Dakle, bilo bi lepo da ova tema malo zaživi. Kao što sam obećao pre neki dan (a u vezi sa mojom konstatacijom da su se u poslednje vreme leta više menjala nego zime), napravio sam grafikone vezane za trend zimskih i letnjih temperatura u poslednjih 30 i kusur godina. Pod letom podrazumevam
klimatološko leto (ne kalendarsko!) - jun, jul i avgust mesec, dok pod zimom podrazumevam
klimatološku zimu - decembar, januar i februar.
Na grafikonima su prikazane
srednje vrednosti temperature u tim (letnjim i zimskim) tromesečijima za stanicu
Beograd- Vračar za period od
1980-2013. godine. Dakle, sumarno su obrađene 33 letnje i 33 zimske sezone. Kao
NORMALA je uzeta srednja vrednost temperature u tim sezonama za period
od 1981-2010. S obzirom na tu činjenicu, može se reći da zapravo taj prosek formiraju upravo ove zime i leta koja sam pojedinačno uzeo u razmatranje (izuzev godina 2011, 2012, 2013. koje ne ulaze u prosek), ali prosek nam ne govori mnogo (zapravo ne govori nam ništa) o
prirodi eventualne promene leta ili zima u poslednjih 30 i više godina.
Bilo bi interesantno uraditi nešto slično i za ostale stanice u Srbiji, ali mislim da je i uzimanje jedne od stanica (u ovom slučaju
Beograd- Vračar) ipak dovoljno da se stekne
opšti utisak o zimama i letima u Srbiji, barem što se tiče temperatura (ako je ekstremno toplo leto u BG, verovatno je i u ostaktu Srbije slično, isto važi i za zime).
Pođimo prvo od
leta.
Obrađena su
33 leta, u periodu
od 1981 -2013. godine, tj. njihova pojedinačna
odstupanja temperature od normalnih vrednosti (
izražena u °C). Vidimo na grafikonu da su
prvih desetak godina posmatranog perioda leta bila
dosta hladnija nego što su danas. Od ranih
devedestih kreće period
toplijih leta (u odnosu na ona prethodna), kao što su
leta 1992, 1993 i 1994 godine, da bi nakon toga usledila 3 umerenija i svezija leta.
Od 1998 -2006. godine kreće period
smene normalnih i toplih leta, s tim što su ova
topla leta postepeno sve "jača", tj. toplija od prethodnih leta sa pozitivnim odstupanjem.
Tako 2003. godine imamo leto koje pozitivno odstupa za čak
2.4°C od proseka.
Od 2007. godine se
trend toplih leta dodatno pojačava, i praktično u poslednjih 7 leta mi samo imamo leta koja pozitivno (i to neka od njih poprilično) odstupaju od proseka.
Leto 2012. godine je
apsolutna kulminacija ovog trenda, i ono je i
najtoplije od kad se vrše zvanična instrumentalna merenja na ovoj stanici.
I na kraju, sa grafikona je
učljiv trend porasta temperature, ali evo još jednog dobrog prikaza kako su se temperature menjale. Podelio sam
33 godine na 3 perioda po 11 godina.
Prvi period obuhvata 11 godina između (i zaključno sa) 1981-1991. godine,
drugi period od 1992-2002. godine, i
treći period od 2003-2013. godine.
Navešću
srednje letnje temperature po periodima.
Prvi period (1981-1991. godine):
21.3°CDrugi period (1992-2002. godine):
22.6°CTreći period (2003-2013. godine):
23.4°CVidimo
porast temperature između prvog i trećeg perioda za čitavih
2.1°C, što za tako kratak period
prilično mnogo.
Sada ćemo proanalizirati
zime.
Da se ne bih ponavljao, za zime važi sve isto kao i za leta.
Prva zima posmatranog perioda je
zima 1980/1. godine,
poslednja 2012/3. godine -
dakle 33 zime je obuhvaćeno (isto kao i leta).
Naime, sa grafikona teško možemo da razlučimo tako jasno (kao u slučaju leta) kakav je trend pristuan kod zima. Možemo da zaključimo da su u
prvih 7 zima perioda mnoge
hladnije ili barem u granicama normale,
izuzev zime 1982/3 koja je bila
toplija i imala pozitivno odstupanje od
1.6°C. Tom periodu pripada i
čuvena zima 1984/5. godine, koja se po
intenzitetu hladoće (a i po visini snežnog pokrivača u Beogradu) može porediti sa
zimom 2011/2. godine, odnosno onim delom te zime (kraj januara, februar) koji je bio
izuzetno hladan i bogat snegom u čitavoj zemlji. No kako su decembar 2011. godine i prva polovina januara 2012. godine bili topliji, to je sveukupno zima 2011/2. bila dosta toplija u odnosu na zimu 1984/5. godine.
Period
toplijih zima kreće počevši
od zime 1987/8. godine. Ta zima je imala pozitivno odstupanje od
1.9°C, zatim
zima 1988/9. godine pozitivno odstupanje od
0.5°C, a
zima 1989/0. pozitivno odstupanje od
1.8°C. Nakon toga usleđuju
3 hladnije zime, da bi se nakon toga
smenjivale godine sa
toplijim ili hladnijim zimama, ali su one koje su bile tople počele
u većoj meri da pozitivno odstupaju od proseka, pa tako imamo
zimu 1997/8 godine koja je bila
toplija za čak 2.8°C od proseka, dok je
zima 2000/1. bila za
2.5°C toplija od proseka.
Zatim usleđuje
prosečna zima 2001/2. godine, da bi nakon nje nastupila
hladna zima 2002/3. godine (najhladnija u periodu od 2000. godine do danas), sa
negativnim odstupanjem od 2.5°C. Sledeće tri zime nakon zime 2002/3. godine su bile tek malo hladnije od proseka, da bi usledila
neverovatno topla zima 2006/7. godine koja će se dugo pamtiti. Nakon nje sledi
6 zima (od 2007/8 - 2012/3. godine) koje su uglavnom konvergirale
oko prosečnih vrednosti, neke malo toplije, neke malo hladnije, no sve su bile bliske prosečnim vrednostima.
Iz svega navedenog
ne možemo izvući zaključke o sve toplijim zimama, bar ne tako kao što smo to mogli o letima. Čak, ako
izuzmemo zimu 2006/7. godine, od ostalih zima
u poslednjih 12 godina (od zime 2001/2. godine do danas)
nijedna nije preterano pozitivno odstupala od proseka. Naime, u poslednjih 12 godina
najtoplija nakon zime 2006/7. godine, je bila zima 2007/8. godine sa pozitivnim odstupanjem od svega
1.1°C! Naspram toga, pogledajmo sledeće zime -
1987/8, 1989/0, 1993/4, 1994/5, 1997/8 i 2000/1. godine, koje su sve
pozitivno odstupale od proseka i to
1.9°C, 1.8°C, 1.8°C, 1.6°C, 2.8°C, 2.5°C respektivno. Dakle možemo da kažemo da smo u tih 13-14 godina imali praktično
svaku drugu zimu u proseku dosta topliju od bilo koje u poslednjih 12 godina (izuzev one 2006/7. godine)!
Na kraju, navešću
srednje zimske temperature po periodima, a periode ćemo podeliti isto kao i kod leta.
Prvi period (1981-1991. godine):
2.0°CDrugi period (1992-2002. godine):
2.7°CTreći period (2003-2013. godine):
2.4°CDakle, zaključak je da je
drugi period svakako bio
topliji od prvog, ali je nakon toga usledio
treći period koji je nešto
hladniji od drugog.
Razlika između prvog i trećeg perioda u slučaju zima iznosi
svega 0.4°C, a u slučaju
leta je bila
2.1°C!
Napomenuo bih za kraj da
crna linija na oba grafika predstavlja
liniju trenda temperature, tj. tendenciju. Samo posmatrajući nju već možemo da izvučemo neke od ovih zaključaka do kojih smo došli.
Kod leta je toliko očigledan
trend porasta, i to prilično naglog, dok je
kod zima to ipak
drugačije. U samom
početku linija raste, ali posle se drži prilično
uravnoteženo uz blagi rast, da bi postala primetna
tendencija blagog pada pred kraj perioda.
U ovoj analizi sam se dosta usko ograničio - na jednu stanicu, isključivo na parametar temeprature, zatim samo na poslednjih 30ak godina. Takođe sam se bavio isključivo
poređenjem zima i leta, dok sam prelazna godišnja doba (proleće i i jesen) zapostavio. Svestan sam činjenice da je 30ak godina prekratak period za izvlačenje nekih velikih zaključaka, ali mislim da je ipak dovoljno da se bar nešto pokaže. Može se videti je da je u poslednje vreme mnogo
izraženiji trend sve toplijih leta u Srbiji nego sve toplijih zima.
Zime više stagniraju - čak mi se čini da počinju da idu u smeru postepenog zahlađenja. Naravno, na osnovu ovoga se ne mogu izvlačiti preterano pametni zaključci za godine koje dolaze - jer je statistika jedno, a priroda nešto sasvim drugo. Ovim sam uspeo samo da obuhvatim delić vremena koji je iza nas i da u njemu zapazim određene specifičnosti.