Tema: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime

[skomimaster]

Srednja temperatura vazduha u oktobru 2024. godine u Beogradu bila je 15.2°C, pa je tako ovo 16. mesec u nizu koji je bio topliji od proseka za period 1991-2020:



Ako novembar i decembar budu prosečni po pitanju temperature u Beogradu, po srednjim vrednostima za period 1991-2020, 2024. godina bi mogla biti za ceo stepen toplija od rekordno tople 2023. godine. Takođe 2024. godina će verovatno biti prva od 1888. godine sa srednjom godišnjom temperaturom iznad 15.0°C. Poređenja radi 5 najhladnijih godina u Beogradu imalo je srednju temperaturu: 9.7C, 10.1C, 10.1C, 10.1C, 10.2C.

Elem,bice zanimljivo videti hoce li ovaj oktobar uspeti da se izvuce iz kategorije "toplo" na Sancevima,ako uspe prekinuce niz od 13 takvih meseci(ili jos toplijih),ali svakako nastavlja se niz meseci iznad proseka makar malo i to bi bio 17ti takav mesec,nema ni smisla vise taj prosek 91-20,to je sad mozda poslednji 10ogodisnji ili cak 5ogodisnji prosek pravi pokazatelj

I meni deluje da je novi prosek 1991-2020 postao za "blag" za poslednje godine, možda od 2010. godine otprilike...

[Milosh]

Srednja temperatura vazduha u oktobru 2024. godine u Beogradu bila je 15.2°C, pa je tako ovo 16. mesec u nizu koji je bio topliji od proseka za period 1991-2020.

I meni deluje da je novi prosek 1991-2020 postao za "blag" za poslednje godine, možda od 2010. godine otprilike...

Tako je i meni onako subjektivno ovaj oktobar delovao kao "normalan", pogotovo ako se uporedi sa prethodnim mesecima ove godine, ali i oktobrom prošle godine.
A on ni manje ni više nego u kategoriji "veoma toplo" čak i po ovom poslednjem proseku.

Objektivno ekstremno toplo je subjektivno toplo
Objektivno veoma toplo je subjektivno normalno
Objektivno normalno je subjektivno hladno
Objektivno hladno je subjektivno veoma hladno.
Objektivno veoma hladno i ekstremno hladno više ni ne postoje.

[skomimaster]

  I meni je isti utisak za ovaj oktobar, a odlično si sumirao relaciju novih temperaturnih uslova i subjektivnog osećaja!

Ovu godinu su već obeležila dva veoma sušna perioda, a evo i treći je u toku po svemu sudeći. Škomi je već o tome pisao, a evo kako bi ugrubo izgledalo ako se uzmu najduži periodi bez merljivih padavina na mojoj AMS:

10.08 - 27.08 - 18 (ako izuzmemo 0.3mm od 28.08. dobijamo 28 dana do 6. septembra)
12.10 - 28.10 - 17 (sa tendencijom daljeg produžetka i preko 30 na osnovu trenutnih prognoza)
04.07 - 19.07 - 16
03.04 - 15.04 - 13

Dakle, nema sumnje da će ovaj aktuelni period biti ubedljivo najduži niz bez merljivih padavina, ali pravu sliku dobijamo ako zapravo uzmemo u obzir sušne periode između dve ozbiljnije kiše ili kišna perioda. E tu već dolazimo do reprezentativnijih podataka koji oslikavaju tri veoma sušna perioda u ovoj godini. Prvi se razvukao od zime do proleća, drugi u srcu leta i ovaj treći u srcu jeseni.

05.10 - barem 10.11. (5mm u periodu od barem 36 dana prema trenutnim prognozama)
04.07 - 06.10 (13mm za 65 dana)
28.01 - 17.04 (34mm za 81 dan)

Dakle, dobijamo da je u ova tri sušna perioda uz orijentaciono trajanje ovog aktuelnog za ukupno 180 dana odnosno 6 meseci palo 52mm što je prosek za prosečni mesec). Ostaje još jedino da vidimo koliki su dometi ovog aktuelnog sušnog perioda i može li nadmašiti prethodna dva.

Na kraju će ova godina zahvaljujući par potopa od maja do jula i kišnom septembru završiti oko proseka po pitanju godišnjih padavina (a nešto mi govori da će i u decembru da nas potopi nekih 200mm), ali vidimo da su ovi ekstremno dugi sušni periodi postali nešto što će biti sve češće u godinama koje slede.

Da probam da pomognem i da se nadovežem na prethodne zanimljive postove kolega, a u vezi sa najdužim periodima uzastopnih dana bez merljivih padavina (0.0 mm) u Beogradu (Vračar) - u pitanju je period od 1936-2022. godine:

9. novembar 1953. - 22. decembar 1953.  44 dana
11. septembar 1961. - 20. oktobar 1961.  40 dana
21. oktobar 2015. - 21. novembar 2015.   32 dana

Zatim smo imali 1965, 1972 i 1995. godine periode sa po 31 dan bez merljivih padavina, 1985 i 2020. sa po 30 dana, i ostalo sve <30 dana. 

Da ostanu i u ovoj temi ove zanimljive poruke. Da se nadovežem sa sumama padavina na glavnim stanicama od januara do oktobra 2024. U zagradi prva cifra je prosek za januar-oktobar 1991-2020, a druga cifra razlika između proseka i izmerenih padavina u 2024.

Zlatibor 726 mm (872 mm, -146 mm)

Kopaonik 695 mm (887 mm, -192 mm)
Požega 602 mm (640 mm, -38 mm)

Vranje 599 mm (498 mm, +101 mm)
Sremska Mitrovica 576 mm (523 mm, +53 mm)
Sjenica 565 mm (664 mm, -99 mm)
Loznica 565 mm (740 mm, -175 mm)
Kraljevo 556 mm (650 mm, -94 mm)
Beograd 537 mm (594 mm, -57 mm)
Leskovac 523 mm (547 mm, -24 mm)
Sombor 508 mm (539 mm, -31 mm)
Dimitrovgrad 504 mm (568 mm, -64 mm)

Kuršumlija 494 mm (560 mm, -66 mm)
Valjevo 492 mm (687 mm, -195 mm)
Kragujevac 488 mm (560 mm, -72 mm)
Crni Vrh 456 mm (676 mm, -220 mm)
Kruševac 439 mm  (560 mm, -121 mm)
Veliko Gradište 437 mm (575 mm, -138 mm)
Zrenjanin 436 mm (507 mm, -71mm)
Smederevska Palanka 431 mm (572 mm, -141 mm)
Novi Sad 427 mm (575 mm, -148 mm) 
Niš 419 mm (511 mm, -92 mm)
Banatski Karlovac 408 mm (544 mm, -136 mm)

Ćuprija 397 mm (578 mm, -181 mm)
Kikinda 376 mm (486 mm, -110 mm)
Zaječar 352 mm (508 mm, -156 mm)
Palić 342 mm (502 mm, -160 mm)
Negotin 333 mm (519 mm, -186 mm)

Samo Vranje i Sremska Mitrovica su u "plusu" u odnosu na prosek, dok je najveći "minus" na Crnom Vrhu i u Valjevu. U Negotinu je u poslednjih 5 meseci palo 109 mm kiše, a prosek za taj period je 272 mm.


weather.us

[Milosh]

Kako je pohvalno kad i u ovim meteorološki-monotonim danima dok se baš ništa ne dešava imamo ovako zanimljive teme za diskusiju. Meni je sa jedne strane zanimljivo koliko Vranje "štrči" u odnosu na ostatak zemlje i da je kao stanica sa najmanjim višegodišnjim prosekom (uz Kikindu) ove godine na samom vrhu i ima duplo veću akumuliranu količinu od Negotina recimo.
A onda vidim da je kod mene po AMS ove godine do sada palo 728mm što je više od ijedne sinoptičke stanice. I ne samo to, već odstupanje u odnosu na beogradski prosek za prvih 10 meseci iznosi +130mm. Čak i ako uzmemo u obzir da je ovde u brdovitom delu i godišnji prosek barem 30-ak mm veći nego u centru, opet je odstupanje slično kao u Vranju na nekih +100mm.

Hoću da kažem da su ove godine najveći udeo u ukupnoj količini padavina imali lokalni sporopokretni mini-potopi koji su neretko donosili i 100-200mm na uskom području. Kao da smo imali takvih situacija više nego ikad, a ciklone koji donose obilnije padavine celoj zemlji tek u septembru. Dakle, ova pozitivna anomalija Vranja ne znači da je krajnji jugoistok prolazio bolje sa padavinama od ostatka zemlje, isto kao što ne mora da znači da nema i neka stanica u centralnoj Srbiji sa sličnim pozitivnim odstupanjem. Realniju sliku bismo dobili kada bismo uključili sve dostupne klimatološke, padavinske i pouzdane automatske stanice. Pa onda još i kad bi imali korekciju pomoću radarskih i satelitskih merenja, gde bi nam kraj bio..

[Demian]

U Sokobanji po AMS prošle godine srednja temperatura za Oktobar je bila 15,4 a ove godine 12.2. Verovatno je i to dosta iznad proseka za ovde, ali eto osetno hladnije od proslog

[Boce]

Rekord za Knjaževac u broju dana u nizu bez padavina je iz 1988. godine.
Od 1.7. do 25.8. bilo je 56 dana bez padavina
To je jedini tako dug niz iz letnjeg perioda.
Ostali su iz jesenje sezone.
Godine 1986. od 29.10. do 16.12 bilo je 49 dana, a 1969 (48) i 1965 (40)

Što se tiče ove godine za sada smo daleko od rekordnih vrednosti.
Inače do sada je u ovoj godini u Knjaževcu palo 403.3mm.
Najsušnija godine za period prvih 10 meseci je bila 1990. godina sa 307,4mm.

[Boce]

Srednja Tmin u dosadašnjem delu novembra na stanici Knjaževac Jezava je -3.3°C, stanici Knjaževac Džervinovo brdo -0.5°C.
U januaru ove godine je srednja Tmin na stanici Knjaževac Džervinovo brdo bila -2.8°C, u februar je bilo 2.3°C.
Čisto kao zanimljivost i poređenje koliko je prošla zima bila topla i kakav je početak ove sezone.

[Srks]

Evo malo beogradske statistike u vezi sa kretanjem srednjih dnevnih temperatura u toku ovog leta - najtoplijeg leta u istoriji merenja - kao i normalizacijom temperatura u poslednja dva meseca. Na grafikonu se nalazi odstupanje srednjih dnevnih temperatura u periodu od 1. juna do danas, tj. 14. novembra 2024. godine:



Lako se vizuelno uočava kako su se temperature u velikoj meri normalizovale, počevši od 2. dekade septembra pa do današnjeg dana. Najzad imamo i češću "plavu" zonu temperatura, tj. bitnija negativna odstupanja, a takođe imamo i duže periode temperature u granicama proseka, dok pozitivna odstupanja nisu više niti toliko dugotrajna, niti toliko intenzivna. Uz to, napomena da kao klimatološka normala nije uzeta najnovija, već za period 1981-2010. godine (gde su temperature nešto niže u odnosu na normalu 1991-2020. god, odnosno reprezentuju jedan umereniji temperaturni period nego što imamo kod najnovije klimatološke normale, a da ne pričam u poredjenju sa temperaturama koje imamo u poslednjih desetak godina).

Inače, trenutni prolaz srednje temperature u prvih 14 dana novembra u Beogradu je 7.1°C, što je prosečna vrednost za ceo mesec novembar - i to prema normali za period 1961-1990. godine. Ako se uzme u obzir da se radi o prvoj polovini novembra, koja je u proseku toplija od druge, onda možemo slobodno da kažemo da je prva polovina novembra 2024. hladnija od prve polovine novembra prema staroj normali (1961-1990. godine), a ukoliko se ovako nastavi, i obistine se moguće prognoze za nastavak novembra - nije isključeno da imamo najhladniji novembar u ko zna koliko poslednjih godina, videćemo.

U svakom slučaju možemo da kažemo da je period izuzetnih pozitivnih temperaturnih anomalija iza nas, pa i da bi bilo krajnje logično da takvom periodu oponira jedan malo duži temperaturno normalan, ako ne i hladniji period, što se možda bude manifestovalo baš u zimskim mesecima koji su pred nama.

[Antarktik]

Srks, ово што си приказао баш иде и уз моју дилему коју сам изнео јуче на Meteo-chat-u. За одговор или разрешење те дилеме ћемо морати да сачекамо "мало".

[Srks]

Srks, ово што си приказао баш иде и уз моју дилему коју сам изнео јуче на Meteo-chat-u. За одговор или разрешење те дилеме ћемо морати да сачекамо "мало".

Pretpostavljam da misliš na ovu poruku:

Већ два месеца се крећемо у зони нормалних температура. Питам се да ли је то каква таква назнака нормализације или је у питању компензација за претоплих годину дана и преврело лето?! Ако је ово друго, неће ваљати, јер онда управо пролазимо кроз хладнији компензациони период, а у зони ипак нормалних температурних вредности (другим речима, када је нормално то је нова хладна реалност). Само месец (или још боље више њих) са негативним одступањем од нормала за бар два, три или још боље четири степена, може бити назнака да недавне екстремне аномалије ипак неће постати редовна појава. Глобална температура је у благом опадању, Ел Нињо се повукао али је то још увек скромно смањење. Темпо раста концентрације CO2 је све бржи.
Овај новембар има неке шансе да на нашим просторима подсети на неке своје давне претходнике. Ништа екстремно, али пристојно.

Da, vreme će pokazati, tj. da sačekamo bar koju godinu. Međutim, bitno je i da se ne fokusiramo samo na naše područje kad izvodimo ovakve ili onakve projekcije klime u skorijoj budućnosti, nego da uvek posmatramo i širu sliku, sagledavajući naš kontinent u celini u nekom posmatranom xy periodu, ali i druge kontinente, zatim i vodene površine itd. U suprotnom, bićemo skloni da donosimo potencijalno neispravne zaključke, "nošeni" utiskom aktuelnog vremena kod nas. Naravno, najinteresantnije nam je da pratimo brojke i trendove za naše podneblje, ali ipak moramo da sagledavamo i pratimo širu sliku da bismo uočili globalne klimatske trendove, koji će pre ili kasnije imati nekakvog uticaja i na naše podneblje.

Na kraju krajeva, i kad posmatramo ono što nazivamo "kompenzacijom" vremenskih prilika - u smislu da se duži veoma topao period kompenzuje odmah potom nekim hladnijim, u manjoj ili većoj meri, duži ili kraći period, na određenoj lokaciji - ni tu prostorni/vremenski odnos nije 1:1, u smislu da baš za ovo veoma toplo vreme kod nas, mora da odmah potom usledi neka manje ili više proporcionalna kompenzacija, opet isto baš kod nas, kao direktna kontrateža toploti koju smo imali (a ako ne usledi, odmah da izvedemo zaključak da je klima otišla dođavola ). Banalan primer: ako npr. u narednih 10 meseci imamo odstupanje za +1°C od prosečnih vrednosti, i mi sad kažemo "pa to nije dovoljna kompenzacija, imali smo 3-4°C iznad proseka 10 meseci pre toga", to ne znači da npr. nije nastupila bitnija kompenzacija na nivou prosečne temperature celog kontinenta, ili čak nekog drugog kontinenta. Uostalom, na nivou našeg kontinenta temperatura ni nije pozitivno odstupala toliko kao kod nas u pomenutom periodu, već ipak dosta manje.

Onda ni vremenska komponenta nije obavezno 1:1, možda za 3 ili 5 godina nastupi 5 ili 10 meseci nešto hladniji period kod nas, i kad ga uprosečimo sa ovogodišnjim, opet možemo i to da smatramo nekakvom "kompenzacijom" za toplo vreme ove godine, iako je vremenski nastupilo tek par godina kasnije. Možda ni ne bude nekakve vidljive kompenzacije, već temperature ostanu iste kao što su bile i do pre godinu dana, i ovaj period sa tempraturama 3-4°C iznad proseka bude jedan izuzetan vremenski događaj, koji će se na klimatološkom skupu podataka od 20-30 godina jednostavno "razvodnjiti", i samo dići neku novu klimatološku normalu za neku decimalu u odnosu na to kolika bi i inače bila.

Postoji naravno i mogućnost da se pročeste izuzetno topli periodi kao što smo imali krajem 2023. i veći deo 2024. godine, ali hajde da se nadamo da se to neće dešavati, jer definitivno u ovom trenutku ne možemo da iyvedemo pozudanu pretpostavku. 

[Boce]

Posle 13 godina ponovo imamo negativno odstupanje temperature u novembru.
U Knjaževcu je do danas Tsr=4.8°C što je ispod proseka za 2.0°C.
U nastavku novembra će verovatno da se umanji to negativno odstupanje zbog ovih perioda sa pozitivnom anomalijom ali lepo je videti bar jedan mesec koji je drugačiji od podužeg niza prethodnih meseca.
Pre 13 godina (2011) novembar je bio baš hladan sa Tsr=2.8°C sa negativnim odstupanjem od 2.7°C

[Srks]

Posle dosta vremena, najzad smo imali jedan mesec hladniji od proseka u Beogradu. Kada je u pitanju meteorološka stanica Vračar, mesečni srednjak za novembar je iznosio 6.6°C. Normala za period 1981-2010. god. je 7.1°C, a za period 1991-2020. je 8.1°C.

Što se tiče grafikona ispod, koji prikazuje odstupanja temperature po danima u novembru 2024. godine, kao referentan period je uzet onaj malo stariji (i hladniji) - tj. period 1981-2010. godine:



Da je grafik realizovan u odnosu na najnoviju normalu (1991-2020. godine), još više bi dominirala plava boja na grafikonu.

[Demian]

U Sokobanji Novembar na 4.5. Prethodna 3 su oko 8

[Antarktik]

Врачар је одавно отишао у "аут", што се репрезентативности тиче. Али кад и ту имамо негативно одступање у неком месецу, онда је то добар знак. Посебно ће станице где конфигурација омогућава ниске вечерње и јутарње температуре, при ведром небу и мирној атмосфери, имати ниже месечне вредности од просека. Јер је било десетак таквих дана током новембра.

[Srks]

Врачар је одавно отишао у "аут", што се репрезентативности тиче. Али кад и ту имамо негативно одступање у неком месецу, онда је то добар знак. Посебно ће станице где конфигурација омогућава ниске вечерње и јутарње температуре, при ведром небу и мирној атмосфери, имати ниже месечне вредности од просека. Јер је било десетак таквих дана током новембра.

Ta nereprezentitvnost se više ogleda u smislu da konkretna mesečna vrednost Tsr na Vračaru nije reprezentativna za druga mesta u nizijama koja imaju bolje noćno hlađenje. Međutim, s obzirom da se gore radi o grafiku odstupanja od novembarskog proseka (koji je i formiran na osnovu klimatoloških merenja na Vračaru), karta odstupanja je ipak reprezantivnija - te se stoga može uzeti kao kakav-takav reper, makar približan. Ipak, saglasan sam da će i pored toga na mnogim drugim stanicama negativno odstupanje biti barem nešto veće nego što je bilo na Vračaru, kao što često i biva.

[Srks]

Evo još jednog grafikona koji prikazuje koliko topao period je iza nas u prethodne dve godine, uz poseban naglasak na period između septembra 2023. i avgusta 2024. godine:



Ova godina će definitivno završiti kao najtoplija u istoriji beogradskih merenja - zaključno sa novembrom ovogodišnje odstupanje od nove klimatološke normale je čak +2.8°C, dok je prošla godina odstupala za +1.7°C.

[Milan995]

Subjektivno,ovaj novembar je bio vrlo hladan,iako je zvanično u kategoriji hladno,i to najviše zahvaljujući veoma hladnoj 2.dekadi (tj.periodu od 9.do 18.11.).Prva i treća dekada su bile u skladu sa prosekom.
Inače,ovaj novembar je po maksimalnim temp.sličan novembru 2020.,ali je srednja dnevna temperatura niža zbog hladnijih jutara ove godine.

[Antarktik]

Srks, слажем се, али пре свега сам мислио на екстреман утицај ефекта "топлотног острва" на поменутој локацији. То му додаје бар један степен Целзијуса у сваком месецу, зависно од временских прилика. Могло би се упоредити са неком другом локацијом у Београду, сличне висине и положаја, а која нема такав урбани утицај.

[Milosh]

Da, meteorološka stanica Beograd-Vračar je definitivno loš reprezent nižih predela u Srbiji, što pogotovo važi za nenaseljena ili slabije naseljena područja.
Ali fokus ove Srksove analize je na odstupanju od proseka i u tom segmentu jedino ima smisla kad se stanica poredi sama sa sobom iz prošlosti, dakle nije fokus na apsolutnim vrednostima.

A koliko je stanica na Vračaru nereprezentativna čak i za Beograd u širem smislu sam se uverio od kad sam instalirao svoju AMS na Miljakovcu, verovatno ste primetili kolike su razlike, pogotovo kad je u pitanju temperatura u vedrim i tihim noćima.

[Boce]

Gledam podatke o visini snežnog pokrivača u drugoj dekadi decembra i gle čuda u prvih 6 godina po srednjoj visini snežnog pokrivača su 4 godine posle 2000.
Na prvom mestu 2018 (HSsr=18.3cm), pa 2012 (HSsr=15.3cm) onda 1961, 1995, 2009 i 2002.
Kad se pogleda ceo decembar onda je sledeći poredak 1961 (17.7cm i 30 dana sa SP), 1995, 1980, 2018 i 2012.
Evo i pregleda po godinama sa max visinom i brojem dana sa SP, gde upada u oko da pre rekordne visine i broja dana sa SP iz 1961. nije bilo 3 godine uopšte snega u decembru.