Jednom prilikom sam dobio muzičku kolekciju "Buldožera" ... sem par pesama, nisam mogao da "osetim" to vreme kada su oni prašili ... a obično to mogu sa ostalim grupama, bendovima, pevačima ...
To je bilo više čisto zezanje, dok je muzičko umeće bilo sekundarno. Već prvi album 'Pljuni istini u oči' ima omot koji je bio ekstremno duhovit, jer je bio u formi nekog strip almanaha, dok su kompozicije bile apsolutno neozbiljne. Ima još odličnih albuma, kao što su 'Nevino srce', ali i živi 'Ako ste slobodni večeras...' Boris Bele i kompanija su bili sjajni u to vreme.
A sada nešto sasvim drugačije. Sinoć je bilo finale serijala 'Ja imam talenat', gde je drugo mesto osvojio sedmogodišnji Đurađ Đuričić koji je prašio po bubnjevima kao pravi majstor. Za nekog ko je bio u svoje vreme za baterijom bubnjeva, mogu reći da je klinac sjajan i da ima perspektivu, ali mora još puno da radi. Nekoliko pasaža mu nije baš uspelo, tuš je malo 'kloparao', ali mislim da je publika sve to oprostila malom umetniku zbog godina. Evo snimka sa sinoćnjeg finala:
On je pomenuo kako mu je među uzorima bio Billy Cobham, i tu me je 'kupio', jer je to bio i meni izbor. Evo uz šta sam zavoleo ovaj instrument:
Uh, brzina, snaga, veština... sve je tu stalo, u ova četiri paklena minuta.
Imao sam priliku da vidim Cobhama uživo na nekom Summertime Jazz Festivalu u Beogradu, kada je došao sa svojim tezgaroškim bendom i pokazao da je još u formi. Igrom slučaja, bio sam i na press konferenciji, a posle toga sam mu prišao i rekao kako mi je bio apsolutni uzor. Čovek je zaista sjajan, jer se nije poneo kao uobražena zvezda. U to ime dao mi je i autogram, na ulaznici za koncert.
Za čika Bilija, još jedan klip. Ovog puta, meteorološki naziv legendarnog instrumentala - Stratus, takođe sa prvog albuma 'Spectrum' iz te davne 1973. godine, ali živa verzija.
Lista top bubnjara koji su me oduševili je sledeća:
Stewart Copeland (The Police) - u temi Reggatta de Blanc je pokazao svoju sjajnu koordinaciju. Ima možda malo previše činela za moj ukus, ali i to ima svoju draž, te mi ovde ne smeta. Ni ostale stvari The Police nisu loše, uopšte.
John Bonham (Led Zeppelin) - u temi Black Dog je bio možda najkompletniji od svih stvari Led Zeppelin. Ritam koji je povremeno kontra, savršeno odvojen rad ruku i nogu. Ništa na silu, iako je Bonham umeo i tako.
Cozy Powell (razni bendovi) - Dance With The Devil je jedini njegov singl, ali je razbijački.
A sada malo na naše prostore. Apsolutni favorit mi je Gabaret Tavitijan (Leb i sol). Dikijeva igra je nešto neverovatno, čak i kada je kvartet odličnih muzičara u pitanju, gde svako ima svoje mesto pod suncem. Bio sam sklon da okačim živu verziju, ali sam ostao pri studijskoj, jer svako može da ima svoj 'drum solo' za pamćenje, i da tako svako ima pravo da bude najbolji.
I još jedan sa naših prostora - Boris Leiner (Azra). Ko je slušao 'Zadovoljštinu', nije mogao a da ne padne na solo u 'Kao i jučer'.
Eto, prpince je malo 'prolupao'... Ne zamerite