Pa da počnem sa opisom gljiva koje imam u arhivi. Nažalost, moja arhiva za sada nije toliko obimna, pa ću opisivati samo gljive za koje imam adekvatne fotografije. Za početak da kažem nešto o nekoliko najopasnijih, najotrovnijih.
Zelena pupavka (Amanita Phalloides)Ukoliko ikada odlučite da krenete da se bavite ovim hobijem, nju morate da naučite prije svih ostalih. Ona je uzrok gotovo svih trovanja sa fatalnim ishodom u našim krajevima. Ukoliko pojedete više od jedne, jedini način da se izvučete je transplatacija jetre. Ovo ne pričam da bih vas uplašio, već čisto da znate da ovaj hobi zahtijeva dosta opreza. Ipak, ona je toliko karakteristična da se jako teško može pobrkati sa nekom jestivom. Trovali su se uglavnom ljudi koji su išli u šumu i brali sve redom, ili prve gljive na koje nalete.
Ova gljiva je prilično česta, nailazio sam na nju na mnogim lokacijama, mada najčešće u bukovoj šumi na obroncima Grmeča (oko 1000mnv.) Negdje sam pročitao i da je česta oko Beograda, ali je još nisam nalazio.
Evo par nalaza ove gljive, sve su sa Grmeča iz avgusta 2014. godine:
Na sve tri fotografije su u pitanju mladi primjerci. Ali mnoge bitne karakteristike su vidljive na slikama. Prije svega, karakteristična volva (kao bijelo jaje), iz koje gljiva raste, zatim karakteristična maslinasto-zelena boja šešira.
Šešir u starosti postaje sve više otvoren i dobija oblik otprilike kružnog diska. Drška se izduži, zadrži ove karakteristične šare, ali je jasno vidljiva i suknjica (prsten) oko drške. Listići su bijeli, meso takođe.
Jednako otrovna je i njena rođaka bijela pupavka (Amanita virosa), ali ona se znatno rjeđe javlja kod nas. Nadam se da ste ovu gljivu zapamtili, ako vam trebaju dodatne informacije o njoj, izguglajte.
Panterovka (Amanita pantherina)Ovo je takođe jedna od najčešćih otrovnih gljiva na koje sam nailazio. Veoma je otrovna, ali sa fatalnim ishodom jako rijetko, samo ako se baš pretjera. Ima i jako psihoaktivno dejstvo, pa ljudi koji je konzumiraju doslovno polude i imaju jake halucinacije, nakon kojih izgube svijest.
Za razliku od prethodne opisane gljive, za panterovku imam dosta fotografija iz svih stadijuma.
Mladi primjerci (okolina Bara, oktobar 2015):
I jedan jako lijep razvijen primjerak ove gljive iz Bojčinske šume, okolina Beograda, takođe oktobar 2015:
Na slikama se vide jasno neke od glavnih karakteristika ove gljive. Karakteristične bijele tačkice po šeširu su ono što odaje ovu gljivu, ali nije jedina koja ima tu osobinu. Uslovno jestiva biserka (Amanita rubescens) i otrovna muhara (Amatita muscaria) takođe imaju ovakve bijele tufnice, ali se međusobno razlikuju najprije po boji. Muhara je izrazito crvena, biserka je rozikasta.
Za razliku od zelene pupavke, panterovka nema karakteristično "jaje" iz kog raste, već samo zadebljanje u dnu drške (bulba). Karakterističan je i prsten, zatim i narebrana ivica šešira (posebno dobro vidljiva na trećoj slici).
Panterovka se može pobrkati sa dvije jestive gljive, biserkom i tigricom. Biserka ipak ima vidljivo drugačiju boju i prsten, dok tigrica (Amanita spissa) toliko liči na panterovku da mislim da jedu samo ludaci ili oni koji imaju mnogo, mnogo iskustva.
Moj savjet je da za početak izbjegavate sve gljive sa pomenutim karakteristikama, ima mnogo jestivih vrsta za koje nema nikakvih opasnosti zamjene isl.
Zavodnica (Omphalotus olearius)Još da opišem i treću otrovnu vrstu - zavodnicu. Ime nije dobila slučajno, u pitanju je jako lijepa gljiva, i nije ni čudo što je možda i najčešći uzrok trovanja gljivama u našim krajevima. Za razliku od prethodne dvije opisane, od ove ne može da se umre, ali izaziva teške stomačne tegobe, koje ponekad traju i danima.
Ljudi je ponekad zamijene sa jestivom lisičarkom, doduše razlike se očigledne, a opisaću ih do detalja kada budem opisivao i jestivu lisičarku. Ova vrsta je jako česta u okolini Beograda, gotovo da nema šume ili park-šume, u kojoj je nisam nalazio, sigurno jedna od najčešćih vrsta ovdje. Na planinama je nisam nalazio, u okolini Bara takođe rijetko. Ali i dan danas pamtim kad mi je jedan rođak donio na determinaciju čitav busen zavodnica koje je ubrao na panju masline u bašti. Malo je falilo da ih pojede, spasio sam ga.
Evo i nekoliko sličica ove gljive iz mog kraja (bukvalno 100m od moje zgrade), od prije par dana (jun 2016):
Isti busen sa prve slike, samo dva dana kasnije:
Evo i jedna sa Kosmaja od oktobra 2015, čisto da vidite kolike mogu biti varijacije u boji:
Ova gljiva gotovo uvijek raste u busenovima iz panja ili iz ostataka trulog drveća. Slučaj sa prve slike ne može nikako da se pobrka ni sa jednom drugom vrstom, međutim slučaj na poslednjoj slici prilično podsjeća na jestivu lisičarku.
Nekada su truli ostaci drveća dobro kamuflirani pod zemljom ili mahovinom, a izrastu samo 1-3 komada gljive. Tada nastaju problemi, pogotovo je gljiva malo bleđe boje nego inače. Detaljniji opis razlike između zavodnice u tom slučaju i jestive lisičarke, kao što rekoh, kasnije...
Nadam se da vas nisam udavio mnogo o otrovnim gljivama. Siguran sam da ste željni da čujete više o njihovim jestivim rođakama. Naravno, i otrovnih gljiva ima još mnogo. Morao bih da napomenem i muharu (Amanita muscaria) i Rani hrčak (Gyromitra sp.), ali nemam njihovih fotki u arhivi.