Gde me nađe s ovu pesmu...
U škripcu je bend koji sam mnogo voleo, mada njihova muzička vrednost je prilično diskutabilna. Ipak, ta neka doza naivnosti koju su pružali u početku (album Godine ljubavi) me je navukla da ih slušam.
Drugi album (O, je!) je njihov definitivno najveći uspeh. Prvi put kada sam slušao Beograd spava, naježio sam se, ne verujući da je to Škripac. Apsolutno drugačija kompozicija od svega što su stvarali.
Slušajući Beograd spava u verziji Block Out, nekako je to revisited verzija, i ne donosi ništa novo. Čak predubok i prehrapav glas, nimalo nalik Delčinom, samo me željka da ponovo čujem original.
Jednom sam bio na koncertu Škripca u SKCu, 1983. godine, kada je tek izašao album O, je! Iako sam bio jedan od najvećih fanova Škripca u to vreme, oni su svirali apsolutno očajno, jer sam svaku od njihovih pesama prepoznavao negde pred kraj. Na kraju je usledio iznuđen bis, a onda su odsvriali Beograd spava, u verziji nimalo nalik ovoj. To je nešto najlepše što sam ikada čuo! Nigde sintisajzera, nigde fuz gitare, već lagan, skoro sinkopastični ritam, uz prilično lullaby akorde ove kompozicije. To je jedino po čemu pamtim taj koncert.
Hvala vam, ljudi, što ste me vratili u to divno vreme.
Zauzvrat, jedna tematska kompozicija Škripca iz njihovih ranih radova, sa albuma Godine ljubavi - Proleće.
