Korisničko ime: Lozinka:

Dobrodošli na SerbianMeteo Forum


Prisutni ste kao gost. Da biste imali pristup kompletnom sadržaju foruma, diskusijama, koristili pogodnosti slanja privatnih poruke itd, potrebno je da se registrujete KLIKOM OVDE. Posle procesa registracije, putem e-maila koji ste uneli, dobićete link za aktivaciju naloga. Neophodno je uneti validan e-mail. U suprotnom nećemo biti u mogućnosti da vam pošaljemo aktivacioni link.
Ukoliko imate problem u vezi sa registrovanjem ili neki drugi tehnički problem, kontaktirajte nas na office[at]serbianmeteo.com

Autor Tema: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime  (Pročitano 133659 puta)

Van mreže Srks

  • **
  • Poruke: 1.553
  • Lokacija: Novi Beograd - Studentski grad
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #40 poslato: 16. Januar 2015. u 20:58 »
Visina snežnog pokrivača koja se unosi u godišnjak za određeni dan je visina izmerena u 06UTC. Koliko sam video, tih 53cm je izmereno 12. 2. 2012. u 18UTC, a 13.2. u 06UTC visina je bila 52cm, pa je prema tome unet samo taj podatak u godišnjak (52 cm).

Da li se kao ekstrem uzima onda tih 52cm?

E, to ni ja nisam siguran. Gledajući samo godišnjak, mi ne možemo da imamo informaciju o tih 53 cm, s obzirom da je ta visina izmerena u 18UTC, a ona se ne unosi u godišnjak -  pa bi maksimalna visina ipak bila 52 cm. Jedino ako RHMZ pravi neku svoju internu evidenciju za potrebe klimatologije, a koja za nijansu dopunjuje ono što je prikazano u godišnjacima (pa da kao maksimalnu visinu snega za određenu godinu stave najveću brojku - u ovom slučaju 53 cm, bez obzira u kom terminu ta brojka bila izmerena). Opet, to samo nagađam...

Van mreže Boce

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 12.983
  • Starost: 52
  • Lokacija: Knjaževac
  • Sunce prvo izlazi na istoku!!!
    • Meteo Knjaževac
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #41 poslato: 16. Januar 2015. u 21:40 »
Na svim meteorološkim stanicama se visina snega upisuje jedino u 06UTC. Nema sabiranja, nema srednje vrednosti.

Van mreže Srks

  • **
  • Poruke: 1.553
  • Lokacija: Novi Beograd - Studentski grad
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #42 poslato: 21. Februar 2015. u 18:23 »
U poslednje vreme na forumu se dosta diskutuje o tome da li su zime sve toplije i sa manje snega ili nisu, kao i o tome  kakve nas zime očekuju u budućnosti. Na ovo drugo pitanje teško da iko ima validan odgovor, dok o ovoj prvoj stavki možemo da pričamo ukoliko raspolažemo klimatološkim podacima. Sećanja su varljiva i subjektivna, podaci nisu.  :)

U vezi sa tom temom, u nastavku ću se baviti analizom zimskih sezona na stanici Beograd-Vračar, i to počevši od zime 1948/49. godine do zime 2013/14. godine. Dakle, analizom je obuhvaćeno ukupno 66 zima (pod „zimom” podrazumevam klimatološku zimu, tj. decembar, januar i februar).  Iako je stanica na Vračaru aktivna još od 1887. godine, tek od 1948. godine imam dnevne podatke za snežni pokrivač, pa je iz tog razloga zima 1948/49. izabrana kao prva u nizu. 

Na sledećem grafikonu se vidi odstupanje srednjih zimskih temperatura od normale (kao normala se uzima period od 1981-2010. godine, u kome srednja zimska temperatura iznosi +2.4°C na Vračaru):


Napomena: 1949. godina na X-osi se odnosi na zimu 1948-49. godine, 1950. godina na zimu 1949-50. godine itd. (to važi i za sve grafike gde su na X-osi godine!)

Na sledećoj slici se vidi i linija trenda temperatura:



Podelio sam 66 zimskih sezona u 6 perioda po 11 sezona, da se bolje uoči eventualni trend promene zimskih temperatura:



Poslednjih 11 zimskih sezona su u proseku najtoplije, međutim to nije toliko velika razlika (za 0.4°C veća temperatura) u odnosu na period od 1971-1981. godine, ili 1993-2003. godine. Posebno je interesantan period od 1960-1970. godine, kada je srednja zimska temperatura iznosila najnižih 1.1°C, da bi sledećih 11 godina skočila na 2.5°C (skok za 1.4°C).


U nastavku ću malo da se bavim međusobnim upoređivanjem zimskih meseci. Za početak da vidimo koji je  mesec je u proseku najhladniji.  Bez ikakve dileme , pogađate, to je janaur:


U posmatranom periodu prosečna srednja januarska temperatura iznosi 1.0°C, a decembar i februar su temperaturno skoro identnični sa prosečnim temperaturama 2.7°C i 2.8°C, respektivno.

Ali, svi ćemo se složiti da u nekim zimskim sezonama decembar zna da bude najhladniji, nekad to bude januar, a nekad februar. Koji je najčešće najhladniji?


Očekivano je to januar (jer ima i najnižu srednju temperaturu) i to u 53%  posmatranih zima (35 od 66 zima). Drugo mesto zauzima februar sa 29% (19 od 66 zima), na poslednjem mestu – decembar sa 18% (12 od 66 zima).  Januar je ovde bez konkurencije, ali zato kad poredimo temperaturno slične mesece kao što su decembar i februar  -  februar  je primetno češće nego decembar bio najhladniji zimski mesec (u posmatranom periodu).

Grafik u nastavku odgovara na pitanje - koji mesec u zimskoj sezoni je najčešće najtopliji:


Januar je bio u samo 8% slučajeva bio najtopliji zimski mesec (5 puta), dok su decembar i februar dosta ravnopravno podelili ostatak „kolača“, sa 44% (29 puta) i 48% (32 puta), respektivno.

Na slici ispod je prikazana standardna devijacija temperature zimskih meseci:


Veća standardna devijacija znači veće prosečno odstupanje od aritmetičke sredine (bilo pozitivno ili negativno). Najveću standardnu devijaciju ima februar, a najmanju decembar. To znači da su u februaru najverovatnija (i najčešća) izenađenja, odnosno neko značajnije temperaturno odstupanje od proseka (na nivou meseca). Verovatno u tome i leži razlog zašto je februar malo češće od decembra najtopliji, ali češće i najhladniji zimski mesec.


Sledeći grafikoni se tiču količine padavina:


Na grafiku su prikazane ukupne količine padavina u pojedinačnim zimskim sezonama, a crna kriva linija je trend. Poslednjih 10-15  godina se uočava trend porasta količine padavina. Takođe se jasno vidi da postoje dosta česte i velike oscilacije od zime do zime, i da prosečna količina od 149.7 mm ne govori mnogo o svakoj pojedinačnoj zimi. U skladu sa tim standardna devijacija je prilično velika ,i iznosi  58.1. To u praksi znači da svaka pojedinačna godina odstupa u proseku  oko 58mm od prosečne vrednosti koja iznosi ~150 mm. Zima sa najviše padavina je bila 2009/10. uz čak 325 mm, a najsušnija je bila zima 1971/72. godine - ukupno samo  46 mm.


Evo i prikaza količine padavina po mesecima:  decembar najviše padavina u proseku, februar najmanje:



Sada malo o snežnom pokrivaču.

Napomena: u podatke o broju dana sa snežnim pokrivačem  nisu uračunati novembar i mart, što je otprilike još dodatnih 7 dana (u proseku) sa snežnim pokrivačem za stanicu Beograd-Vračar  na godišnjem nivou.

Dnevni podaci o snežnom pokrivaču koji se koriste u ovoj analizi se odnose isključivo na visinu snežnog pokrivača merenog u 7h.

Čisto da spomenem i sledeće:  ukoliko nekog dana u 7h nije meren snežni pokrivač, to ipak može da da bude dan sa snežnim pokrivačem  – ako se isti formira bilo kad kasnije u toku dana. Broj takvih dana nije previše veliki, ali bude tu još jedno 5-6 dana više na godišnjem nivou sa snežnim pokrivačem.  Kada se sve to sabere, dobija se prosečan broj dana sa snežnim pokrivačem u toku godine – koji za Beograd iznosi  ~43 dana sa snežnim pokrivačem za period 1961-1990. godine, i ~40 dana za period 1981-2010.  godine.

Na grafikonu je prikazan broj dana sa snežnim pokrivačem po pojedinačnim zimama:


Prosečan broj dana za posmatrani period je 29.7 dana, međutim i ovde vidimo često velike oscilacije. Tako npr. zime 1950/51. godine smo imali samo 1 dan sa snežnim pokrivačem u Beogradu (poređenja radi, „ozloglašena“ zima 2006/07. je imala 7 dana sa snežnim pokrivačem), da bismo samo 2 godine kasnije imali najsnežniju zimu uz čak 68 dana sa snežnim pokrivačem. Standardna devijacija je 15.7, što je dosta veliko prosečno odstupanje svake pojedinačne godine od aritmetičke sredine – a to znači da je uobičajena pojava da imamo zime znatno snežnije od proseka, kao i one znatno manje snežne.

Evo jedne zanimljivosti koja može da se uoči sa grafika: tri uzastopne zime : 1971/72. , 1972/73. , 1973/74. godine zajedno su imale 29 dana sa snežnim pokrivačem, što je znatno manji broj dana nego što je imala svaka pojedinačna zima  od  zime 2008/09.  do zime 2011/12. godine (što su 4 uzastopne zime)! A kako se samo priča o tim snegovima u prošlosti, kao svake godine sneg padne u oktobru, napada metar, a istopi se u aprilu. Nije nego. :D


Sada sledi međusobno poređenje zimskih meseci kada je u pitanju snežni pokrivač:



Januar ima najveći broj dana sa snežnim pokrivačem, februar je u sredini, a decembar ima najmanji broj takvih dana u proseku.  Februar ne prednjači mnogo u odnosu na decembar, mada treba imati u vidu da februar ipak traje 28 dana (osim prestupnih godina), što tu malu razliku u broju dana sa snežnim pokrivačem  ipak čini za nijansu značajnijom.


Na redu je maksimalni izmereni snežni pokrivač po sezonama:



I ovde primećujemo velike oscilacije u maksimalnoj visini snežnog pokrivača od zime do zime, tako da prosek 25 cm nije dobar reprezent svake pojedinačne godine. Samim tim standardna devijacija je dosta velika i iznosi približno 15. To u praksi znači da je prosečno odstupanje maksimalnog snega od proseka svake pojedinačne sezone oko 15 cm. Onda ne treba da čudi da neke zime imamo maksimalni sneg u BG-u 25 -15 = 10 cm, ali i da imamo 25 + 15 = 40 cm, obe situacije ne predstavljaju ništa neobično. :)

Ove velike standardne devijacije su možda i najbolji pokazatelj  koliko je normalna pojava u našim krajevima da se smenjuju hladnije i snežnije, i toplije (manje snežne) zime, a ne da sve konvergiraju oko proseka.

Treba još i spomenuti da je poslednjih desetak godina prisutna tendencija povećanja maksimalne visine snežnog pokrivača u toku zime, što se jasno vidi po liniji trenda na grafiku.


Bivalo je i nekih zimskih meseci kada se čitav mesec nije formirao snežni pokrivač. U ovih 66 zima, koliko se to puta desilo u svakom od zimskih meseci – daće nam odgovor sledeći grafikon:



Samo jedne zime se desilo u januaru da nije bilo dana sa snežnim pokrivačem! U februaru i decembru je to bila značajno češća pojava (iako ne previše česta imajući u vidu da posmatramo period od 66 zima) – u 10 zimskih sezona se desilo da decembar nije imao dan sa snežnim pokrivačem, isto važi i za februar.

Na sledećem grafikonu ćemo videti u kom od zimskih meseci je najčešće meren najveći snežni pokrivač za određenu zimsku sezonu:


Ovde postoji skoro neverovatna ujednačenost između sva tri zimska meseca.
21 put se desilo da decembar ima najveći pokrivač u zimskoj sezoni, 21 put januar, 20 puta februar. U zbiru je to 62, dok je broj zima koje analiziramo 66 – to je otud što je u 4 sezone maksimalna visina snega izjednačena u dva zimska meseca. Sva ta 4 puta februar je delio prvo mesto, tri puta sa januarom, a jednom sa decembrom.

Grafici koji slede treba da nam daju približan odgovor na sledeće pitanje: u kom zimskom mesecu možemo da očekujemo najveće snegove?

U tom cilju ispitujemo koliko puta (tj. u koliko zimskih sezona) se desilo da decembar, januar ili februar zabeleže snežne pokrivače veće od 20, 30, 40 ili 50 cm.

Krenimo sa snežnim pokrivačem ≥ 20 cm:


Najubedljiviji je januar, u 24 zimske sezone se desilo da bude meren sneg  ≥20 cm. Februar ne zaostaje mnogo za janurom (21 sezona). Međutim, decembar prilično „kaska” za januarom  i februarom - sa brojkom 14.  Drugim rečima, sneg od 20+ cm je najmanje verovatan baš u decembru (iako je to zimski mesec sa najviše padavina u proseku!), jer je najređe meren u poređenju sa druga dva zimska meseca.


Snežni pokrivač ≥ 30 cm:


Slično kao i u prethodnom slučaju, januar i februar čak i ujednačeniji, a decembar zaostaje. Zaključak je sličan  kao i sa 20+ cm snegovima.


Evo snegova ≥ 40 cm, sad postaje zanimljivo :D :



Dakle, u poslednjih 66 zimskih sezona nije se desilo NIJEDNOM da padne sneg ≥ 40 cm u decembru, 5 puta se to desilo u januaru, a čak 8 puta u februaru! Februar preuzima vodeću poziciju kada su pitanju snegovi 40+ cm u Beogradu.

Zanimljivost: čak je i u martu dva puta mereno preko 40 cm snega u BG-u, i to 1956. i 1962. godine,  dok eto u decembru nije zabeležen pokrivač  40+ cm od zime 1948/49. godine do danas.


Snegovi ≥ 50 cm:


Nijednom u posmatranom periodu  nije meren sneg preko pola metra u decembru, u januaru se to desilo jedanput - 1976. godine, a u februaru se to desilo čak 3 puta: 1954. , 1962. i 2012. godine.

Baš je u februaru 1962. godine i izmerena rekordna visina snežnog pokrivača u Beogradu – 80 cm.

Napomena: rekordne visine snežnog pokrivača za decembar i januar mesec (za stanicu Beograd - Vračar) nisu obuhvaćene ovom analizom, jer su ti rekordi postavljeni pre 1949. godine, a to ide izvan domena ove analize . Inače i decembar i januar imaju rekordne visine preko pola metra.


Možemo da zaključimo da se decembar ispostavio kao „najškrtiji“ mesec kad su u pitanju veći snegovi (preko 20, 30, ili 40 cm), jer značajno zaostaje za januarom i februarom po tom pitanju. Sa druge strane, februar se pokazao kao mesec kada se najpre mogu očekivati najveći snegovi (≥40 cm).  Čak možemo da kažemo sledeće - što je snežni pokrivač veći, to je veća verovatnoća da je pao baš u februaru.  :)


Na samom kraju ću da se "pozabavim" međusobnom povezanošću parametara koje smo analizirali (temperature, snežni pokrivač, padavine).  Jedan zanimljiv grafik koji se odnosi na stepen korelacije između zimskih temperatura i broja dana sa  snežnim pokrivačem u Beogradu:




Da malo pojasnim grafik. Dane sa snežnim pokrivačem sam pretvorio u dekade (podelivši ih sa 10), ne bih li dobio neke koliko – toliko slične vrednosti (u smislu brojeva) zimskih  temperatura i trajanja snežnog pokrivača. Kada sam to uradio, mogao sam na jednom grafiku da jasno prikažem odnos između zavisno promenljivih (crvena i plava izlomljena linija), a brojevi na y-osi pokazuju ujedno i vrednosti temperature u  °C (ako posmatramo crvenu izlomljenu liniju) i broj dekada sa snežnim pokrivačem (ako posmatramo plavu liniju).

Već sa grafika „upada u oči“ izražena obrnuta proporcionalost - tj. što je veći broj dekada (ili dana) sa snežnim pokrivačem, to je manja srednja zimska temperatura. Takođe, što je viša srednja zimska temperatura, to imamo mnogo manje dana sa snežnim pokrivačem. Da ne bi sve ostalo samo na vizuelnom utisku, pobrinuo se koeficijent korelacije r = -0.77, koji upućuje na dosta snažnu korelaciju, koja ima negativan predznak zbog obrnute proporcionalnosti (kako se jedna promenljiva povećava, druga se smanjuje).

Koeficijent korelacije inače varira između -1 i 1, gde vrednosti -1 i 1 upućuju na savršnenu negativnu, odnosno savršeno pozitivnu korelaciju, a vrednost 0 ukazuje na nepostojanje korelacije između dve varijable. Korelacije koje su po apsolutnoj vrednosti veće od 0.75 se smatraju za visoke korelacije, a u takve spada i ova naša.

Spomenuo bih još jedan zanimljiv podatak – koeficijent korelacije između ukupne količine padavina u toku zime i broja dana sa snežnim pokrivačem je značajno manji po apsolutnoj vrednosti od onog između zimskih temperatura i snežnog pokrivača (-0.77), i iznosi r = 0.49 (ovde se radi o pozitivnoj korelaciji, tj. što više padavina, to i više  dana sa snežnim pokrivačem), što je neka umerena korelacija. To znači da velika količina padavina  nije uvek dovoljan uslov (iako je dobra polazna osnova) da bude dosta dana sa snežnim pokrivačem, ako u jednačinu ne uključimo što nižu srednju temperaturu u toku zime (jer se u tom slučaju duže zadržava sneg koji padne, a i veći je udeo snega nego kiše u ukupnim padavinama).

Izračunao sam i korelaciju između ukupne količine padavina i srednjih temperatura zimi – nađena je korelacija r= -0.15, što ukazuje na veoma slabu, praktično beznačajnu korelaciju između ta dva parametra. Prosto rečeno, promene srednje zimske temperature se ne mogu povezivati sa promenama u ukupnoj količini padavina.

Na sledećem (i poslednjem) grafičkom prikazu se nalaze svi pomenuti koeficijenti korelacije r između posmatranih varijabli:



To bi bilo sve, ako neko ima predlog da još nešto dodam, neka slobodno kaže.  :)
« Poslednja izmena: 22. Februar 2015. u 02:22 Stefano »

Van mreže nele-niš

  • ***
  • Poruke: 3.863
  • Lokacija: Brzi Brod-Niš
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #43 poslato: 21. Februar 2015. u 18:39 »
Srks, svaka čast na ovako opširnim i u detaljima sređenim podacima :super:

Van mreže Srks

  • **
  • Poruke: 1.553
  • Lokacija: Novi Beograd - Studentski grad
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #44 poslato: 21. Februar 2015. u 19:52 »
 ^^  Hvala Nele!  :)

Van mreže Milosh

  • Moderator
  • ******
  • Poruke: 23.129
  • Starost: 34
  • Lokacija: Miljakovac, jugozapad BG
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #45 poslato: 21. Februar 2015. u 22:15 »
Svaka čast na trudu, ovi podaci su zaista zlata vrijedni! :super: Ja sam nešto slično odradio za prethodnih 15 zima, ali što je duži niz, podaci su značajniji.

Dakle, u poslednjih 66 zimskih sezona nije se desilo NIJEDNOM da padne sneg ≥ 40 cm u decembru, 5 puta se to desilo u januaru, a čak 8 puta u februaru! Februar preuzima vodeću poziciju kada su pitanju snegovi 40+ cm u Beogradu.

Zanimljivost: čak je i u martu dva puta mereno preko 40 cm snega u BG-u, i to 1956. i 1962. godine,  dok eto u decembru nije zabeležen pokrivač  40+ cm od zime 1948/49. godine do danas.

Ovaj podatak je posebno interesantan ako uzmemo u obzir da smo dva puta u skorijoj prošlosti u decembru imali snjegove od gotovo 40cm. Decembra 2009. je palo 39cm, a decembra 2012. 37cm, oba puta su nijanse dijelile od tih famoznih 40cm. A snijeg od 40+cm u martu iz sadašnje perspektive zaista djeluje kao naučna fantastika, ali ako nešto se već događalo u prošlosti, znači da postoje šanse da se ponovi nekad u budućnosti. :)


padavine u oktobru 2024:
AMS Miljakovac 24.4mm
prosek (Vračar) - 54.8mm

padavine u novembru 2024:
AMS Miljakovac - 43.4mm
prosek (Vračar) - 49.6mm

Van mreže Zika

  • ***
  • Poruke: 4.661
  • Starost: 29
  • Lokacija: Melenci - Zrenjanin
  • student meteorologije u Novom Sadu
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #46 poslato: 22. Februar 2015. u 00:20 »
Svaka cast Srks!  :deda:
ljubav si mi jedina, ti si moja sudbina

Van mreže Milosh

  • Moderator
  • ******
  • Poruke: 23.129
  • Starost: 34
  • Lokacija: Miljakovac, jugozapad BG
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #47 poslato: 22. Februar 2015. u 01:10 »
Citat
Nijednom u posmatranom periodu  nije meren sneg preko pola metra u decembru i januaru, a u februaru se to desilo čak 3 puta: 1954. , 1962. i 2012. godine.

Žao mi je što moram i malo da ispravim ovo što si naveo. Ipak je bio jedan januarski snijeg od preko pola metra u analiziranom periodu, 29. 1. 1976. Ovo je inače top lista najvećih snjegova u istoriji mjerenja u Beogradu koju imam sačuvanu u kompu. Ne znam odakle mi ovi podaci za datume prije 1949. pa ih treba uzeti sa rezervom.

3.2.1962.   80cm
16.1.1935. 61cm
13.2.2012. 52cm
29.1.1976. 51cm
5.2.1954.   50cm
9.12.1945. 50cm
12.2.1984. 47cm
10.1.1985. 46cm
16.2.1942. 46cm
1.2.1963.   45cm
31.1.1929. 45cm
17.3.1962. 44cm
22.2.1965. 44cm
15.2.1956. 43cm
15.3.1956. 42cm
...


padavine u oktobru 2024:
AMS Miljakovac 24.4mm
prosek (Vračar) - 54.8mm

padavine u novembru 2024:
AMS Miljakovac - 43.4mm
prosek (Vračar) - 49.6mm

Van mreže Srks

  • **
  • Poruke: 1.553
  • Lokacija: Novi Beograd - Studentski grad
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #48 poslato: 22. Februar 2015. u 01:39 »
Hvala Miloše i Žiko na pohvalama!  :)

Žao mi je što moram i malo da ispravim ovo što si naveo. Ipak je bio jedan januarski snijeg od preko pola metra u analiziranom periodu, 29. 1. 1976. Ovo je inače top lista najvećih snjegova u istoriji mjerenja u Beogradu koju imam sačuvanu u kompu.

Miloše, u pravu si, hvala na ispravci. Odmah sam proverio u excel fajlu gde sam napravio grešku, i ispostavilo se da sam u COUNTIF funkciji greškom postavio uslov za visinu pokrivača "=50", umesto ">=50", zato je izbacivao nulu. Čim sam ispravio uslov pojavio se taj jedan slučaj. :)

Evo ispravke za taj grafikon:


U skladu sa ispravljenim grafikonom, treba da se izbaci rečenica odmah ispod njega koja je glasila:
Citat: Srks
Nijednom u posmatranom periodu  nije meren sneg preko pola metra u decembru i januaru, a u februaru se to desilo čak 3 puta: 1954. , 1962. i 2012. godine.

i da se zameni ispravnom rečenicom:
Citat
Nijednom u posmatranom periodu  nije meren sneg preko pola metra u decembru, u januaru se to desilo jedanput - 1976. godine, a u februaru se to desilo čak 3 puta: 1954. , 1962. i 2012. godine.


Proveriću još jednom "proračune" u excel fajlu, za slučaj da se potkrala još neka greška.

« Poslednja izmena: 22. Februar 2015. u 02:11 Srks »

Van mreže ciklon

  • ****
  • Poruke: 5.367
  • Starost: 40
  • Lokacija: Vrbas
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #49 poslato: 24. Februar 2015. u 10:17 »
Srks skidam kapu! Ovo sto si napravio zaista su dragoceni podaci, trebalo bi da ih procitaju svi forumasi koji su aktivni, narocito oni u zimskim mesecima. Moze se mnogo nauciti odavde.

Meni su zaista najupadljivije zime iz 60-ih godina, a kako su roditelji moji i mojih poznanika odrastali bas u tim godinam ne cudi me kad kazu da takvih zima vise nema i kako su zime kad su oni bili mali bile "drugacije".
Verovatno ce i klinci koji su odrastali od 2008. do 2012. pricati o velikim snegovima i "strasnim" zimama, razumecu ih.
Imamo 3 zime u nizu koje su podbacile, s tim da je u jednom delu zemlje pao dobar sneg decembra 2012. ali nije potrajao dugo, sledeca zima mora biti bolja.

Van mreže ssoney

  • **
  • Poruke: 1.731
  • Starost: 45
  • Lokacija: Vrsac
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #50 poslato: 24. Februar 2015. u 11:01 »
Ovo su vazni i trebalo bi da se sacuvaju da kojim slucajem ne nestanu. Svaka cast svima  koji su izneli i dopunili ove podatke posebno @Srksu i @Miloshu.

Van mreže Srks

  • **
  • Poruke: 1.553
  • Lokacija: Novi Beograd - Studentski grad
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #51 poslato: 25. Februar 2015. u 01:28 »
Ciklon i Ssoney, drago mi je da vam se dopala analiza i da mislite da je korisna!   :)

Meni su zaista najupadljivije zime iz 60-ih godina, a kako su roditelji moji i mojih poznanika odrastali bas u tim godinam ne cudi me kad kazu da takvih zima vise nema i kako su zime kad su oni bili mali bile "drugacije".

Zaista je taj period od 1960. do 1970. godine bio neverovatan što se zima tiče, sa današnjeg aspekta čak i teško zamisliv. Većina tih zima su bile veoma snežne i hladnije od proseka. Uostalom, baš je u tom periodu (1962. godine) i izmeren rekordan sneg u BG-u (80 cm). Poslednjih par sezona nemamo sreće  sa snegom, međutim doći će i one hladnije i snežnije zime. Ova analiza između ostalog to i pokazuje - koliko je zapravo normalna stvar da se na našem području smenjuju hladnije i toplije zime, odnosno snežnije i sa manje snega.


Van mreže Milosh

  • Moderator
  • ******
  • Poruke: 23.129
  • Starost: 34
  • Lokacija: Miljakovac, jugozapad BG
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #52 poslato: 19. Mart 2015. u 01:21 »
Polako se primiče konvektivna sezona, pa je red da se malo pozabavimo i statistikom vezanom za konvektivna dešavanja.
Kada je to u pitanju, nije tako lako obezbijediti podatke kao kad su npr. u pitanju temperature, padavine ili snijeg koji se mjere redovno i nedvosmislene vrijednosti daju u synop izvještajima.

Kada su konvektivna dešavanja u pitanju, sigurno da je teško, gotovo i nemoguće naći statistiku za srednji broj oluja ili pljuskova sa grmljavinom za neki duži period, ali zato se može na osnovu osmatranja odrediti broj dana kada je zabilježeno sijevanje ili grmljavina. Opet i to je donekle subjektivno, jer ne mora da znači da je osmatrač čuo grmljavinu, a mogla se čuti u tom mjestu isl.

Konvektivnom sezonom obično smatramo period od početka aprila do kraja septembra. Koliko je to tačno, može pokazati grafik sa srednjim brojem dana sa sijevanjem i grmljavinom u Beogradu po mjesecima. Podaci su preuzeti iz rada koji su 2009. godine objavili D.Vujović i N.Todorović, gdje je analiziran niz od 35 godina.



Vidimo jasno da se gotovo sva konvektivna dešavanja javljaju upravo u toj polovini godine od početka aprila do kraja septembra, s tim što april i septembar ipak znatno zaostaju za ostala četiri mjeseca. Očekivano, najviše grmljavine ima jun koji je inače i mjesec sa najviše padavina u većem dijelu Srbije. Maj, jul i avgust imaju samo za nijansu manje grmljavine od juna.


padavine u oktobru 2024:
AMS Miljakovac 24.4mm
prosek (Vračar) - 54.8mm

padavine u novembru 2024:
AMS Miljakovac - 43.4mm
prosek (Vračar) - 49.6mm

Van mreže Joe

  • Administrator
  • ******
  • Poruke: 10.802
  • Starost: 42
  • Lokacija: Novi Sad, Liman
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #53 poslato: 26. Mart 2015. u 09:25 »
Što se tiče klime, kako stoje stvari i ovo proleće bi moglo da donese dosta padavina. Ukoliko se ponovi godina sa nadprosečnim padavinama možemo se zapitati da li se zaista menja klima nad našim područjem. Zagovornici globalnog zagrevanja su spominjali da će ono usloviti sušu na Balkanu, ali izgleda da se dešava upravo suprotno. Ja nisam od onih koji veruju u globalno zagrevanje i ostale gluposti, ali količina padavina prethodnih godinu dana i više nego zabrinjava. Prošlog vikenda sam putovao od Novog Sada do Bjeljine i mogu vam reći da su abnormalno visoke podzemne vode u opštini Sremska Mitrovica. Na njivama duž celog puta je bilo dosta mini jezera.

Van mreže Milosh

  • Moderator
  • ******
  • Poruke: 23.129
  • Starost: 34
  • Lokacija: Miljakovac, jugozapad BG
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #54 poslato: 18. April 2015. u 16:43 »
Ovih dana sam malo detaljnije analizirao konvektivna dešavanja u prethodnih nekoliko godina i izvukao sam statistiku vezanu za broj dana sa sijevanjem i grmljavinom u Beogradu kao najbolji reprezent za konvektivna dešavanja. Uostalom "konvektivnu sezonu" proglašavamo "otvorenom" onda kada prvi put zagrmi. Dok čekamo da prvi put ove sezone zagrmi u Beogradu (sijevanje je zabilježeno još u januaru), nije na odmet prisjetiti se kako je to izgledalo prethodnih godina.

Što se tiče prikupljanja podataka, već sam u nekoj od prethodnih poruka napisao da to nije nimalo jednostavno u poređenju sa npr. podacima o temperaturi, količini padavina ili visini snijega. Podatke sam bazirao na synop izvještajima sa stanice Beograd-Vračar, i kao dan sa sijevanjem i grmljavinom je uzet svaki dan u kom je barem jednom od 00UTC do 00UTC data barem jednom šifra u kojoj ima grmljavine (sijevanja) u aktuelnom ili nekom od prethodnih termina. Kako se dešavalo da osmatraču ponekad promakne grmljavina ili sijevanje, podatke sam malo korigovao na osnovu moje arhive sa fotografijama i arhive aktuelnih vremenskih prilika sa ovog foruma.

Ovako je to izgledalo u prethodnih 6 sezona:













2009. je imala najveći broj dana sa grmljavinom u analiziranom periodu, prva je zabilježena još u februaru. Prava sezona je počela relativno kasno, 30. aprila, ali je zato u maju, junu i prvoj polovini jula praktično svakog drugog dana u prosjeku bilo konvektivnih dešavanja, uključujući i nekoliko vrlo zanimljivih oluja. Te godine su zabilježena i 2 dana sa sijevanjem i grmljavinom u decembru, što je ekstrem za taj mjesec.

2010. je bila jedna sasvim prosječna sezona po broju dana sa sijevanjem i grmljavinom u svakom smislu i nije po ničemu odstupala značajnije od prosjeka.

2011. jedna veoma dosadna sezona, počela jako kasno, u poslednjem satu poslednjeg dana aprila. Maj i jun su bili u okviru prosjeka po broju dana sa grmljavinom, ali uz jedan jedini dan vrijedan pomena. Od jula je uslijedila prava uspavanka do kraja godine.

2012. je imala najzanimljiviji početak, april je imao nekoliko finih olujica i najveći broj dana sa grmljavinom od svih aprila u analiziranom periodu. Nakon toga, vrijedan pomena je još samo jedan zanimljiv dan u maju. Jun, jul i avgust su imali ekstremno malo konvektivnih dešavanja, sezonu je malo izvukao oktobar.

2013. je počela najranije od svih posmatranih sezona, u martu smo imali čak 3 dana sa grmljavinom, a vidjećete kasnije i koliki je prosjek za mart. Ipak, i nakon takvog zanimljivog početka, ostatak sezone nije donio ništa posebno, samo je maj ispunio očekivanja.

2014. je polako hvatala zalet. Maj je imao ogormne količine padavina iz slojaste oblačnosti, pa samim tim i malo dana sa konvektivnim dešavanjima, jun je malo popravio utisak maja, a jul je kasnije jednom riječju - objasnio. :) Avgust, septembar i oktobar su bili u okviru normale.

Zanimljivo je pogledati i ukupan broj dana sa grmljavinom. Više nego jasno je da su sezone 2011, 2012 i 2013 podbacile u odnosu na prosjek od 1975-2009:



Ono što je posebno zanimljivo pogledati je poređenje ovog šestogodišnjeg prosjeka sa 35-godišnjim prosjekom koji sam već objavio u prethodnoj poruci:



Za većinu mjeseci postoje jako dobra poklapanja, kada je prosjek u pitanju. Najznačajnije odstupanje je vezano za avgust, u prethodnih 6 godina je bilo znatno manje grmljavine u tom mjesecu u odnosu na prosjek. Drugo vidljivo odstupanje je to što u prethodnih šest godina nismo imali izražen maksimum u junu, već su maj, jun i jul imali u prosjeku podjednak broj dana sa sijevanjem i grmljavinom.

Kada je u pitanju 2015. godina, za razliku od analiziranih sezona, imali smo jedan dan sa pojavom sijevanja u januaru. I dalje čekamo na prvu grmljavinu i otvaranje konvektivne sezone.

Naravno, moram još jednom da naglasim da se ova statistika odnosi samo na Beograd, ne na cijelu Srbiju. Ako bismo uzeli cijelu zemlju u obzir, sigurno da bi bio znatno veći srednji broj dana sa sijevanjem i grmljavinom. Takođe, malo je dana u godini kada baš sve stanice zabilježe grmljavinu, a ima i dana kada samo jedna ili dvije stanice zabilježe grmljavinu. Tako da od mjesta do mjesta postoje značajne razlike u brojkama.
« Poslednja izmena: 18. April 2015. u 18:40 Milosh »


padavine u oktobru 2024:
AMS Miljakovac 24.4mm
prosek (Vračar) - 54.8mm

padavine u novembru 2024:
AMS Miljakovac - 43.4mm
prosek (Vračar) - 49.6mm

Van mreže Kimi

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 17.493
  • Starost: 30
  • Lokacija: Novo Selo,Vrnjačka Banja (za vreme studiranja Beograd,Dorćol)
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #55 poslato: 18. April 2015. u 17:26 »
Fantastična  analiza kolega !

Bravo ! :)
NEVREME NIKADA NE DOLAZI SA JUGOZAPADA !(ovde ??? )

*Znaš onaj osećaj kada u jugozapadnom strujanju oblačnosti vidiš da uveče ili noću seva sa jugozapada ?? NE.......*

Van mreže Milosh

  • Moderator
  • ******
  • Poruke: 23.129
  • Starost: 34
  • Lokacija: Miljakovac, jugozapad BG
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #56 poslato: 19. April 2015. u 21:50 »
Hvala Kimi! :)

Nadam se da još ikoga ovo interesuje, pa kad se već ništa meteorološki zanimljivo ne dešava ovih dana, evo još malo statistike vezane za ovu temu. Već sam napisao da je prava šteta što slični podaci ne postoje za još neki od gradova u Srbiji. Na satu NOAA se zato mogu naći za mnoge gradove u Evropi kad je ovaj parametar u pitanju.

Konvektivna dešavanja i broj dana sa grmljavinom su definitivno vrlo bitna karakteristika klime određenog područja. Pokazaće se da gradovi sa sličnom klimom Beogradu imaju i jako sličnu (gotovo identičnu) godišnju raspodjelu broja dana sa grmljavinom po mjesecima.
Da počnemo od sjevernih susjeda. Segedin, kao najbliži Beogradu ima skoro istu raspodjelu, dok Budimpešta u određenim mjesecima ima manje grmljavine. Nažalost, nisam našao podatke sa decimalom, već sa zaokruženim vrijednostima, pa sam i za Beograd zaokružio radi lakšeg poređenja. Podaci za Segedin, Budimpeštu i sve ostale gradove u analizi su za period 1960-91:



Idemo malo sjevernije i zapadnije, do Praga i Beča. Ponovo jako dobra poklapanja sa Beogradom, naročito kad je Prag u pitanju. Beč ima nešto manje dana sa grmljavinom u toplijem dijelu godine i nešto više u hladnijem:



Kod istočnih susjeda, u Bukureštu i Sofiji ponovo slična raspodjela, ali za nijansu veći broj dana sa grmljavinom u ljetnjim mjesecima (u Bukureštu čak 10 u junu):



Da ne bude da svi gradovi ovoga svijeta imaju istu raspodjelu po ovom pitanju, idemo malo do gradova sa malo drugačijom klimom. Pariz i London su pod velikim uticajem Atlantskog okeana, s tim što klima Pariza ipak ima i malo primjesa kontinentalne. Uglavnom, ova dva grada imaju prilično manji broj dana sa grmljavinom u toku godine, bez nekog mjeseca koji posebno odstupa. U analizu sam ubacio još i Helsinki kao predstavnika sjeverne Evrope, tj. Skandinavije i vlažne varijante kontinentalne klime. Tamo se grmljavina javlja gotovo samo u ljetnjim mjesecima:



Da se malo osvrnemo i na mediteransku klimu. Očekivano, potpuno drugačija raspodjela nego kod ostalih gradova. Čak se i međusobno dosta razlikuju analizirane lokacije. Atina ima mali broj dana sa grmljavinom, ali relativno ujednačen tokom cijele godine sa blagim maksimom u jesenjim mjesecima. Malta (Luka) ima grmljavinu uglavnom tokom hladnijeg dijela godine sa izraženim maksimumom u oktobru, dok Nica ima interesantnu raspodjelu, bez perioda godine koji se posebno izdvaja, blagi maksimum postoji u ljetnjem mjesecima:



Kada je u pitanju ukupan broj dana sa grmljavinom u toku godine, tu definitivno prednjače lokacije sa umjereno-kontinentalnom klimom, slijede lokacije sa mediteranskom, zatim sa okeanskom (maritimnom) klimom, dok je Helsinki kao predstavnik kontinentalne klime na poslednjem mjestu. Žao mi je što nisam pronašao podatak za neki grad u Rusiji, sigurno da bi rezultati bili drugačiji.



padavine u oktobru 2024:
AMS Miljakovac 24.4mm
prosek (Vračar) - 54.8mm

padavine u novembru 2024:
AMS Miljakovac - 43.4mm
prosek (Vračar) - 49.6mm

Van mreže Zika

  • ***
  • Poruke: 4.661
  • Starost: 29
  • Lokacija: Melenci - Zrenjanin
  • student meteorologije u Novom Sadu
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #57 poslato: 20. April 2015. u 00:28 »
Svaka čast Miloše! Naravno da nas interesuje!  :selam:

Kako se dešavalo da osmatraču ponekad promakne grmljavina ili sijevanje, podatke sam malo korigovao na osnovu moje arhive sa fotografijama i arhive aktuelnih vremenskih prilika sa ovog foruma.


Mene zanima jedna sporedna stvar, koliko često si morao da koriguješ podatke ?


ljubav si mi jedina, ti si moja sudbina

Van mreže Milosh

  • Moderator
  • ******
  • Poruke: 23.129
  • Starost: 34
  • Lokacija: Miljakovac, jugozapad BG
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #58 poslato: 20. April 2015. u 12:26 »
Mene zanima jedna sporedna stvar, koliko često si morao da koriguješ podatke ?

Nisam brojao, ali sigurno da je bilo u prosjeku 1-2 takva dana u svakoj godini. Evo tipičan primjer je 4. april 2012. kada je na forumu 5-6 članova iz raznih dijelova grada prijavilo grmljavinu i to nekoliko puta, a zvanično nije zabilježena. Takođe, bio je i jedan dan u junu 2013. kada sam čak i uslikao munju, a grmljavina nije zvanično zabilježena.
Sve u svemu, korekcije nisu bile velike, i uglavnom sam provjeravao dane koji mi se po synopu učine sumnjivi, i na osnovu moje arhive fotografija. I pored sveg tog provjeravanja, sigurno mi je neki dan ponovo promakao, ali to vjerovatno ne bi bitnije uticalo na cjelokupnu statistiku.


padavine u oktobru 2024:
AMS Miljakovac 24.4mm
prosek (Vračar) - 54.8mm

padavine u novembru 2024:
AMS Miljakovac - 43.4mm
prosek (Vračar) - 49.6mm

Van mreže Milosh

  • Moderator
  • ******
  • Poruke: 23.129
  • Starost: 34
  • Lokacija: Miljakovac, jugozapad BG
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #59 poslato: 23. April 2015. u 01:11 »
Odlučih da zaokružim ovu priču koju sam počeo još prije neki dan sa podacima vezanim za moj rodni grad - Bar.

Uvijek sam volio klimu Bara, iako je jedna od mojih najdražih meteo pojava - snijeg tamo prava rijetkost. Zato konvektivnih dešavanja ima tokom cijele godine. Sjećam se još kad je forum počeo sa radom, dok su neki od kontinentalaca pominjali početak sezone grmljavina na proljeće, nije mi bilo jasno o čemu pričaju, kad kod mene grmi tokom cijele godine, i to jako rijetko prođe mjesec a da nijednom ne zagrmi. A da li je zaista tako, odlučio sam da konačno to predstavim i podacima, kad nije već niko prije mene. :)

Na osnovu iskustva i višegodišnjeg praćenja, dolazio sam do zaključaka vezanih za godišnju raspodjelu grmljavine u Baru. I pored toga što se u svim periodima godine javlja grmljavina, da postoje periodi sa manje i više grmljavine. Tako sam npr.pretpostavljao jedan minimum grmljavina na početku proljeća (mart, april), što je i logično ako se uzme u obzir da je tada more još hladno, a ciklonska aktivnost polako slabi. Za drugi minimum sam smatrao sredinu ljeta (jul, avgust) kao najtoplije mjesece u godini sa jako malo ciklonske aktivnosti i malo padavina. Kao primarni maksimum sam očekivao jesenje mjesece (septembar, oktobar, novembar...), jer tada ciklonska aktivnost jača, a more je i dalje toplo, što atmosferu čini nestabilnijom. Za sekundarni maksimum sam smatrao kraj maja i jun, bez nekog logičnog objašnjenja, samo na osnovu iskustva. Što se tiče ukupnog broja dana sa grmljavinom, znao sam da je u prosjeku tuda između 50 i 60 po godini, prilično više nego u Beogradu.

Da ne dužim s pričom, uzeo sam podatke iz godišnjaka (1955-1985), gdje je redovno bilježen broj dana sa grmljavinom u Baru za svaki mjesec u svakoj od godina. Rezultati su sledeći:



Moram priznati da me raspodjela pomalo iznenadila. Broj dana po mjesecima je znatno ujednačeniji nego što sam očekivao. Maksimumi i minimumi koje sam pominjao se jedva i razazaznaju. Posebno mi neobičan bio ovaj skok u aprilu, s obzirom da april nikad nisam smatrao za mjesec koji ističe po grmljavini. Takođe mi je interesantno bilo što prema ovim podacima jul, avgust i septembar imaju gotovo jednak broj dana sa grmljavinom, a vjerovao sam da će septembar imati više nego jul i avgust zajedno. Ono što je bilo u skladu sa mojim očekivanjima je prosječan ukupan godišnji broj dana sa grmljavinom, koji je iznosio oko 53.

Nisam mogao da izdržim, a da ne krenem i korak dalje, pa sam analizirao iste sezone kao i za Beograd (2009-2014). Ovoga puta su podaci isključivo na osnovu synopa, nisam imao ni pouzdan način, a ni živaca da korigujem podatke. Dobijeni su rezultati:



Ovoga puta podaci mnogo bliže očekivanjima, maksimumi i minimumi koji prate temperaturu mora i ciklonsku aktivnost su sada izraženiji i jasno vidljivi. Što se tiče prosječnog godišnjeg broja dana sa grmljavinom, on je ostao gotovo nepromijenjen - 54.

Za kraj, ostaje da još malo uporedim Bar i Beograd. Teško je praviti neko poređenje po mjesecima, zbog potpuno drugačije raspodjele, ali sam zato uporedio sezone. I vidi se da je tendencija slična, da su npr. 2011. i 2012. na obije lokacije imale prilično manje grmljavine od prosjeka, dok je npr. 2014. imala više grmljavine od prosjeka:



Nadam se da nisam udavio. :) Možda će nekome nekada ovi podaci i biti od koristi. :)


padavine u oktobru 2024:
AMS Miljakovac 24.4mm
prosek (Vračar) - 54.8mm

padavine u novembru 2024:
AMS Miljakovac - 43.4mm
prosek (Vračar) - 49.6mm