Tema: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime

[Demian]

a posto sada moze da se uporedi niz od 30 godina kao novi referntni..ono 61 90 sada 91 20...koliko se promenila klima kod nas? Koliko je toplija koliko susnija ili kisovitija? koliko ekstremnijih vremskih pojava...? ili je u proseku ostalo vise manje slicno? i da li je za klimu dovoljan niz od samo 30 godina za donositi zakljucke? ipak se klima nekada menja    u periodma od vise 10 hiljada godina...hvala

[Milosh]

Nakon ove godine treba polako da počnemo da se oslanjamo na novu tridesetogodišnju klimatološku normalu (1991-2020. god.). A tako može da nam bude lakše i da poneki mesec ili sezonu svrstamo u kategoriju hladno, jer su se kriterijumi malo "srozali".

Topliji period u drugoj deceniji 21. veka u odnosu na period od 1981-1990. godine učinio je da srednje godišnje temperature budu više u odnosu na aktuelnu normalu (1981-2010. godine). Godišnja Tsr porasla je sa 12.5°C na 13.2°C.

Godišnja količina padavina ostala je praktično ista, a s obzirom na beogradsko ostrvo toplote i činjenicu da su u poslednjoj deceniji leta bila izuzetno topla - dosta je porastao broj tropskih noći (>=20°C), tropskih dana (>=30°C), posledično i srednje letnje temperature. Srednja zimska temperatura (dec+jan+feb) porasla je sa +2.4°C na +2.9°C, i to možemo da zahvalimo proseku zima od 2013. godine do danas.

Podatak za snežni pokrivač odnosi se na merljiv pokrivač u 7h (>=1 cm). Da bi se dobio ukupan broj dana sa snežnim pokrivačem tokom godine, potrebno je na konačnu cifru (31.2) dodati još oko 5 dana (aproksimativno, dan gore - dole). To su zapravo oni dani kada se formirao pokrivač tokom popodneva ili večeri.




Poređenje nekih parametara na godišnjem nivou za aktuelni i budući (novi) referentni period:



Napomena: padavine se odnose na period od 1991. do 2018. godine, ostali parametri su računati zaključno sa junom 2020. godine. Kada budu kompletirani podaci  za 2020. godinu - očekivano je da dođe do minornih izmena u tabeli, ali ništa značajno.

Srks, jel' imaš konačne tabelarne podatke za novi referentni period? Jeste da tu neće biti nekih većih izmena u odnosu na ove podatke što si već objavio, ali ne bi bilo loše da imamo konačnu tabelu, jer ko zna kad će je RHMZ objaviti.
Za padavine možeš slobodno da uneseš podatke iz moje poslednje tabele (do 2019 su iz godišnjaka, a za 2020 si uzete 24h padavine iz synopa u 06UTC). Mogli bismo da napravimo i neku detaljniju analizu poređenja sa prethodnim referentnim periodom.

[Milosh]

Evo i one moje tabele koju tradicionalno pravim svake zime, sa ciljem da se aktuelna zima uporedi sa prethodnima iz 21. veka za lokaciju Beograd-Vračar. Da ne zaboravim da naglasim da se podaci za temperaturu i padavine odnose na period decembar-januar-februar, dok su za snežnu statistiku uračunati i novembar i mart.



Podaci za ovu zimu su zaključno sa 5. februarom. Vidimo da će temperaturno bez sumnje ova zima biti među toplijima u prethodnom periodu, a ako februar nastavi u ovom prolećnom ritmu, mogla bi da ugrozi čak i onu najtopliju ikad 2006/07. Padavinski ova zima za sada ne odstupa bitnije od proseka. Realno je za očekivati da ukupna količina padavina i na kraju jako blizu prosečnih vrednosti (kao i prethodne tri zime), osim ako ovaj februar u nastavku ne donese neke ekstremne padavine.
Ako pogledamo snežnu statistiku, već sada se može videti da je bilo i "gorih" zima u tom smislu (pre svega prethodna i ona čuvena zima bez zime 2006/07). Za sada po toj statistici ova zima jako liči na onaj niz blagih zima 2013/14, 2014/15 i 2015/16. Ali ako uzmemo u obzir da ima još dosta do kraja marta, rano je iznositi ikakve zaključke po tom pitanju. Ne tako davna zima 2017/18 je praktično sav sneg dobila krajem februara i u martu.
Naravno, broj dana sa snežnim pokrivačem i maksimalna visina snega nisu jedini parametri koji bi se mogli uzeti u obzir da se zaključi koliko je neka zima snežna, jer statistika često zavara. Tu bi se još mogao razmatrati i broj dana sa dvocifrenom visinom snežnog pokrivača, broj dana sa padanjem snega, ukupna količina padavina u obliku snega, ukupna visina novog snega (na osnovu povećanja u odnosu na prethodno merenje), itd...

[Milosh]

Evo i konačne statistike za prethodnu zimu uz poređenje sa prethodnim, osim ako po pitanju snega druga polovina marta ponovo ne iznenadi kao prošle godine. Ali prognoze su takve da deluje da su male šanse.



Padavinski gledano, vidimo da nije bilo gotovo nikakvog odstupanja u odnosu na višegodišnji prosek, ali treba naglasiti da će na nivou Srbije statistika biti znatno drugačija, naročito za južnu polovinu zemlje, gde će ova zima zasigurno biti jedna od "najpadavinskijih" ikad. Beograd-Vračar je bio jedina glavna stanica koja je ove zime zabeležila manje padavina od višegodišnjeg proseka 1981-2010 (doduše minimalno), a samo je Palić imao manju ukupnu količinu padavina.
Za sneg sam već rekao sve u pretodnoj poruci, a februar očekivano nije doneo nikakve promene po tom pitanju.
Kad je temperatura u pitanju, ova zima ipak nije ugrozila onu čuvenu 2006/07, ali je sa srednjom temperaturom od 5.5°C dogurala do drugog mesta na listi najtoplijih zima u istoriji merenja, i to u ozbiljnoj konkurenciji.
Zabrinjava podatak da su svih 5 najtoplijih zima ikad u nizu merenja od preko 150 godina zabeležene u skorijoj prošlosti (prethodnih 15 godina). Uzevši u obzir sve raspoložive statistike, nema sumnje da nam je klima sve toplija, ali deluje da se to najviše odražava na sve blaže zime. Naravno, to je neki moj zaključak, ali detaljnija statistička analiza bi verovatno dala mnogo više informacija.

[Antarktik]

Погледајте Global Climate Report за фебруар 2021 (https://www.ncdc.noaa.gov/sotc/global/202102). Коначно да на добром делу северне полулопте (комплетна Русија и добар део Северне Америке) доминира тамно плава боја. Чак и велике површине на океанима имају температуре испод просека. Ми смо били у баксузном сектору али можда се "оПЛАВИмо" у марту. И коначно се глобално одступање од просека спустило на прихватљивих 0,65^оС. Још када би се тренд наставио .

[Srks]

Srks, jel' imaš konačne tabelarne podatke za novi referentni period? Jeste da tu neće biti nekih većih izmena u odnosu na ove podatke što si već objavio, ali ne bi bilo loše da imamo konačnu tabelu, jer ko zna kad će je RHMZ objaviti.
Za padavine možeš slobodno da uneseš podatke iz moje poslednje tabele (do 2019 su iz godišnjaka, a za 2020 si uzete 24h padavine iz synopa u 06UTC). Mogli bismo da napravimo i neku detaljniju analizu poređenja sa prethodnim referentnim periodom.

Nažalost nemam konačne podatke, ali u doglednom periodu ću dopunti. Valjda će uskoro i godišnjak za 2020. godinu.

Evo i konačne statistike za prethodnu zimu uz poređenje sa prethodnim, osim ako po pitanju snega druga polovina marta ponovo ne iznenadi kao prošle godine. Ali prognoze su takve da deluje da su male šanse.

Kad je temperatura u pitanju, ova zima ipak nije ugrozila onu čuvenu 2006/07, ali je sa srednjom temperaturom od 5.5°C dogurala do drugog mesta na listi najtoplijih zima u istoriji merenja, i to u ozbiljnoj konkurenciji.
Zabrinjava podatak da su svih 5 najtoplijih zima ikad u nizu merenja od preko 150 godina zabeležene u skorijoj prošlosti (prethodnih 15 godina). Uzevši u obzir sve raspoložive statistike, nema sumnje da nam je klima sve toplija, ali deluje da se to najviše odražava na sve blaže zime. Naravno, to je neki moj zaključak, ali detaljnija statistička analiza bi verovatno dala mnogo više informacija.

Rekao bih da su leta pretrpela i veća temperaturna odstupanja (mada smo na to već nekako i oguglali  ). To sa toplim zimama je novijeg datuma, da kažemo poslednjih 7-8 godina. Izuzetak jeste "čuvena" zima 2006-07, ali nakon toga (5-6 godina) je usledio period sasvim solidnih zima  - barem su bile u skladu sa klimatološkom normalom (neke i malo hladnije). Kod leta je pozitivno temperaturno odstupanje ekstremnije (u proseku) u odnosu na zime, počelo je još od leta 2007. godine - i praktično nije prestajalo sve do danas (sa izuzetkom tek ponekog leta koje je ostalo u okvirima prosečnih temperatura). Mogla bi i neka mala analiza da se napravi na tu temu (da ne pričamo napamet), ali svakako je ova priča dobar uvod za sledeću tabelu - rekordne junske temperature (Tmax) na stanici BG - Vračar od početka merenja:




Zaista neverovatno topla poslednja dekada juna (mada nisam proverio - sasvim je izvesno da je ova dekada najtoplija dekada juna u istoriji merenja na Vračaru - uz srednju temperaturu od 29.5°C). Pet ovogodišnjih junskih maksimalaca (i to svi iz poslednje dekade meseca!) našlo je svoje mesto u top 20 (formirajući top 25 u ovoj tabeli) najviših junskih maksimalaca u BG-u. Danas je bio treći najtopliji dan što se tiče maksimalne temperature (37.5°C), ako izuzmemo najnoviji rekord - odmah iza prethodnog rekorda iz juna 1918. godine (38.0°C).

Međutim, beogradski rekord koji nije bio oboren 24. juna ove godine je rekord srednje dnevne temperature - koji iznosi 31.7°C (24. jun 2002. godine). Isti datum ove godine, iako je imao rekordnu Tmax (38.7°C) - ostao je (uz Tsr 31.6°C) taman 0.1°C ispod pomenutog rekorda iz 2002. godine. Od današnjeg dana imamo novi ubedljiv apsolutni rekord srednje dnevne junske temperature u Beogradu - 30. jun 2021. godine imao je Tsr neverovatnih 32.5°C. 

Ne ponovila se ovakva vrućina u skorije vreme, makar ne ovog leta. 

[Milosh]

Stvarno luda statistika u ovoj poslednjoj dekadi juna. Biće zanimljivo videti hoće li i ovaj jun biti negde najtopliji jun u istoriji merenja. Ako bismo gledali samo drugu polovinu meseca, tu ne bi bilo nikakve dileme, ali svežija prva dekada bi mogla pomrsiti konce ovom junu u toj nameri. Videćemo zvaničnu analizu RHMZ-a.
Biće dosta rekorda ove godine, a tek je polovina prošla. Setimo se samo onih ekstremnih padavina u januaru na jugoistoku, pa onda rekordni sneg u aprilu, pa rekordne junske Tmax pre nedelju dana, a i juče. Biće toga još sigurno.

[Milosh]

Bio je ovo stvarno lud period od prethodnih mesec dana, koji će od sutra po svemu sudeći konačno biti prekinut. Prethodnih 30 dana su obeležile prave pustinjske vremenske prilike. Navikli smo na ovakve periode u drugoj polovini leta, naročito druga polovina jula, avgust, ali da ovakvih 30 dana veže u doba godine za koje je karakteristično nestabilno, kišovito i umereno toplo vreme, ovo je već ekstrem nad ekstremima.
Možda ova ogimet tabela za Beograd za prethodnih mesec dana najviše govori:



Prvo što se tiče padavina u Beogradu, u prethodnih mesec dana je ukupno zabeleženo 8.0mm. Junski prosek iznosi ~96mm, julski ~66mm, što znači da bi neka očekivana količina od 15. juna do 15. jula bila ~80mm. Dakle, imali smo 10 puta manje padavina od proseka.
Zatim, temperatura. Prvo što vidimo je čak 27 dana sa Tmax>30°C, od toga čak 11 dana sa Tmax>35°C. Zabeležene su čak 22 tropske noći (Tmin>20°C).
Prosečna Tmax je u tom periodu iznosila 33.4°C (junski prosek za period 1981-2010 iznosi 26.2°C, julski 28.6°C, što dođe ~6°C više od proseka). Najviše Tmax su iznosile 38.7°C (24. jun i 14. jul). Oborena je apsolutna junska Tmax. Prosečna Tmin je iznosila 21.1°C (junski prosek 15.8°C, julski 17.5°C, znači ~4.5°C više od proseka).
Za ovu klimatološku statistiku, jedina je šteta što se nije povezala u jedan mesec, pa bi se lakše analiziralo, verovatno bismo imali jedan od najtoplijih meseci u istoriji merenja. Ovako ostaje čisto kao zanimljivost, iako jun zbog svoje prve polovine, a jul zbog druge neće ući u istoriju.

[skomimaster]

Odlicna analiza druze! Definitivno desavanje koje je zasluzilo osvrt. Bilo je naporno, barem u Beogradu, s obzirom da predah nismo imali ni nocu.

S Ogimeta zabelezih najvise izmerene vrednosti minimalne i maksimalne temperature za ovaj period na nivou zemlje:



A evo i svakog pika iz perspektive temp. na 850mb:









Setih se ove poruke od kolege Srksa, da li onda imamo novu najtopliju noc na Vracaru, s obzirom da je Tmin bila 27.7C?

10 najviših Tmin na Vračaru:



Tri puta dostignuta vrednost od 27.1°C.

[Srks]

Setih se ove poruke od kolege Srksa, da li onda imamo novu najtopliju noc na Vracaru, s obzirom da je Tmin bila 27.7C?

Jeste Skomi, 14. jula 2021. definitivno najviša Tmin u istoriji merenja na Vračaru. S obzirom na to kako su se leta "zahuktala" poslednju deceniju, plus beogradsko "ostrvo toplote" - i ne čudi mnogo da imamo novi rekord te vrste.

[Milosh]

S obzirom na sve temperaturne rekorde koje nam je ovo leto donelo, bilo je za očekivati i da se upiše na listu večitih 40+ °C godina. Evo kako izgleda ta lista u prethodnih vek i po za stanicu Beograd - Vračar:

2007 - 43.6°C
1946 - 41.8°C
1921 - 41.8°C
1917 - 41.6°C
2000 - 40.5°C
1988 - 40.2°C
1916 - 40.2°C
1923 - 40.1°C
2021 - 40.0°C

U skorijoj prošlosti, dva puta je falila jedna ili dve decimale (2012. 39.9°C i 2017 39.8°C). Treba uzeti u obzir i da je ovo aktuelno leto tek na polovini i da ima tu prostora i za obaranje još rekorda, pa i za najtoplije leto u istoriji merenja, što da ne.

[Demian]

Znam da nemaju sva mesta merne stanice...ukljucujuci i Sokobanju ali sigurno da postoji neka procena...da li moze da se rangiraju sva mesta u srbiji po prosecnoj temepraturi...ili cak i regioni recimo. Neka tako lista sa zanimljivi klimatoloskim podacima...bilo bi zanimljivo to srediti i onda neke osnovne za svako mesto..ako nema preciznog i dobra procena zasto da ne...pa da uporedis nis i leskovac sokobanju zajecar i sve gradove? Da li je moguci negde naci neke iole tacne podatke? iz iskustva ako nema bas preciznih?

[Boce]

Ovde imaš sve to za sve stanice RHMZ-a

http://www.hidmet.gov.rs/ciril/meteorologija/klimatologija_srednjaci.php

Послато са Redmi Note 9 Pro помоћу Тапатока

[skomimaster]

Izašao je mesečni bilten na sajtu Zavoda za jul (http://www.hidmet.gov.rs/data/klimatologija/ciril/Jul.pdf). Evo glavnih crta što se tiče temperature za jun i jul ovog leta iz oba biltena:

- šesti najtopliji jun, drugi najtopliji jul u Srbiji od 1951. godine.

- najtopliji jul od kad se vrše merenja u Banatskom Karlovcu, Kikindi, Novom Sadu i Zrenjaninu. Drugi najtopliji jun u Novom Sadu i Kikindi. U Beogradu četvrti najtopliji jun od 1888. godine, treći najtopliji jul.

- u junu je na 14 glavnih meteoroloških stanica prevaziđen apsolutni maksimum temperature za jun. Najtopliji jul u Srbiji prema mininalnoj temperaturi -  na 14 glavnih meteoroloških stanica ovaj jul je doneo rekordno visoku srednju minimalnu temperaturu vazduha za jul.

- prevaziđen je maksimalan broj tropskih dana za jul u Somboru i na Zlatiboru, i tropskih noći u Novom Sadu, Loznici, Sremskoj Mitrovici, Valjevu i Kragujevcu.

Ako sam dobro video, što se tiče Beograda ovo leto "konkuriše" za drugo najtoplije od kad se vrše merenja, 2012. će verovatno ostati najtoplije.

[Kimi]

Baš me zanima kako će sada ovakav, ekstremnije hladan završetak avgusta uticati na sam avgust i generalno na leto uopšte. Moje drage kolege su vidim bile ažurne u praćenju dosadašnje statistike, baš me zanima da li ovaj fotofiniš može da spusti leto u globalu mesto niže u hijerarhiji najtoplijih.

[Milosh]

Može sigurno. Drugo bi bilo da smo prešli iz perioda ekstremno visokih u period prosečnih temperatura. Imali smo nekoliko ekstremno hladnih dana za ovo doba godine i to će prilično spustiti ne samo avgustovski prosek, već i celog leta. Ovo leto bi bez sumnje bilo najtoplije ikad kad bi se izuzele njegove prve dve i poslednja dekada (odnosno prve dve dekade juna i poslednja dekada avgusta). Imali smo u kontinuitetu dva meseca ekstremno toplog vremena sa samo povremenim upadima hladnijeg vazduha koji su na po par dana vraćali temperaturu uokvire proseka. Čak ni onaj ekstremno kišni julski ciklon nije uspeo da spusti temperaturu ispod proseka u tom periodu.

[dejca]

Hm, ali meranja na jugoistoku daju drugačije rezultate, ovde su i ovih dana bile temperature za 10+ više od severea Srbije. Tako da ovo leto sigurno je u samom vrhu za ovo područije. Jeste da nismo BG ali valjda ćemo imati uticaja na prosek.

Послато са Mi A3 помоћу Тапатока

[Milosh]

Na kraju je onih jesenjih nedelju dana u samom finišu avgusta "poguralo" ovo leto na 5. mesto na listi najtoplijih od kad se vrše meteorološka merenja u Srbiji. Leto 2012. bi u svakom slučaju ostalo na ubedljivom prvom mestu.


analiza - RHMZ (http://www.hidmet.gov.rs/data/klimatologija/ciril/leto.pdf)

Što se tiče Beograda, ovo leto završava na jakom trećem mestu po tom pitanju, iza leta 2012 i 2017. 


analiza - RHMZ (http://www.hidmet.gov.rs/data/klimatologija/ciril/leto.pdf)

Zabrinjava činjenica da su u neprekidnom nizu merenja od skoro 150 godina, 5 najtoplijih leta ikad iz prethodnih 9 godina, dok na listi od 15 najtoplijih leta ikad samo 3 nisu iz prethodnih 20 godina.   

Kad su padavine u pitanju, najpre zahvaljujući onom julskom ciklonu, uglavnom bez nekih ekstremnih odstupanja od proseka. Neke stanice su čak imale i kišno leto (Sombor, Smederevska Palanka), dok je jedino na Zlatiboru ovo leto na kraju bilo u top 5 najsušnijih ikada.

[Demian]

a kakva je jesen? u odnosu na prosek? a zima do sada?? cela 2021?

[Milosh]

Velika novina na sajtu RHMZ-a. Konačno su objavljene tabele sa novim klimatološkim srednjacima za period 1991-2020. Ja sam već objavljivao u ovoj temi za padavine na osnovu podataka koje sam beležio, i neznatno se razlikuju podaci (za 0.1mm). Zanimljiviji su podaci za temperaturne srednjake gde se primećuje značajan rast u odnosu na prethodne proseke. Takođe je interesantno pogledati podatke i za ostale gradove.