To što je uradio GFS smanjivanjem padavina na jugu je sasvim uobičajeno. Evo jutros sam to predvideo.
3. GFS crta dosta često u ovakvim situacijama znatno veću količinu padavina južnije od Beograda. Međutim takođe dosta često to koriguje do početka padavina. Nikada ne bude baš tolika razlika. Mislim da će ili povećati padavine severu ili smanjiti jugu. Mislim da je druga opcija realnija, ali nije isključena ni prva.
Upravo se to desilo kao bezboj puta do sada.
WRF inače povećao padavine za Novi Sad koga će zahvatiti obe ture padavine. Ukupno 13mm. i Dalje s tojim pri svojoj prognozi. Deluje mi i da je i GFS 18Z povećao malo padavine za Novi Sad.
Što se tiče količine padavina, mislim da će ih ipak biti više nego što crta WRF u nedelju i očekujem optimističnih oko 15cm snežnog porkivača u ponedeljak ujutru u NS-u.
Kada prognoziramo visinu snežnog pokrivača treba da znamo par stvari. Visina snežnog pokrivača zavisi od više faktora: količine padavine, temperature tla, suvoće snega, jačine vetra.
Evo i kako:
1. Suvoća snega: kada pada suv sneg, temperatura tla je odgovarajuća i nema vetra 1mm padavina može biti i 2cm snega. Vlažniji sneg se bolje sabija, tj ostaje manje vazduha u snežnom pokrivaču između kristala leda pa je 1mm znatno manje, zavisi od toga koliko je vlažan.
2. količina padavina: što se tiče količine padavina treba obratiti pažnju da sneg što više pada to je 1mm manje snega. To je zato što sneg ima svoju težini i nabija prethodni koji je napadao. Obično kada padne preko 20cm snega i sneg nastavi da pada, 1mm često bude i manje od 1cm, iako je recimo u početku padavina 1mm bio 1.5cm
3. tempretura tla: temperatura tla naravno bitno utilče na visinu snežnog porkivača. Kada je tlo toplo sneg ume da se topi od dole. To su situacije kada bude mnogo više snega recimo na klupama i kolima nego na podlozi. Kod ovih snežnih padavina sutrta nebi trebalo da imamo problema sa temperaturoim tla.
4. jačina vetra: kada pada sneg bez vetra 1mm je mnogo više snega nego kada duva pojačan vetar i sneg je suv. Kada sneg pada bez vetra kristali leda se lagano slažu i ostaje dosta vazduha između. Kada vetar duva on pomera kristale iz tačke a u tačku b pri čemu se oni usitnjavaju. Samim tim staje manje vazduha između kristala koji su usitnjeni. Znači kod pojačanog vetra 1mm ne može nikako biti više od 1.3cm recimo, iako bi možda bez vetra bilo i 2cm.
Treba obratiti pažnju na ove stvari ako ćemo kvalitetno da prognoziramo sneg u cm, mada je to verujte mnogo manje bitno. Ponekad manji snežni pokrivač ali dobro nabijen zna da opstane dosta duže.