Ево извештаја из Шабца. Налазим се са сремске стране моста. Сунчано је, што је шапчанима улило оптимизам. У граду је мирно, нема панике. Подугнуте су две линије одбране џаковима код силоса, место које сматрају једно од слабих тачака. Људи долазе и обилазе насипе. Аутобуси долазе са добровољцима. Ту је жандармерија, војска и војни академци. На неким местима вода почне да пролази кроз џакове, али се то брзо ојача. Вода је поплавила између два реда џакова терен. Био сам у великом трговинском објекту, има свега и нема напумпавања цена. На самом насипу доживео сам две слике Србије. Ону племениту, људе из Београда и других крајева, очеве са синовима, момчићима који дежурају крај насипа и несебично раде на јачању насипа и групу пијаних младића који лочу поред насипа и проводе се и збијају одвратне шале. Нешто су примитивно и мени добацилу када сам пришао насипу, па смо им ја и други људи скренули пажњу. Нажалост, има и тога. Има и појава да шабачки момци у пуној снази, долазе до насипа као туристи да сликају, што изазива револт људи који су допутовали да помогну. Село преко пута Шапца, Кленак је небрањено и фали још метар да се насип прелије. Куће, овде, са сремске стране моста су све потопљене, а вода је до половине кућа. Туга је, гледам пса и мачку како плачу на крову. Ваљда ће се Шабац одбранити. Главни пут Шабац-Рума је затворен од Руме до Платичева, из Руме се мора ићи на село Буђановце. Практично се у села Јарак и Хртковци не може доћи из правца Руме директно, нити препречити пут до Ср.Митровице. Сада одох у Ср.Митровицу. Спаси Господи!
