i po gradskim parkovima, a odaje je ljubičasta boja drške:



Pojavilo se i dosta vrsta iz roda Amanita ove jeseni. Kod mene na Miljakovcu je najčešća smeđa preslica (Amanita fulva):







Jedna gljiva jarke boje da razbije jesenju monotoniju - Russula atropurpurea:









Toliko od mene. 

[kiki77]

Prvi put vidim gljive u svom dvoristu. Ima ih dosta. Koje su to?