Tema: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime

[Milosh]

Kad već najavih u Meteo Chatu, što ne bih objavio već neku preliminarnu verziju svoje tabele koju ažuriram na kraju svake zime za Beograd i tako dam svoj mali doprinos ovoj temi. Podsetnik je da se podaci za temperaturu i padavine odnose na period decembar-januar-februar (klimatološka zima), dok podaci za sneg obuhvataju i jesenje i prolećne mesece u kojima se sneg često beleži (novembar, mart i april)

Ovako to izgleda zaključno sa današnjim danom, s tim što je vrlo izgledno da će poslednja nedelja februara podići za koju decimalu i februarski i zimski temperaturni prosek:



Do jako zanimljive statistike dolazimo ukoliko uporedimo poslednjih 12 zima (od 2013/14 do ove aktuelne) sa 12 zima koje su prethodile ovom periodu (od 2001/02 do 2012/13):



Ako uzmemo u obzir da je 12 godina prilično dugačak period osrednjavanja (gotovo polovina klimatološkog standarda sa osrednjavanje), možemo reći da se objektivno mnogo toga promenilo po pitanju zima u relativno kratkom vremenskom roku. Dakle, ovde ne govorimo o tome kakve su zime bile pre 100 ili 200 godina, već da ono što je pre 15-ak godina bio neki standard za zimu po pitanju temperature i snega sad već postao ekstrem.
Bilo bi jako zanimljivo objasniti šta se to tako drastično promenilo pa je dovelo do tolikog preokreta.

[David01]

Свака част Милоше на анализи.
Зиме постају све блаже и досадније, а лета све екстремнија и занимљивија што по питању рекордних врућина и суше као прошло, честих и јаких невремена као 2023. или локалних конвективних потопа као 21.08.2022. или 29.06.2018. У Београду је било и више таквих потопа него овде... Ово је нова нормалност са којом се морамо суочити ако нисмо до сада

[Antarktik]

keyboard test software free



keyboard asus error

Извор: NOAA (Global Climate Report Annual)

Можда у горњим дијаграмима лежи делимично објашњење зашто су нам зиме све "килавије", а лета све врелија и то посебно последњих неколико година. Очигледно је да, на основу приложених дијаграма, глобално загревање добија на убрзању и просечне температуре (посебно на копну Северне хемисфере) значајно одступају од некадашњих вредности. Тако да је промена све уочљивија и све болнија. Прошле и претпрошле године је на Копненом делу Северне хемисфере то одступање лагано прескочило два степена Целзијуса. Глобални просеци су делимична варка, ми живимо на копну, односно нисмо рибе и водени сисари (да ми се китови, делфини и још понеки не наљуте). Мало, али само мало нас је последњих година повремено бранила Ла Ниња, али...

[skomimaster]

  Zanimljive mape @Antarktik, i odlična već tradicionalna zimska tabela za BG @Miloš, zanimljivo zapažanje po dekadama! 

Interesantno je kako je kod mene i u januaru i u februaru palo nezanemarljivih 4-5mm više. A podaci su u potpunoj uporedivi s obzirom da imamo identičan tip AMS. Iako konvekcija nije imala uticaja na raspored i količinu padavina, zanimljivo da se u skoro svim (retkim) situacijama sa padavinama u prva dva meseca ove godine nameštalo da oštra granica konkretnijih padavina bude baš preko Beograda orijentisana sever-jug.

Da se nadovežem na ovu temu - prošle godine se navršilo 10 celih godina od kako sam počeo da beležim padavine (prvi ceo mesec bio je septembar 2014.), a uporedo beležim i podatke s obližnjih RHMZ stanica s kojih su dostupni podaci u godišnjacima, pa evo uporednih tabela:

[Srks]

Kolega Miloš je već iznad okačio svoju već "tradicionalnu" tabelu srednjih zimskih temperatura na Vračaru, kao i podatke o maksimalnom snegu i broju dana sa snežnim pokrivačem (SP), uz ukupnu količinu padavina po sezoni. U tabeli ispod se nalazi nešto slično po tematici, ali ipak malo drugačije predstavljeno - tu su podaci o temperaturi (Tsr i po mesecima i po sezoni), zatim poređenje tih vrednosti sa novim klimatološkim prosekom (1991-2020. godine), tj. njihovim grupisanjem u kategorije (hladno, normalno, toplo...), kao i podaci o broju dana sa snežnim pokrivačem:



Jedna napomena: brojevi koji se odnose na dane sa snežnim pokrivačem (period novembar - april) se ne poklapaju u potpunosti sa Miloševom tabelom - jer je on obračunavao dane kada je u 7h meren snežni pokrivač (>=1 cm), a podaci u mojoj tabeli obuhvataju sve dane sa snežnim pokrivačem - bez obzira na doba dana kad se SP formirao. Zbog toga je ukupan broj dana sa pokrivačem nešto veći u mojoj tabeli (npr. u nekim slučajevima snega nije bilo u 7h - ali jeste u 13 ili 19h, ako je pao kasnije tokom dana - te se i to računa kao dan sa SP).

Aktuelna zima još ispade, paradoksalno, najhladnija u Beogradu još od "davne" zime 2018/19. godine, uz Tsr 4.2°C.  Zanimljivo je i porediti ove brojke za snežni pokrivač kroz prizmu ovih plavih "progress bar"-ova - jer veoma verno oslikavaju izuzetno loš trend zima u poslednjih 11-12 godina, u poređenju za ranijim zimama.