Odlično, odlično!
Evo da determinišem redom:
1) Puhare, bude ih često po Miljakovačkoj šumi isključivo dan-dva posle dobre kiše. Mareeram je pitao šta mislim o njima. Meni nisu među dražim gljivama, ove sitnije nikad ne berem, ali postoje veće vrste koje se isprati brati i za jelo kad su veće. To su Calvatia Gigantea i Calvatia Urtiformis. Ove sa slike što je okačio chmi su verovatno Lycoperdon perlatum.
2) Ovo nisu iste gljive iako liče. Ova skroz levo mutna i ova u prvom planu su kestenovi vrganji (Gyroporus castaneus). Njih sam baš često nalazio po Miljakovačkoj šumi. Jestivi su i ukusni, ali su obično sitni i teško ih se može nabrati, eventualno za dodatak jelu ili čorbu. Gljiva skroz desno je mladi primerak neke od Xerocomus sp (verovatno chrysenteron). One su po Miljakovačkoj šumi, makar ove godine, bile ekstremno česte.
3) Prelepe gljive! Sigurno su neki od šampinjona, ali ne mogu reći koji tačno, jer mi treba izgled drške. A nisam ih nalazio u šumi, makar ne u onom četinarskom delu, gde su ove očigledno uslikane.
4) Jesu bez dileme, a tačno znam i gde si ih našao.
5) Takođe
6) Grmača (Armillaria tabescens). Poslednje koje sam nalazio u šumi pre nekih desetak dana. Dobro prkose suši i vrućini. Smatraju ih za odlične jestive gljive, ja ih iz nekog razloga još nisam probao.
7) Teško da mogu išta reći na osnovu ove slike
8 ) Ne, ni govora o muhari. One rastu samo na planinama i nikad je nećeš naći u nizijama. Ove sa slike su neke od Russula (verovatno otrovna emetica). Kako god, za russule važi pravilo da su crvene uglavnom otrovne, zelene jestive, a za ostale boje ima svega. Russulama se retko kad iko otrovao. Imaju tu osobinu da su one otrovne odvratnog ukusa, dok su jestive prijatnog ukusa. Opasnost samo postoji ako neiskusni berači neku od zelenih Russula pomešaju sa nekom od Amanita (pogledati prethodnu stranicu
)
