Evo i malo nalaza iz Bara. Naravno, najveće oduševljenje su priredili vrganji (Boletus aereus) koji nisu plodili kao u prethodne dve godine, ali bilo ih je više nego dovoljno, u svakom izlasku u šumu da se nađe nekoliko, da me želja mine.
Zabeležio sam i nalazak bliske rođake vrganja - Leccinum albostipitatum (turčin) ispod jasika. U pitanju je ukusna jestiva gljiva, a gljive iz ovog roda su interesantne zato što u potpunosti pocrne pri termičkoj obradi pa su efektne za dobar rižoto npr.
Malo me razočaralo što nisam za svih 15 dana pronašao nijednu jedinu lisičarku, ali su se zato kvalitetne jestive gljive zeke i rujnice mogle naći u većim količinama.
Rujnica rastu isključivo u četinarskim šumama, a u borovima su najčešće Lactarius deliciosus (narandžaste) i Lactarius sanguifluus (crvene):
Russula cyanoxantha (zeka) je jedna od kvalitetnijih jestivih gljiva, prethodnih dana uz vrganje omiljena na repertoaru:
Evo još nekih odabranih zanimljivih nalaza.
Suillelus queletii (slavonski vrganj) - uslovno jestiva, nisam je nikada probao.
Rubroboletus lupinus (vučiji vrganj) - nejestiva ili blago otrovna:
Amanita franchetii (Franketijeva muhara) - otrovna:
Sapromanita vittadinii (Vitadinijeva muhara) - nejestiva:
Amanita phalloides (zelena pupavka) - smrtno otrovna:
Amanita pantherina (panterovka) - veoma otrovna:
Amanita rubescens (biserka) - uslovno jestiva. Obratite pačnju na sličnost sa prethodnom veoma otrovnom panterovkom.
Amanita ovoidea (jajasta muhara). Jestiva, ali se ne preporučuje za jelo ni najiskusnijim gljivarima zbog velike mogućnosti zamene sa veoma otrovnom Amanita proxima. Ovo mi je inače bio najdraži nalaz ove jeseni, jer je u pitanju veoma retka gljiva, koja u našem području uglavnom raste u primorskim šumama alepskog bora:
Russula aurea - zlatna zeka (jestiva)
Stara dobra sunčanica (Macrolepiota procera):
Zavodnica (Omphalotus olearius) - otrovna:
Cortinarius iodes (ljubičasta koprenka) - otrovna:
Lepista nuda (modrikača) - jestiva. Obratite pažnju na sličnost sa prethodnom otrovnom vrstom: