Kako se ova klimatološka zima (da je tako nazovemo, iako možda i nije to zaslužila
) završila, dobar je trenutak da se malo osvrnemo na klimatološke podatke, i da je uporedimo sa relativno sličnim, ali ne tako čestim zimama u prošlosti.
Ako pitate i ljude koji se ne bave meteorologijom po profesiji ili iz hobija - svi će se jednoglasno složiti povodom utiska da praktično nije ni bilo zime u Beogradu. Januar je delimično uspeo da "sačuva" utisak kakve - takve zime pomoću inverzija i dužih zadržavanja magle/niske oblačnosti, ali to je, ispostaviće se - bilo tek dovoljno da ova zima ne bude upisana u statistiku kao najtoplija, ili barem druga najtoplija u istoriji merenja.
Kada je u pitanju stanica na Vračaru, sa koje imamo
preko 130 godina dugačak niz instrumentalnih merenja - ova zima je završila na vrlo visokom
4. mestu što se tiče najviših srednjih zimskih temperatura (period decembar - februar). Nije uopšte mnogo falilo za drugu, vicešampionsku poziciju na tabeli, ali zato "čuvena" zima 2006/7. godine i dalje ipak ostaje neprikosnovena i sigurna na vrhu:
Iz prve tabele može lako se uoči da su decembar i februar bili izuzetno topli, pa nije loše da se pogleda koju poziciju ta dva meseca zauzimaju na listi najtoplijih. Decembar 2019. deli
4. poziciju sa još tri decembra koja su imala identičan temperaturni srednjak -
6.0°C. (1901, 1909, 1950. godine). Zanimljivost je da je
poslednji decembar bio najtopliji u Beogradu u 21. veku! Februar je ipak nešto dalje od rekorda, i zauzima
7. poziciju na listi najtoplijih, sa srednjom mesečnom temperaturom od
7.8°C. Pritom, u ovom veku je bilo i toplijih februara. A najbolje pamtimo onaj iz 2016. godine - koji i jeste bio najtopliji na mnogim stanicama u Srbiji (BG-u je ipak falilo 0.1°C da se dostigne rekord iz 1966. godine).
Padavinski, kada se pogledaju ukupne brojke, ova zima nije bila preterano specifična. Ukupna količina padavina tokom zimske sezone je u granicama prosečnih vrednosti (tek nešto ispod proseka), s tim da januar bio sušniji od proseka, a februar nešto kišovitiji od proseka:
Naravno, suvišno je komentarisati da je 90-95% padavina bilo u obliku kiše. Međutim, ono što je zanimljivo pomenuti, a iz tabele ne može da se vidi - to je da je
malo falilo da januar bude najsušniji u istoriji merenja - jer su praktično prve merljive padavine (ne računajući nešto baš sitno od rosulje i industrijskog snega ranije tokom meseca) registrovane poslednjih dana januara (počevši
od 26-27. januara). Dakle, poslednji dani januara su sprečili postavljanje novog negativnog padavinsnkog rekorda za prvi mesec u godini. To kao da je bio uvod za izbegavanje još jednog negativnog rekorda - ovoga puta će biti u pitanju snežni pokrivač, i to opet u poslednjem trenutku.
Još se nije dogodila zima bez snežnog pokrivača na Vračaru (čak i ako strogo uzmemo period decembar - februar, tj. isključimo novembar i mart), za 130+ godina merenja. Već je delovalo da imamo novi rekord u najavi, da bi, pomalo ironično - jutro nakon najtoplijeg dana tokom čitavog zimskog perioda (Tmax 20.7°C na Vračaru) osvanulo sa
4 cm snežnog pokrivača. I tako,
27. februar ove godine postaje najkasniji datum pojave prvog snežnog pokrivača u Beogradu. Prethodni najkasniji datum datira upravo iz one zimske sezone koja je držala apsolutni rekord najmanje snežne - u pitanju je
zima 1950/51. godine. Tada je prvi i jedini dan sa snežnim pokrivačem bio
19. januar, kada je mereno
2 cm snega. U tabeli ispod se nalazi lista zima sa jednocifrenim brojem dana sa snežnim pokrivačem. Spisak nije podugačak, ukupno je bilo 8 takvih zima u Beogradu u istoriji merenja (uključujući ovu). Pritom, zima 2019/20. je bila
ubedljivo najmanje snežna zima u 21. veku (prethodni rekord su držale sezone 2000/1. i 2006/7. godine koje su imale
po 7 dana sa snežnim pokrivačem):
Na kraju treba da se obrati pažnja i na širu sliku, tj. na globalnu sinoptičku postavku koja je pogodovala jednoj ovakvoj specifičnoj zimi. Na karti su anomalije 500 mb visine nad evropskim kontinentom:
Još može da se kaže da i nismo toliko loše prošli, tj. da je zima mogla da bude možda čak i toplija s obzirom na raspored baričkih sistema. Na severoistoku Evrope i jeste bilo dosta toplije (u odnosu na tamošnje prosečne vrednosti), kolega Skomimaster je već pomenuo primer Moskve koja je imala ubedljivo najtopliju zimu u 150+ godina merenja. Postaje jasno da nas je ono malo "veštačke (AC) zime" u januaru spasilo i jarkijih boja na ovoj karti, koja prikazaje odstupanje sezonskih temperatura od normalnih vrednosti:
Suma sumarum, svi gorenavedeni podaci potvrđuju ono što je i subjektivni utisak svih nas - da ove zime nije bilo zime.