pa kad je umro Delca? sta je uzrok smrti 
Nikad se ne pitaš, Stef, kako je živeo neko? Uzrok smrti je nebitan statistički podatak od kojeg niko od njegovih bližnjih nema nikakve utehe, niti bilo ko drugi ikakve koristi.
Šrokiralo me je to saznanje juče popodne. Njegova muzika možda nije bila ekstra kvalitetna, ali svakako je to bio čovek koji je svoje emocije uspešno pretakao u muziku. Ponekad smušenu, ali ja sam Škripac voleo baš zbog svoje neposrednosti.
Baš zbog toga, daću mali
hommage, trudeći se da ne ponovim neke okačene spotove u ovoj temi.
U šrkipcu je bend koji se pojavio na beogradskoj muzičkoj sceni na čuvenom kompilacijskom albumu Artistička radna akcija. Kao i ostalih 9 bendova tog vremena (1981. godina), bili su predstavljeni sa dve kompozicije: Južno voće (koja se kasnije malo dorađena našla na njihovom prvom albumu 'Godine ljubavi') i Pamflex dom:
Sledeće godine objavljen je 'Godine ljubavi'. Delča je bio zapažen specifičnom bojom glasa (i skromnim glasovnim mogućnostima) koje najbolje oslikava tema koja otvara album, Hamuamule:
Naravno, i njegov lik je pomalo specifičan. Onako proćelav, sa ogromnim očima koje mole 'Zapazi me', naravno da ej privlačio pažnju više od ostalih članova. A i naše 'bolesti' su da za frontmene uzimamo pevače.
Sledeća godina je bila godina najveće popularnosti Škripca. Album 'O, je!', izdat 1983. godine, sadržao je neke velike hitove, među kojima je svakako bio najpoznatiji 'Siđi do reke'. Od zapaženih, tu je i nedavno obrađena dark balada 'Beograd spava', kao i pop tema 'Kockar'. Međutim, moji favoriti su uvek neke pesme iz senke. Zato, za vas, 'Noć, ča-ča-ča':
Još se ova ploča nije ni ohladila, a stigla je nova ploča, uz Novu 1984. godinu. Tako se i zove, 'Nove godine!' sa nje znamo istoimeni hit, kao i teme 'Koliko imaš godina'. Moj izbor opet pada na jednu manje zapaženu kompoziciju, 'Ovo nje san':
Kada dođeš do vrha, sledeći korak je na dole. Tako je i U škrpicu zaista zapao u škripac. Njihov novi album 'Budimo zajedno' deluje pre kao vapaj za očuvanjem grupe koja više nije mogla da emituje hitove, iscrpevši svoje najbolje resurse. Vapaj je bio pre svega Delčin, jer U škrpicu posle ove ploče je postojao samo da izda još jednu maltene nezapaženu ploču, bez naslova, sa Zoranom Vulovićem (klavijature) na čelu grupe. Druga frakcija, sa konačno nađenim basistom Aleksandrom Lukićem (posle pozajmljenih Zdenka Kolara iz Idola na prvoj i Slobodana Svrdlana iz grupe Gordi na drugoj ploči) i gitaristom Aleksandrom Vasiljevićem, osnovala je bend koji je imao samo jednu ploču, 'Košava', i samo jedan hit.
Teško je izdvojiti išta sa ove ploče, ali ova tema, 'Baj, baj' još pokazuje i nešto što je iole vredno (pre svega produkcijski nego muzički). Najzad, kao da je to oproštaj od Škrpica.
Delča se okrenuo solo karijeri. Isprva je imao nešto kao grupu koju je nazvao 'Delča i sklekovi', ali osim zabavljača kome ponestaju ideje, ovaj bend je teško mogao išta da proizvede. Nažalost. Iz ovog perioda okrenuću se jednoj obradi obrade. Naime, početkom sedamdesetih, Đorđe Marjanović je imao jedan hit singl, obradu (prepev) jednog grčkog pop hita 'Dirlada'. Delča se setio pesme iz detinjstva na ovaj način:
Uh, teško je biti Milan Delčić. Hteti toliko mnogo, a uspeti tako malo. Njegovo poslednje diskografsko pojavljivanje bilo je 2004 ili 2005 godine (tako i sam kaže). Uradio je još tri albuma, ali to je bilo prilično slabo zapaženo, miljama daleko od njegovih uspeha iz osamdesetih. Kao ilustracija, 'Krenuo sam davno'.
Inače, on je bio dramaturg po zanimanju, te mu scena nije bila nimalo nepoznata stvar. Bavio se i fotografijom, stigavši da uradi i jednu samostalnu izložbu.
Duga i teška bolest (nije precizirano koja, a zar je to p avažno?) zaustavila je Delču u pokušajima da i dalje bude na sceni. Posle tek navršenih pola veka života, Delča je otišao u legendu.
Spava. Kao njegov svet.
Počivaj u miru, prijatelju. Ostavio si veoma važan trag za sobom. Nije bilo uzalud. Drago mi je što si postojao.
