Друге недеље октобра са другом и другарицом решио сам да одем до Цириха на неколико дана, пошто тамо имам родбину. Одлучили смо се да идемо сопственим превозом, односно мојим колима како би смо успут што више обилазили. Прошли смо кроз осам земаља и ко зна колико градова. Нажалост, у многе градове нисмо успели да свратимо, само смо их гледали из кола у покрету, због јако мало времена које смо имали.
Дан први - кренули смо у суботу рано ујутру и планирали смо да преко Мађарске и Будимпеште стигнемо у Братиславу где смо имали резервисан хостел.
Пут до Будимпеште је прилично досадан, пошто се вози кроз равницу
Тек после Будимпеште постаје мало занимљивије
У Братиславу стижемо око 5 поподне, смештамо се и почињемо обилазак града. Мени се град свидео, имају старо градско језгро у центру поред кога се на једном брду налази неко утврђење, попут нашег Калемегдана одакле се пружа сјајан поглед на већи део Братиславе. Морам признати и да су ми и Словаци јако симпатични, могуће је без већих проблема споразумети се са њима, ми на спрском а они на словачком
Поглед са тврђаве
Дан други - устајемо рано ујутру и полазимо пут Цириха. Очекује нас изузетно дуг пут од 850 км преко Аустрије и Немачке.
Одмах након 15ак км улазимо у Аустрију. Са десне стране је ветро парк и наравно много добар ауто пут који води ка Бечу.
Предели сад постају све занимљивији...
...приближавајући се Салцбургу, почињу да се виде и обронци Алпа
Овде негде је граница између Аустрије и Немачке. Ми наравно настављамо даље према Минхену
Још мало призора из Немачке
Пролазак кроз Минхен
После Минхена, уз пар мањих застоја на немачким аутопутевима, опет улазимо у Аустрију па после неких 20-30км, улазимо у Швајцарску. Прошли смо и поред Боденског језера, али нажалост нисмо сликали због мрака. У Цирих смо стигли око пола 10 увече.
Дан трећи - обилазак Цириха. Јако леп град, центар му је на самој обали језера из које истиче река а када је ведро у даљини се могу видети и Алпи.
Главна железничка у Цириху
Нажалост тај дан је киша неуморно падала, али наравно није нас спречила да обилазимо град
Дан четврти - путујемо возом до Женеве, а у повратку смо свратили и у Берн
Поглед на Женевско језеро. Ове баште на падинама су уствари виногради. Обала преко пута припада Француској.
Женева
У повратку свраћамо у Берн
Иначе Швајцарци после Јапанаца у највећем проценту користе железницу за путовања. Возови су им уредни, чисти, нема кашњења, унутра је фантастична звучна изолација, нема цимања приликом покретања или заустављања композиције.
Дан пети - нашим колима идемо у Луцерн, за многе један од најлепших швајцарских градова. Налази се неких 50-60км јужно од Цириха.
Поглед на Луцерн
Поглед на Пилатус, до кога се може доћи жичаром, али су цене превисоке (као уосталом и за већину ствари у Швајцарској)
Крајолик око Луцерна
Још једном Пилатус
Дан седми - пошто смо се од силних километара уморили, шести дан нисмо ишли нигде, морали смо мало одморити, тако да седмог дана смо наставили даље. Ишли смо прво у град Цуг који је 30ак км јужно од Цириха. Занимљиво је да у том граду, који нема више од 30 хиљада становника, има преко 12 хиљада фирми због малих пореза, тако да је доста људи из Цириха ту ради.
Као и сваки град у Швајцарској (иначе цела земља има преко 1300 језера) и Цуг има језеро
Полицијска станица у Цугу, више делује као неки дворац
Поподне се налазимо са мојим течом, који нас вози у обилазак околине. Долазимо до планине Мостелберг и ту се возимо жичаром и обилазимо неки висећи мост. Иако ми је Профи препоручио глечер Титлис, нажалост нисмо били у могућности да га посетимо, али ето бар мало да се "прошетамо" швајцарским брдима.
Пешачки мост
Поглед са моста
Мост из другог угла
Крајолик Мостелберга
Кад се разведрило, указали су се и мало озбиљнији врхови
У повратку за Цирих свраћамо и до једне катедрале, мада ја сад не могу да се сетим како се зове, ни катедрала а ни градић у коме се налази
Наставиће се
Tema: Централна Европа, октобар 2014 (Pročitano 30810 puta)