Korisničko ime: Lozinka:

Dobrodošli na SerbianMeteo Forum


Prisutni ste kao gost. Da biste imali pristup kompletnom sadržaju foruma, diskusijama, koristili pogodnosti slanja privatnih poruke itd, potrebno je da se registrujete KLIKOM OVDE. Posle procesa registracije, putem e-maila koji ste uneli, dobićete link za aktivaciju naloga. Neophodno je uneti validan e-mail. U suprotnom nećemo biti u mogućnosti da vam pošaljemo aktivacioni link.
Ukoliko imate problem u vezi sa registrovanjem ili neki drugi tehnički problem, kontaktirajte nas na office[at]serbianmeteo.com

Autor Tema: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime  (Pročitano 133258 puta)

Van mreže Srks

  • **
  • Poruke: 1.553
  • Lokacija: Novi Beograd - Studentski grad
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #80 poslato: 04. Mart 2020. u 01:02 »
Kako se ova klimatološka zima (da je tako nazovemo, iako možda i nije to zaslužila :) ) završila, dobar je trenutak da se malo osvrnemo na klimatološke podatke, i da je uporedimo sa relativno sličnim, ali ne tako čestim zimama u prošlosti.

Ako pitate i ljude koji se ne bave meteorologijom po profesiji ili iz hobija - svi će se jednoglasno složiti povodom utiska da praktično nije ni bilo zime u Beogradu. Januar je delimično uspeo da "sačuva" utisak kakve - takve zime pomoću inverzija i dužih zadržavanja magle/niske oblačnosti, ali to je, ispostaviće se - bilo tek dovoljno da ova zima ne bude upisana u statistiku kao najtoplija, ili barem druga najtoplija u istoriji merenja.

Kada je u pitanju stanica na Vračaru, sa koje imamo preko 130 godina dugačak niz instrumentalnih merenja - ova zima je završila na vrlo visokom 4. mestu što se tiče najviših srednjih zimskih temperatura (period decembar - februar). Nije uopšte mnogo falilo za drugu, vicešampionsku poziciju na tabeli, ali zato "čuvena" zima 2006/7. godine i dalje ipak ostaje neprikosnovena i sigurna na vrhu:



Iz  prve tabele može lako se uoči da su decembar i februar bili izuzetno topli, pa nije loše da se pogleda koju poziciju ta dva meseca zauzimaju na listi najtoplijih. Decembar 2019. deli 4. poziciju sa još tri decembra koja su imala identičan temperaturni srednjak - 6.0°C. (1901, 1909, 1950. godine). Zanimljivost je da je  poslednji decembar bio najtopliji u Beogradu u 21. veku! Februar je ipak nešto dalje od rekorda, i zauzima 7. poziciju na listi najtoplijih, sa srednjom mesečnom temperaturom od 7.8°C. Pritom, u ovom veku je bilo i toplijih februara. A najbolje pamtimo onaj iz 2016. godine - koji i jeste bio najtopliji na mnogim stanicama u Srbiji (BG-u je ipak falilo 0.1°C da se dostigne rekord iz 1966. godine).



Padavinski, kada se pogledaju ukupne brojke, ova zima nije bila preterano specifična. Ukupna količina padavina tokom zimske sezone je u granicama prosečnih vrednosti (tek nešto ispod proseka), s tim da januar bio sušniji od proseka, a februar nešto kišovitiji od proseka:



Naravno, suvišno je komentarisati da je 90-95% padavina bilo u obliku kiše. Međutim, ono što je zanimljivo pomenuti, a iz tabele ne može da se vidi - to je da je malo falilo da januar bude najsušniji u istoriji merenja - jer su praktično prve merljive padavine (ne računajući nešto baš sitno od rosulje i industrijskog snega ranije tokom meseca) registrovane poslednjih dana januara (počevši od 26-27. januara). Dakle, poslednji dani januara su sprečili postavljanje novog negativnog padavinsnkog rekorda za prvi mesec u godini. To kao da je bio uvod za izbegavanje još jednog negativnog rekorda - ovoga puta će biti u pitanju snežni pokrivač, i to opet u poslednjem trenutku.

Još se nije dogodila zima bez snežnog pokrivača na Vračaru (čak i ako strogo uzmemo period decembar - februar, tj. isključimo novembar i mart), za 130+ godina merenja. Već je delovalo da imamo novi rekord u najavi, da bi, pomalo ironično - jutro nakon najtoplijeg dana tokom čitavog zimskog perioda (Tmax 20.7°C na Vračaru) osvanulo sa 4 cm snežnog pokrivača. I tako, 27. februar ove godine postaje najkasniji datum pojave prvog snežnog pokrivača u Beogradu. Prethodni najkasniji datum datira upravo iz one zimske sezone koja je držala apsolutni rekord najmanje snežne - u pitanju je zima 1950/51. godine. Tada je prvi i jedini dan sa snežnim pokrivačem bio 19. januar, kada je mereno 2 cm snega. U tabeli ispod se nalazi lista zima sa jednocifrenim brojem dana sa snežnim pokrivačem. Spisak nije podugačak, ukupno je bilo 8 takvih zima u Beogradu u istoriji merenja (uključujući ovu). Pritom, zima 2019/20. je bila ubedljivo najmanje snežna zima u 21. veku (prethodni rekord su držale sezone 2000/1. i 2006/7. godine koje su imale po 7 dana sa snežnim pokrivačem):



Na kraju treba da se obrati pažnja i na širu sliku, tj. na globalnu sinoptičku postavku koja je pogodovala jednoj ovakvoj specifičnoj zimi. Na karti su anomalije 500 mb visine nad evropskim kontinentom:



Još može da se kaže da i nismo toliko loše prošli, tj. da je zima mogla da bude možda čak i toplija s obzirom na raspored baričkih sistema. Na severoistoku Evrope i jeste bilo dosta toplije (u odnosu na tamošnje prosečne vrednosti), kolega Skomimaster je već pomenuo primer Moskve koja je imala ubedljivo najtopliju zimu u 150+ godina merenja. Postaje jasno da nas je ono malo "veštačke (AC) zime" u januaru spasilo i jarkijih boja na ovoj karti, koja prikazaje odstupanje sezonskih temperatura od normalnih vrednosti:



Suma sumarum, svi gorenavedeni podaci potvrđuju ono što je i subjektivni utisak svih nas - da ove zime nije bilo zime.  :)


« Poslednja izmena: 04. Mart 2020. u 02:22 Srks »

Van mreže Milosh

  • Moderator
  • ******
  • Poruke: 23.117
  • Starost: 34
  • Lokacija: Miljakovac, jugozapad BG
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #81 poslato: 04. Mart 2020. u 09:32 »
Odlična analiza, falilo je ovakvih poruka na forumu u poslednje vreme. Svaka čast na trudu i uloženom vremenu!  :tu:


padavine u oktobru 2024:
AMS Miljakovac 24.4mm
prosek (Vračar) - 54.8mm

padavine u novembru 2024:
AMS Miljakovac - 5.1mm
prosek (Vračar) - 49.6mm

Van mreže Maestral

  • *
  • Poruke: 58
  • Starost: 42
  • Lokacija: Beograd
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #82 poslato: 04. Mart 2020. u 10:01 »
Sjajna analiza, u smislu 'kratko i jasno'. Koliko god nam ova zima izgledala prosta, očigledna i monotona, lakše je diskutovati i filozofirati uz par tabela, sličica i komentara.

Na ovakve sezonske obrasce utiču globalne postavke u atmosferi i ne prođemo na kraju svi isto. Po ukusu forumaša je sigurno bila zima u Norveškoj, gde su pale rekordne količine snega bez velike hladnoće. Slično su prošli Alpi i istočna Turska, ali to znači da će biti poplava u nekom trenutku. Britanija je poplavljena cele zime, oluje tutnje bez prestanka od jeseni, ne verujem da bi iko sa foruma voleo takvu zimu.

Što se mene tiče, bolje da onakvog januara nije ni bilo, samo smrad i zagađenje u gradu. Potpisao bih košavu svake zime samo da ne bude one gasne komore. Pamtimo februar 2012 ili idemo na planinu ako nam je do snega. Moja keva se kao mala sankala u ulici koju su zatvarali na donjoj raskrsnici čim padne prvi veći sneg, meni je sankanje bilo redovno u detinjstvu u nekoliko parkića u koje smo išli naizmenično da ne dosadi. Moj sin zakači neko sankanje svake druge godine u proseku, ako ne ode na planinu. Ostaju nam iole interesantna proleća i munjolovci.

Van mreže skomimaster

  • ***
  • Poruke: 3.178
  • Starost: 31
  • Lokacija: Beograd-Borča (72m n.v.)
    • AMS Beograd - Borča
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #83 poslato: 04. Mart 2020. u 17:16 »
Srks, svaka cast, sjajna analiza!  :smartass: Hvala sto si podelio ovde, zanimljivi podaci.

Borca, odnosno severna periferija grada, je ove zime ostala bez sneznog pokrivaca, kao sto je to bio slucaj u vecem delu Vojvodine. Ako se ne varam, sneg je ovde padao svega 3 dana ove sezone (28.12. - 29.12. i 27.02.), bez zadrzavanja na tlu. Najniza temperatura koju je moj digitalac registrovao je -8.5C (08. januara ujutru).

Evo kako je izgledala pokrivenost sneznim pokrivacem u nasoj zemlji izrazeno u procentima...


Ostaje da se nadamo da je ovo bio los izuzetak, a ne nesto sto ce se cesce vidjati u narednim godinama.

Van mreže chmi

  • *
  • Poruke: 152
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #84 poslato: 04. Mart 2020. u 17:32 »
Ne znam koji delovi Alpa su dobro prošli sa snegom, sliv Dunava nije
http://www.hydroinfo.hu/en/ho/hvkrov.html
Stanica Nađmaroš je malo iznad Budimpešte i ima 30% manje snega od proseka (gleda se sliv do te stanice). Za Tisu i Karpate situacija je baš jadna (4 puta manje snega nego u proseku). Ako se na to doda još sušno leto i jesen i niski vodostaji zbog toga ova godina neće baš biti dobra što se vodotokova tiče ako ne bude nekih jakih kiša u proleće
Miljakovac-Rakovica

Van mreže Јоца

  • ***
  • Poruke: 3.105
  • Starost: 29
  • Lokacija: Београд - Церак
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #85 poslato: 05. Mart 2020. u 00:07 »
Браво Srks! :tu: Свака част за анализу.

Има ли неко податке која све места у Србији су остала без снежног покривача ове зиме? (главне метеоролошке станице) Било би добро да допунимо ову тему и са тим подацима.

Van mreže Naum

  • **
  • Poruke: 1.840
  • Starost: 48
  • Lokacija: Pancevo
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #86 poslato: 05. Mart 2020. u 07:38 »
Svaka čast Srks  :tu:

Pančevo i okolina su ove zime prošli bez snežnog pokrivača, verovatno i prvi put u poslednjih nekoliko decenija.
Svakako prvi put od kako ja pratim. Zapravo, ove sezone nije zabeleženo ni jedno konkretno padanje snega, izuzev slabe susnežice u par navrata.
I ja bih voleo da pogledam statistiku ukoliko postoji negde za ovaj kraj, obzirom da postoji zvanična RHMZ AMS.

Van mreže Antarktik

  • *
  • Poruke: 285
  • Starost: 58
  • Lokacija: Kragujevac
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #87 poslato: 05. Mart 2020. u 12:27 »
Сјајна анализа, Srks! Једна сугестија уколико имаш времена и стрпљења. С обзиром да мерно место на Врачару постаје све мање релевантно (у температурном смислу) јер је ефекат топлотног острва све већи, пробај да мало средиш податке за Сурчин на пример, и да видиш (наравно у складу са расположивим подацима за ту станицу) да ли се позиција ове зиме, у погледу неких параметара, пре свега температуре, битно или небитно мења. Чак и чисто географска позиција станице на Врачару не дозвољава месецима као што је био овогодишњи јануар, карактеристичним по инверзији, да се "искажу" у потпуности.
Мени је у Крагујевцу метеоролошка станица још увек формално ван града али је урбанистички планови све више угрожавају и већ се помиње пресељење. После тога, читава статистика пада практично у воду.

Van mreže skomimaster

  • ***
  • Poruke: 3.178
  • Starost: 31
  • Lokacija: Beograd-Borča (72m n.v.)
    • AMS Beograd - Borča
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #88 poslato: 05. Mart 2020. u 12:30 »
 ^^ Za koji dan ce izaci i analiza Zavoda za zimu 2019/2020, pa cemo videti podatke na nivou zemlje, za sada su objavili:


Izvor: hidmet.gov.rs

Van mreže Srks

  • **
  • Poruke: 1.553
  • Lokacija: Novi Beograd - Studentski grad
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #89 poslato: 05. Mart 2020. u 21:22 »
Hvala svim kolegama na pozitivnim komenatarima. :)  Kada je već zima bila toliko nezanimljiva, barem da iza nje ostanu na forumu neki zanimljivi statistički podaci.

Сјајна анализа, Srks! Једна сугестија уколико имаш времена и стрпљења. С обзиром да мерно место на Врачару постаје све мање релевантно (у температурном смислу) јер је ефекат топлотног острва све већи, пробај да мало средиш податке за Сурчин на пример, и да видиш (наравно у складу са расположивим подацима за ту станицу) да ли се позиција ове зиме, у погледу неких параметара, пре свега температуре, битно или небитно мења. Чак и чисто географска позиција станице на Врачару не дозвољава месецима као што је био овогодишњи јануар, карактеристичним по инверзији, да се "искажу" у потпуности.
Мени је у Крагујевцу метеоролошка станица још увек формално ван града али је урбанистички планови све више угрожавају и већ се помиње пресељење. После тога, читава статистика пада практично у воду.

Gledaću kad stignem da napravim nešto i za stanicu u Surčinu, pa da se uporede podaci sa Vračarom. Mislim da sam nekih ranijih zima i pravio takvo poređenje - čini mi se da je razlika na nivou sezone oko 1°C (Tsr), možda čak i nešto više.




Van mreže risbo gr

  • ***
  • Poruke: 4.220
  • Starost: 36
  • Lokacija: Grocka (25km JI od BG-a ~ 100mnv)
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #90 poslato: 06. Mart 2020. u 08:48 »
 ^^ Bravo kolega Srks na analizi  :thumbup:
Ti i Skomi često iznosite kvalitetne tabele, statistike, pa bih bas nazvao i statističarima  :D Kao što se bez statistike teško pripreme utakmice u raznim sferama sporta tako i ovde. Bez podataka i finalnih tabela nije to to  ;)

Van mreže Maestral

  • *
  • Poruke: 58
  • Starost: 42
  • Lokacija: Beograd
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #91 poslato: 06. Mart 2020. u 09:22 »
Ne znam koji delovi Alpa su dobro prošli sa snegom, sliv Dunava nije
http://www.hydroinfo.hu/en/ho/hvkrov.html
Stanica Nađmaroš je malo iznad Budimpešte i ima 30% manje snega od proseka (gleda se sliv do te stanice). Za Tisu i Karpate situacija je baš jadna (4 puta manje snega nego u proseku). Ako se na to doda još sušno leto i jesen i niski vodostaji zbog toga ova godina neće baš biti dobra što se vodotokova tiče ako ne bude nekih jakih kiša u proleće

Ovakva mađarska statistika ne daje realnu sliku, jer fokus i jeste na trenutni sneg u njihovom regionu. Ako vidimo da nije pao sneg u Vojvodini, nije mnogo drugacije ni u Mađarskoj.

Glavna greška kod ovakve analize je okrnjeni sliv Dunava, šta je sa Savom, Dravom, Limom, Tarom, Moravom...

Druga greška vezano za vodostaje je posmatranje snega, a zanemarivanje kiše. Sa ekstremno toplom zimom, većina padavina je u obliku kiše.

Elem, kad su u pitanju Alpi i sneg, Švajcarska i Francuska su vrhunski prošle, a Italija, Austrija i Nemačka sasvim solidno. Slovenija je lošija, ali njih sad kači Đenovski ciklon, na Bovecu je skoro 4m snega, što i jeste normalno.



Van mreže chmi

  • *
  • Poruke: 152
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #92 poslato: 06. Mart 2020. u 11:26 »
Ovde ima detaljni prikaz za celu sezonu
http://www.hydroinfo.hu/en/ho/hografikonok.html
Cele sezone je ispod proseka. Za sliv Drave su dati podaci a za slivove pritoka južno od Tise nemaju podatke. Kiša se ne zanemaruje jer se beleže sve padavine.
Vodostaj Dunava kod Zemuna ove godine
http://www.hidmet.gov.rs/ciril/hidrologija/izvestajne/prognoza.php?hm_id=42045
Gde može da se pogleda statistika o visinima sbega na Alpima ili na planinama uopšte? Ja sam jedino na hydroinfo sajtu našao
Miljakovac-Rakovica

Van mreže skomimaster

  • ***
  • Poruke: 3.178
  • Starost: 31
  • Lokacija: Beograd-Borča (72m n.v.)
    • AMS Beograd - Borča
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #93 poslato: 06. Mart 2020. u 20:54 »
 ^^ Hvala druze!  :D


Evo kako izgleda srednja zimska temperatura u Moskvi, od zime 1820/21, autor je Etienne Kapikian, koristio je podatke sa sajta koji sam gore okacio.




Pored Moskve, i na nivou cele Rusije najtoplija zima od kad se prate podaci na ovaj nacin - od 1891. godine. Ova zima je nadmasila za 1.3C prethodnu najtopliju 2015/16. Izuzetna pozitivna anomalija, i po vrednosti i po teritoriji

https://meteoinfo.ru/novosti/16824-nebyvalo-teplaya-zima-v-rossii

Van mreže Maestral

  • *
  • Poruke: 58
  • Starost: 42
  • Lokacija: Beograd
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #94 poslato: 09. Mart 2020. u 13:06 »
@chmi

Sve što si napisao i dao kroz linkove je apsolutno tačno, slažem se da i dalje možemo govoriti o slabijoj hidrološkoj situaciji na dobrom delu Balkana.

Sneg na Alpima je zaista pao u velikim količinama. Naravno, mi bismo uvek voleli da je više na našoj strani, ali svake godine je drugačije, prošle godine je bilo rekordno u Austriji. Ima ga svuda od kraja novembra, ljudima je tamo najbitnije skijanje, nordijsko i alpsko, tako da im je ova sezona za desetku. Čak i na našem siromašnom Balkanu, naše planine su najbolje prošle, u poređenju sa komšijama ili nekim prethodnim godinama.

Što se tiče basena Dunava i hidrologije, ja sam uvek realni optimista. Januar-februar je generalno period sa manje padavina, proleće se tek krčka pred nama. Puno je kiše palo iznad Jadrana prošle sedmice, dosta se toga nacedi u Drinu i Savu.

Svako valjda gleda iz neke svoje perspektive, a to utiče na tumačenje podataka. :)

Van mreže Srks

  • **
  • Poruke: 1.553
  • Lokacija: Novi Beograd - Studentski grad
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #95 poslato: 23. Mart 2020. u 01:01 »
^^ Bravo kolega Srks na analizi  :thumbup:
Ti i Skomi često iznosite kvalitetne tabele, statistike, pa bih bas nazvao i statističarima  :D Kao što se bez statistike teško pripreme utakmice u raznim sferama sporta tako i ovde. Bez podataka i finalnih tabela nije to to  ;)

Hvala Risbo! Egzaktne brojke i statistika uvek dobro dođu da se podsetimo (kada prođe određeni period vremena), jer sećanja i subjektivni utisci umeju da budu varljivi!  :)

Van mreže skomimaster

  • ***
  • Poruke: 3.178
  • Starost: 31
  • Lokacija: Beograd-Borča (72m n.v.)
    • AMS Beograd - Borča
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #96 poslato: 07. April 2020. u 18:42 »
Dimitrovgrad je imao najkišniji mart od kad se vrše merenja (1926. godine), palo je 138.3mm, prethodni rekord je bio iz marta 2018. kada se skupilo 119.3mm. Prosečna suma za mart u Dimitrovgradu je 40.2mm.




Mart 2020. je bio četvrti najkišniji u Vranju, peti u Leskovcu.



Podaci i slike su preuzeti sa http://www.hidmet.gov.rs/podaci/meteorologija/ciril/Mart.pdf

Van mreže Boce

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 12.973
  • Starost: 52
  • Lokacija: Knjaževac
  • Sunce prvo izlazi na istoku!!!
    • Meteo Knjaževac
Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #97 poslato: 09. April 2020. u 19:05 »
Iako su u Knjaževcu i februar i mart bili sa padavinama (20-30 mm) iznad proseka zemljište je posle samo nedelju dana bez padavina izrazito suvo. Posledice dugog sušnog perioda u toku jeseni i zime se sada vrlo brzo vide kad nema padavina čak i u nekoliko dana.

Poslato sa SNE-LX1 pomoću Tapatoka


Van mreže Liki

  • ***
  • Poruke: 3.204
  • Starost: 32
  • Lokacija: Crepaja
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #98 poslato: 10. April 2020. u 08:44 »
 ^^ ono što je Boce primetio važi i ovde. Deficit se i te kako primeti, i ono što je padalo zemlja je upijala kao sunđer. Taj deficit se vuče već par godina, padavine su neravnomerno raspoređene i tokom godine i prostorno. Pre svega mislim da je jesen problem već par godina bez ciklonskih aktivnosti i dugotrajnih kiša, sve se svodi na AC i tek jednog do dva fronta koji delimično ublaže prosek. Ovo je velika tema za diskusiju i tek će biti...

Van mreže skomimaster

  • ***
  • Poruke: 3.178
  • Starost: 31
  • Lokacija: Beograd-Borča (72m n.v.)
    • AMS Beograd - Borča
Odg: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime
« Odgovor #99 poslato: 10. April 2020. u 21:36 »
 ^^ Bas tako kolege, evo i grafickih potvrda onoga o cemu je Liki pisao. Definitivno je nedostatak padavina u neku ruku hronican, ne samo za poslednje mesece, nego i poslednjih par godina:

Od leta 2019 u proseku dominira povisen pritisak nad nama. Iako su u tom periodu pojedini meseci uspevali da izvuku blizu ili prosecnu mesecnu sumu padavina (ponegde i iznad proseka), uglavnom se u svakom mesecu javljao duzi suvlji period.

Evo odstupanja visine 500mb povrsine (ukratko, zute boje odgovaraju povisenom pritisku, plave boje snizenom pritisku), u prvom redu za leto i jesen 2019, u drugom redu za zimu 2019/20 i prolece 2020 za sada:



Na sledecem grafiku je prikazana razlika izmedju osmotrene mesecne sume padavine i prosecnih mesecnih vrednosti za 1981-2010 u Beogradu, od septembra 2014 do marta 2020. Tackasta linija je 6-mesecni srednjak:



Na primeru Beograda, otprilike se moze reci da je pocetak suvljeg perioda od decembra 2016. Do tada se odnos vlaznijih i suvljih meseci "ponistava" ili drzi blago u vlaznijem opsegu. Od tada imamo suvlju 2017, suvlji drugi deo leta i jesen 2018 i 2019, dok je jedini znacajni vlazniji period bio drugi deo proleca 2019 - prvi deo leta 2019 (mada je tu veliki deo igrala konvekcija, pa je pitanje koliko je ko izvukao). Suma razlika od decembra 2016 do marta 2020 u Beogradu je -309mm, kod mene -340mm.
Prva dekada aprila 2020 je prosla suva u severnoj polovini zemlje, videcemo da li ce se stanje znacajnije popraviti u naredne dve dekade.

Ako sam nesto pogresio ili prevideo, nadam se da cete me ispraviti.  :D