Tema: Југоисточна Србија, август 2013

[Marko_bg]

Једини део наше земље који до сада нисам обишао, а свакако да има много тога да се види, јесте југоисточна Србија. Зато сам са два другара решио да у три дана покушамо да обиђемо што више градова и природних лепота у том делу земље. Испоставило се, мада смо ми то и знали, да је то исувише мало времена, али ипак је пала одлука да идемо, па колико успемо да обиђемо. Имали смо само оквиран план руте куда би ишли, а неке детаље смо одлучивали „у ходу“.  Пошто и на форуму имамо мало чланова из тих крајева, а и генерално тај део земље је слабо познат већини људи, ето од мене мало слика и неких утисака из тих крајева. Па кренимо редом...

Дан први: Лесковац-Врање-Врањска Бања-Бесна Кобила

Крећемо око 8 ујутру из Београда, и после око 300км стижемо у Лесковац. Свраћамо на кафу и наравно да пробамо њихов чувени роштиљ.

Две слике из центра, а на првој се може видети и споменик Томи Здравковићу





Настављамо даље ка Врању, где свраћамо само колико да прошетамо градом. Типичан јужњачки град, и нажалост само једна слика која не показује много...



Следећа станица нам је Врањска Бања. Ни тамо се не задржавамо превише. Пењемо се на једно брдо поред и правимо пар фотографија. Иначе јако мало људи смо видели у самој бањи, деловало је баш пусто.

Руинирани хотел



Поглед са брда







После Врањске Бање, почињемо успон на Бесну Кобилу, која нам је за тај дан и крајња дестинација.

Успон на Бесну Кобилу



За ово нисмо знали шта је, мада могуће да је нешто што има везе са оближњим рудником Крива Феја



Иначе негде 2км пре планинарског дома, а после 30ак км успона, дубоко у планини, налази се Крива Феја, мало рударско место, да не кажем село, са две продавнице, кафаном и поштом.

Обронци Бесне Кобиле...



Поглед на планинарски дом са оближњег виса, у позадини се виде планине код Врања.



Највиши врх Бесне Кобиле, 1923 мнв, нажалост нисмо имали времена да се попнемо, пошто се обичним колима не може, а већ је било касно да идемо пешке, будући да има око 6км до тамо од планинарског дома.



Залазак Сунца



Унутрашњост планинарског дома.



НАСТАВИЋЕ СЕ...

• Tweet

[Marko_bg]

Дан други: Сурдулица-Власинско језеро-Црна Трава-Градско

Устајемо ујутру и крећемо у нове походе Спуштамо се према Грделичкој клисури па се код Владичиног Хана искључујемо за Власинско језеро преко Сурдулице. У Сурдулици правимо паузу за доручак и кафу.

Центар Судрулице и зграда општине





Настављамо даље ка Власинском језеру кроз прелепу природу. После 10ак км вожње уз обалу језера, наилазимо на место где се може прићи уз саму обалу. Иако је температура и воде и ваздуха била релативно ниска, одлучујемо да се окупамо.





Пошто нам је време цело путовање било највећи непријатељ (не атмосферско ) морамо ићи даље. После десетак минута вожње стижемо у једну од најсиромашнијих општина Србије, Црну Траву. У самом граду остало је још око 1000 људи, тако да је ово место на мене оставило можда и најјачи устисак. Одатле није отишао једино онај ко баш није имао где да иде. Сиромаштво се види на сваком кораку.

Центар Црне Траве









Након краћег садржавања, продужавамо према коначном одредишту за тај дан, селу Градско, 15 километара североисточно од Црне Траве. Успут наилазимо на чесму са спомен плочом, посвећеној жртвама партизанске болнице, које су на том месту побили бугарски фашисти.



Даље пред нама је само природа...



Улазак у село Градско



Центар села



Ипак ми идемо још мало даље, у засеок Лепојине, 2км у брду изнад Градска.

Одавде почиње успон



Све даље и даље смо од цивилизације...



Поглед са брда према Градску



Раскрсница за Лепојне



На путу доста препрека



Некада давно, одавде се махала снабдевала са водом, која је ручно ношена



Поглед на махалу у брду преко пута нас



И коначно стижемо до наше махале, одакле је родом мајка од нашег другара. Махала има око 5-6 кућа, у којима више нико не живи, али су две куће оспособљене за боравак људи, а у једној од њих смо и ми били.



Унутрашњост једне од кућа





Одолева зубу времена  ;D



Пошто смо се сместили, правимо роштиљ и разматрамо сутрашњу руту, која нам је била и најпроблематичнија, јер је било доста тога да се види а времена разуме се недовољно.

НАСТАВИЋЕ СЕ...

[Marko_bg]

Дан трећи: Бабушница-Пирот-Завојско језеро-Бабин Зуб-Ниш

Иако су нас цело вече узнемиравали пухови (то је нека врста глодара) којих је пуна кућа, устајемо рано и крећемо даље у најзахтевнију руту на путовању. Иако смо планирали да мало детаљније обиђемо Стару планину, поготово њене водопаде, одустајемо од неких рута, јер једноставно немамо довољно времена. Одлучујемо се за Завојско језеро и Бабин Зуб.

Идемо ка Пироту преко Бабушнице уз обронке Суве планине







Кроз већину села кроз које смо пролазили, велики је број напуштених кућа



Крајолик кроз који пролазимо





Улазак у Бабушницу, у левом делу се у позадини види Сува планина



Крајолик у близини Пирота, иначе види се колико је слабо насељен





Пирот





После краћег задржавања у Пироту, пењемо се према Завојском језеру које је прелепо изгледало. Наравно нисмо одолели а да се не окупамо



Иначе језеро је настало тако што се са оближњег брда обрушила земља и преградила реку











Враћамо се назад према Пироту, и стајемо на један добар поглед како би сликали пејзаж







Од Пирота се искључујемо према Кални, малом рударском градићу, како би дошли до Бабиног Зуба. Код села Темска наилазимо истоимени манастир. Занимљиво је да су у њему уточиште нашли руски монаси и монахиње после Октобарске револуције.





Негде код Калне наилазимо и на прелеп водопад



И једна подводна 



После Калне одвајамо се за Бабин Зуб, који се јасно види из подножја



Све смо ближе жељеном циљу





Бабин Зуб сад већ на „дохват руке“



Хотел испод самог врха



Долазимо колима на око километар од врха, и одавде почињемо успон пешке





Наша машина усамљена у планинским беспућима 



Коначно стижемо и на сам врх Бабин Зуб 1758 мнв, који нам је био најлепша дестинација на путовању. Време није било нарочито бистро, али довољно да се види добар део источне Србије. Успео сам и да се улогујем на форум и да на Боцетовом профилу видим да Бабин Зуб мери 16 степени а Књажевац 31. 

Скијашка стаза на врху



У позадини се види Миџор, највиши врх централне Србије











Након једночасовног уживања на Бабином Зубу, крећемо за Ниш, преко Сврљига.

Сврљишке планине



Увече стижемо у Ниш, где ноћимо и ујутру раном зором крећемо назад у Београд. Нажалост нисмо стигли да обиђемо и околину Ниша, јер као што већ рекох време нам је било највећи непријатељ на овом путовању. Када смо стигли у Београд, у колима је писало тачно 1050 пређених километара.

КРАЈ

[mareeram]

@ Marko

Svaka ti cast, to hocu odavno vec da ti kazem, jer uvek volim da pohvalim ljude (malobrojne) koji putuju po nasoj zemlji, jer vidim da ti to cesto radis, odlazeci cak i u mesta koja se manje posecuju, jer i ja to radim (kao clan planinarskog drustva)...

Treba upoznati i svoju zemlju..

P.S. Dok sam ovo kucao, stavio si i drugi deo, vidim da ste i na S. Planinu isli, BRAVO, toliko ste toga prosli za ta tri dana.. :o

Ja cu verovatno u taj EPS-ov hotel na Staru Planinu za Novu Godinu..

[Marko_bg]

  Хвала Маре, ја сам одувек имао жељу да пропутујем целу Србију и корак по корак остварујем тај свој циљ. Важно је имати добру вољу, а све друго се да решити. Земља нам је стварно прелепа.

P.S. Dok sam ovo kucao, stavio si i drugi deo, vidim da ste i na S. Planinu isli, BRAVO, toliko ste toga prosli za ta tri dana.. :o

Јесте било мало напорно, стално у покрету без дужих задржавања на стајањима, али стварно је вредело.

[Boce]

E Marko baš si nas lepo proveo kroz ove pomalo divlje ali prelepe predele. Bio si i blizu mene i baš me raduje da si video lepotu Stare Planine posebno predela oko Babinog Zuba. Ako možeš poseti obavezno u toku zime Staru planinu tad je poseban doživljaj.

[Dejo]

Sjajna reportaža Marko

[Ljubiša]

Kao što kolege rekoše, odlična reportaža.
Tužno je videti sva ta napuštena sela pa i opštine ... ukoliko se nešto ne promeni u budućnosti, veliki deo Srbije će ostati prazan!

[ocelot]

super reportaža, svaka čast za put

priroda mi se daleko više dopada od naseljenih mesta jer se baš vidi da su u lošem stanju
od južne/jugoistočne Srbije sam jedino video Niš i to svega par puta, i jednom sam prošao putevima ka Bugarskoj i Grčkoj i nazad, ostalo mi je sve nepoznato

[Marko_bg]

Драго ми је да вам се свиђа путопис

Наравно, биће још прилике да се обиђе тај део, ово је тек упознавање са стањем на терену