Tema: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime

[ciklon]

Odlicno odradjeno, sve cestitke.

Voleo bih da vidim ovakve podatke za neke druge krajeve Srbije, Beograd ne moze da bude bas merilo zbog guste naseljenosti i toplotnog jezgra sto je normalno za jedan milionski grad.

[ocelot]

lepo se vidi na ovom grafikonu odstupanja zimskih temperatura kako se održava balans jer je skoro svake godine zima drugačija (jedna je blaga dok je već sledeća ekstremnija) i onda deluje da nema mnogo odstupanja tj. da je linija trenda manje krivudava od one za letnja odstupanja

[Snowhunter]

Voleo bih da vidim ovakve podatke za neke druge krajeve Srbije, Beograd ne moze da bude bas merilo zbog guste naseljenosti i toplotnog jezgra sto je normalno za jedan milionski grad.

Evo šta kažu brojke za ostale sinoptičke stanice u Srbiji. Prvo da navedem da je izvor ECA&D. Čini se da su podaci vrlo korektni, osim nekoliko posljednjih godina kada su mjesečni i godišnji srednjaci izvedeni iz synop izvještaja, pa povremeno odstupaju od zvaničnih RHMZ podataka. Uglavnom, nema nikakve sumnje da se nalazimo u toplijoj klimatskoj fazi koja se ne može (samo) objasniti uticajem gradskog jezgra toplote, jer značajan pozitivni trend temperature postoji apsolutno na svim stanicama:

[Srks]

Evo srednjih temperatura po dekadama za stanicu Beograd - Vračar (period od 1981-2010. godine):




I jedan interesantan grafik koji se odnosi na maksimalnu visinu snežnog pokrivača po godinama (od 1981-2012. godine) za stanicu Beograd - Vračar:



Ko voli zimu i sneg, možda mu se dopadne ovaj grafik.     Crvena linija je linija trenda.

[ciklon]

Sjajno Srks!
Ovaj grafik za maksimalnu visinu snega je pun pogodak. Bilo bi jako interesantno da vidimo isto to za citav prosli vek.

[Srks]

  Mogu da dopunim podacima od 1921. godine do danas (nažalost nemam podatke za ranije godine), ali i to je solidan period - skoro čitav vek.    Kačim što pre.

[Srks]

Dakle, slika ispod se odnosi na maksimalne visine snežnog pokrivača u Beogradu za period od 1921-2012. godine, a crvena linija je naravno trend.

Još da dodam da je prosečna godišnja maksimalna visina snežnog pokrivača u ovih 90ak godina - 28 cm.

[Медо]

Све похвале Сркс, сјајан графикон 

Убацуј графиконе са снегом и из других ствари ако си у прилицу, али и неке друге ствари. 

[Srks]

  Hvala Medo. 

Biće nečega i u budućnosti. 

[Srks]

Pošto već imamo priliku da uživamo u toplom oktobarskom vremenu, da se podsetimo najtoplijeg oktobra od kad se vrše zvanična merenja u Beogradu - to je oktobar davne 1907. godine.

Srednja mesečna temperatura tog oktobra iznosila je čak 17.7°C!

[Doca]

Zdravo!
Odskora sam član foruma, a veoma me interesuje klimatologija.
Pitao bih prvo "Stare kuke" da li neko ima Meteorološki godišnjak za 1985. i Meteorološki godišnjak za 1986. godinu na nivou bivše SFRJ u PDF - u ili nekom sličnom formatu, inače izdavač je nekadašnji Savezni Hidrometeorološki zavod, Beograd. Na site -u Republičkog hidrometeorološkog zavoda piše da nisu dostupni, a kada sam ih zvao oni su govorili kako je to u arhivi, da su deo arhive skladištili na više mesta, da je deo arhive završio u đubrištu, kao i to da su se pravili nenadležnim i neupućenim. Iz pouzdanih izvora sam dobio informaciju da ti godišnjaci postoje, pa ako neko u privatnoj kolekciji poseduje te godišnjake, neka me obavesti kako da ih preuzmem. To mi treba hitno zbog nekih klimatoloških podataka  Unapred hvala i živi bili!

[bojan886]

Jel ima neko podatke za Nis po mogucstvu i za moj rodni Pirot sto se sneznih pokrivaca tice u poslednjih 50 ak godina,a bili bi mi interesantni i podaci stanica sa malo vecih visina na oko 500 do 1000 metara nadmorske visine,ili na primer podaci za vranje koje je na 400 i kusur metara visine,hvala unapred.

[Dejo]

Pogledajte ovde, ima dosta toga, ali nije još sve sređeno (mislim na neke ranije godine)

http://www.hidmet.gov.rs/latin/meteorologija/klimatologija_godisnjaci.php

[bojan886]

Hvala Dejo.

[Srks]

Već je sada prilično jasno da će prva polovina ovog novembra proteći u znaku toplijeg vremena, uz temperature dosta iznad prosečnih vrednosti u većini mesta u Srbiji. S obzirom na topao početak novembra, prvo što se čovek (koji svakako nije poznavalac klimatologije ) zapita - kako to u da u novembru bude 20°C ili više?    Novembar se najčešće vezuje za maglu, prvi sneg, hladnoću, sivilo...ali nije svaki dan u novembru isti, niti je svaki novembar isti.  Činjenica da u toku novembra ponekad bude lepih i uglavnom sunčanih dana sa temperaturom blizu, oko ili iznad 20°C (pogotovo u prvoj polovini meseca) - ne pretstavlja ništa neobično u nižim predelima. Takođe, bivalo je lepih i toplih novembara kroz istoriju zvaničnih merenja u našoj zemlji - kada su najveći deo meseca činili dani sa temperaturama značajno iznad proseka.  A najtopliji novembar u Beogradu (Vračar) datira još iz davne 1926. godine! Naravno - ovo "najtopliji" se odnosi na period merenja na Vračaru - od 1887. godine do danas. Srednja mesečna temperatura tog novembra je iznosila 13.0°C (normalna vrednost je ~ 7°C), Tmin 8.6°C, Tmax čak 18.5°C.

Novembar 1926. godine u Beogradu

Interesantno je obratiti pažnju na 1. novembar 1926. godine - kada je Tmax iznosila neverovatnih 29.3°C! Ta temeperatura je ujedno bila (i ostala do danas) najviša temperatura izmerena u novembru u BG-u od kad se vrše merenja. Takođe, od skorijih toplijih novembra svakako je najupečatljiviji novembar 2010. godine, kada je srednja mesečna temperatura iznosila veoma visokih 12.2°C.

Naravno, bilo je i novembara koju su bili veoma hladni i "zimski", koju su po srednjim mesečnim temperaturama bili slični prosečnim vrednostima temperature zimskih meseci (decembar, januar i februar).

[Srks]

Na sledećem grafikonu su prikazane srednje mesečne novembarske temperature za Beograd (Vračar) od 1981-2013. godine - a kao dodatak konstataciji o trendu sve toplijih novembara od 2000. godine do danas:



Crna linija je trend, crvena prosek (za period 1981-2010. godine), a plavi stubići predstavljaju srednju mesečnu temperaturu po godinama.

[Srks]

U sledećoj tabeli se nalaze temperaturni rekordi po mesecima za stanicu Beograd- Vračar, od početka merenja 1887. godine do danas:

[Milosh]

2. 10. 2012 - Tmin 21.6°C.

[Srks]

  Miloše, proverio sam u godišnjaku RHMZ-a za 2012. godinu, Tmin za dan 2.10. 2012. godine je iznosila 18.1°C. I taj minimum je  zabeležen u u 21CET (20 UTC) tog dana, a ne ujutru (RHMZ-ovi minimumi i maksimumi temperature se beleže između 21-21CET).



Evo ovde se to nedvosmisleno vidi:



Sama noć 1. na 2. oktobar jeste bila po definiciji "tropska" (Tmin ≥ 20.0°C), ali zbog načina beleženja Tmin i Tmax neće ostati upamćena kao takva, pa oktobar zvanično ipak ostaje bez "tropske" noći od početka merenja na Vračaru.

[Milosh]

Tačno, zaboravio sam da se pri evidenciji meteorološke statistike ne gleda Tmin u 06UTC već najniža temperatura toga dana.

Imam pitanje vezano za visine sniježnog pokrivača koje se unose u godišnjake, nadam se da znaš odgovor. S obzirom da se u godišnjake unosi samo jedna vrijednost visine sniježnog pokrivača za dan, da li je to srednja vrijednost toga dana, neka terminska, ili maksimalna? Primjera radi, ako je 16. januara u 06UTC izmjereno 0cm, u 12UTC 3cm, a u 18UTC 9cm, da li je onda visina toga dana (0+3+9)/3=4cm ili se uzima vrijednost izmjerena u nekom od termina?
U februaru 2012. je u jednom terminu bilo izmjereno 53cm u Beogradu, dok je maksimalna dnevna visina snijega u godišnjaku 52cm. Da li se kao ekstrem uzima onda tih 52cm?