Tema: Oluje

[Stefano]

Oluje

Definicija oluje:
Oluja je meteoroloski proces pracen jakom kisom,vetrom i grmljavinom.Ponekad i veoma razornim vetrovima kao naprimer tornado ili u tropskim krajevima uraganima.

Vrste oluja:
Oluja mogu biti:
1.Termicke
2.Frontalne

Termicke oluje se u nasim predelima javljaju u toploj polovini godine.One nastaju podizanjem vodene pare u sparnim i toplim danima koja se u visim predelima atmosfere hladi i stvara oblaka koji izlucuju kisi.Razvijanjem Cumulusa dobijamo olujne oblake koji se zovu Cumulonimbusi.Ovakve oluje su uglavnom jednocelijskog tipa,oblaci se brzo i rapadnu i uglavnom zahvataju malo podrucje.Ovo su najcesci tipovi oluja u letnjim mesecima.

Frontalne oluje nastaju tako sto u predeo sa toplom vazdusnom masom prodre hladna vazdusna masa koja izdize topao vazduh i stvaraju se Cumulonimbusi.U ovakvim olujama vetar moze biti i brzi od 100 km/h.Ovakve oluje se u Beogradu jave nekoliko puta godisnje posle njih sledi nekoliko dana koji su znatno hladniji nego sto je bio dan kada se oluja formirala.Takodje ovakve oluje se uvek desavaju kada posle dugog toplog leta stigne jesen prakticno u jednom danu.

Tipovi olujnih oblaka:
1.jednocelijski (single-cell)
2.visecelijski (multi-cell)
3.supercelijski (super-cell)

Jednocelijski oblaci se odlikuju kratkozivecim ceijama. Cumulonimbusi prolaze kroz 3 etape razvoja:kumulusnu,zrelu i fazu raspadanja.
Kumulusna faza se sastoji od jednog ili vise rastucih oblaka koji se hrane vlagom koja se podize zbog konvergencije vazduha u prizemnom granicnom sloju.U ovoj fazi su karakteristicna uzlazna kretanja,premda ima i silaznih kretanja pre svega na zavetrenoj strani kupole.U ovoj fazi uglavnom nema padavina u prizemnom sloju(eventualno u gornjim slojevima oblaka).
Zrelu fazu karakterise sjedinjavanje kumulusnih kupola u jednu veliku konvektivnu celinu.Suceljavaju se hladnije izlazne struje pri tlu sa konvergirajucim toplim vazduhom tako da se u ovoj fazi formira olujni fornt
U ovoj fazi postoje uzlazna kretanja u prednjem delu oblaka i silazna kretanja u zadnjem delu oblaka. Divergencija uzlazne struje ispod tropopazue ima za posledicu pojavu nakovnja i jedne kupole koja dominira. Silazna struja stvorena isparavanjem i topljenjem elemenata padavina divergira pri tlu.Prednji deo struje koji istice iz zadnjeg dela oblaka naziva se olujni front.Na prednjem delu olujnog fronta vrsi se prisilno dizanje toplog vlaznog vazduha.U ovoj fazi pojavljuje se vrlo lokalizovan pljusak.
U fazi raspada postoje silazna kretanja u celom donjem delu oblaka.U gornjem delu se zadzravaju konvektivni oblici sa uzlaznim kretanjima.Kupola nestaje.Padavine su slabe i ujednacene.Supercelijski oblak traje najvise 30 minuta.
Postoje i anomalni jednocelijski oblaci to su oni oblaci koji vise lice na Cumulus congentus (Cu con) oblake a razlikuju se od njih po pojavi padavina i silaznih strujanja u prednjem delu oblaka.Po dinamici i vertikalnoj razvijenosti ovi oblaci se mogu klasifikovati u Cu con oblake,ali prisustvo padavina i grmljavine nam govori da su to ipak Cumulonimbusi.
Jednocelijski Cb oblaci se najcesce javljaju medjutim njihov znacaj po izlucenim padavinama i stetama koje pricinjavaju je zanemarljiv.

Visecelijski oblaci nastaju tako sto se iz jednocelijskog oblaka razvijaju nove celije na prednjem delu oblaka i to uglavnom na prednjem desnom boku oluje.Kada se formira visecelijski oblak mi za celo vreme trajanja oluje imamo vise celija.One mogu biti u razlicitoj fazi razvoja(kumulusnoj,zreloj,fazi raspada).Visecelijska oluja kad je intenzivna sastoji se od organozovane grupe celija koje se razvijaju i krecu na isti nacin.Nova celija raste i postaje centar oluje,dok prethodna pocinje da se raspada,treca pocinje da se formira,i tako se nove celije formiraju na ovaj nacin u intervalima od 5-10 minuta.Za vreme trajanja oluje moze da se razvije preko 20 celija.Nove celije se formiraju kao Cumulusi koji brzo rastu poredjani u liniji i teze da se spoje sa glavnim oblakom a kada se spoje u tom trenutku se javlja izuzetno jak pljusak ili grad.Takvi Cumulusi se nazivaju oblaci hranitelji.
   
Supercelijski oblaci se karakterisu postojanjem para silaznih i uzlaznih struja u periodu duzem od 30 minuta.Supercelije mogu ziveti i duze od 12 sati,takve dugozivece oluje stvaraju krupna zrna grada i tornada.U ovakvim olujama javlja se i intenzivno rotiranje sa tornadom,takve oluje se nazivaju rotirajuce oluje ili mezociklon.Kupola supercelijskog oblaka moze biti precnika i 10-15 km.Zbog visinskih vetrova mogu se formirati i siroke trake Cirrusa.Baza oblaka je je uglavnom ravna,u nekim slucajevima i zatalasana a padavinska zona je vidljiva.Tornado se formira na ivici uzlaznog dela vazduha.Na radarskoj slici podrucije po “zarezom” je moguce za pojavu tornada.Podrucje oko tornada okruzuje zona sa jakim gradom.Supercelijske oluje redovno izazivaju stete,desavaju se i nad podrucijem nase zemlje.Donose krupan grad koji unistava poljoprivredne i vocarske kulture.Cesto se desava da se supercelijski oblak razvije nad podrucijem Bosne,pa se premseta preko nase zemlje sve do Bugarske.Naprimer 23.7.2003 Supercelijski oblak se stvorio nad podrucijem Alpa i presao preko Slovenije,Hrvatske,Bosne i Srbije.

Supercelijski i visecelijski oblaci ne moraju da se razlikuju po dimenzijama,medjutim mi mozemo jako lako uociti razliku izmedju njih,a to je sto se na vrhu visecelijskog oblaka uvek nalazi vise kupola dok je vrh supercelijskog oblaka gladak.Baza oblaka i padavinska zona kod oba oblaka su gotovo iste.

Neki termini i opisi preneti iz knjige "Dinamika oblaka"-Dr.Mladen Curic

• Tweet

[zec]

Moram malo da korigujem ovaj deo texta. Tačno je sve to, ali...

Frontalne oluje nastaju tako sto u predeo sa toplom vazdusnom masom prodre hladna vazdusna masa koja izdize topao vazduh i stvaraju se Cumulonimbusi.U ovakvim olujama vetar moze biti i brzi od 100 km/ h.

Istina je da hladan vazduh koji se zavlači pod topao vazduh, zaista
potiskuje topao vazduh uvis. Ništa nije sporno oko toga.

Ali, kojom brzinom će topao vazduh biti potisnut? Zamislimo stabilnu vazdušnu masu ispred hladnog fronta. Apsolutno stabilnu, što znači da nema pojave uslovne, latentne, pa ni potencijalne nestabilnosti.

Može li tada hladan front prozvesti Cumulonimbus potiskivanjem toplog vazduha uvis?

Nikako!

Kojom brzinom će topao vazduh uopšte biti potisnut?

Frontalna površina je izuzetno nakrivljena. Inače, zona koja deli dve vazdušne mase, nagnuta je toliko da za svakih 1km uspona frontalne površine, treba da se prođe horizontalna udaljenost
od, tipično 100km. Što znači da je ugao pod kojim je frontalna površina nagnuta nad Zemljinu površinu odokativno 1˚.
 Napredovanje takvog, tipičnog, hladnog fronta brzinom od, neka bude, 100 km/h, što je vrlo brzo,
može, onako teoretski iz odnosa brzine napredovanja i ugla površine proizvesti vertikalna strujanja od
približno 1 km/h. A vertikalne brzine koje formiraju Cb oblak, prelaze kod dobro razvijenih oblaka i 100 km/h!Tolikom brzinom, hladan front sigurno ne može potisnuti vazduh uvis! Dakle,1 km/h uzlaženja vazduha je solidna brzina, ali dovoljna tek za razvoj slojaste oblačnosti, padavina bez pojave grmljavinske oluje!

Da bi nastala grmljavinska oluja, uvek, bez pogovora, nužno je da je vazušna masa bude nestabilna! Može biti nestabilan samo sloj dovoljne debljine. Ali jedan od tipova nestabilnosti (uslovne, latentne ili potencijalne) mora biti prisutan u vazdušnoj masi ili navedenom sloju vazduha. Obično je reč o nestabilnosti tople vazdušne
mase pred frontom, mada se nestabilnost može pojaviti i iza
hladnog fronta, u pozadini.
Hladan front svojim nadiranjem u nestabilnu vazdušnu masu itekako utiče na razvoj grmljavinske oluje, i to dvojako:

Time što dovodi do uklanjanja inhibicijskog sloja njegovim hlađenjem, budući da "čelo" hladnog fronta obično nadire upravo negde oko visine tipičnog inhibicijskog sloja.

Uklanjanjem inhibicije, nastaju uvslovi za nesmetano oslobađanje nestabilnosti u vazdušnoj masi (teško je objasniti u 2-3 rečenice, a nije mesto za to). Ono daje nužno početno vertikalno kretanje vazduha, tj. dovodi ga sa niže visine na višu, gde će postati topliji od okoline u latentno nestabilnoj vazdušnoj masi ili sloju.

Primećuje se da je ovaj impuls prema gore spor (rekli smo oko 1 km/h), ali dovoljan da čest dođe na višu visinu, gde će postati topliji od okoline - ali samo u nestabilnoj vazdušnoj masi pozitivnog uzdizanja i nastaviće spontano ubrzanje uvis (opet preteško objasniti u par rečenica).

Dakle, u praksi su uzlazna strujanja u frontalnoj zoni nešto brža zbog
konvergencije vetra u prizemlju na granici fronta. Ali ni približno dovoljna za razvoj grmljavinske oluje u stabilnoj atmosferi.