Iako je GFS globalni model, on se sasvim fino može koristiti i za prognozu konvektivnih padavina, ali samo pod uslovom da se znaju prednosti i mane modela. Naravno, tu se podrazumeva i poznavanje svih karakteristika posmatranog područja za koje se radi prognoza vremena.
Kao prvo, potpuno je besmisleno zbrajati milimetre na meteogramu, jer, jednostavno, GFS nije dobar model za prognozu količine konvektivnih padavina. Razlog tome je njegova rezolucija, manja količina podataka koja se unose u model, za razliku od finorezolucijskih modela. Naime, 3D prikaz kopna je grubo urađen, a zna se koliko lokalni uticaji utiču na konvekciju (lokalne turbulencije, prelaženje vazduha preko prepreke, silazne struje drugih konvektivnih oblaka itd.). GFS radi u domenu prognoze atmosfere iznad kopna, kretanja velikih vazdušnih masa sa svim njihovim karakteristikama, ali se ne bavi toliko uticajima lokalnih meteoroloških činilaca. Već je rečeno, zato što je simulacija kopna loše urađena. A loše je urađena ne zato što ne može bolje, već zato što se GFS bavi slobodnom atmosferom. Kada, recimo, pogledamo prognozu CAPE vredonsti, vidimo da je ona na širem području, gotovo, ujednačena. U praksi to nije tako. Nije tako ni sa ostalim jako bitnim parametrima nestabilnosti. Sve to samo zbog toga što se model ne bavi toliko prizemljem, a većina stvari kod oluja zavisi od toga šta se dešava u nižim slojevima atmosfere. Zbog toga GFS ne može da prognozira da li će više padavina pasti na jednoj ili drugoj planini, a, recimo, nalaze se u neposrednoj blizini. Finorezolucijski modeli mogu, jer obrađuju daleko više stvari od GFSa ili bilo kog drugog globalnog modela. GFS može dobro da prognozira kada se vazduh uzdiže nailazeći na ogromne planinske masive (primorje Jadrana, primer), ali ne može da dobro prognozira kada se vazduh sa planina spušta u ravnicu. Naime, često atmosfera bude nestabilna, ali da ne bude okidača koji će pokrenuti razvoje (front, druga oluja, razilaženje struja). GFS je loš kada imamo severoistočno strujanje, pa ne daje padavine Vojvodini, a bude ih. Šta se desilo? GFS ne prognozira uticaje termičkih oluja na prizemlje (pad temperature, vetrove itd.) Kada je atmosfera nestabilna, okidač za oluje bude vazduh koji se razlije Vojvodinom iz oluja koje su u Rumuniji, pa naglo buknu oblaci, a GFS u tom periodu ne daje ništa. Pored toga, GFS koji gledamo nije u originalnoj rezoluciji. Zapravo, nije dosta modela u originalnoj rezoluciji. Čak i finorezolucijski, toliko potnati, WRF-NMM na sajtu RHMZ nije u punoj rezoluciji. Pogledati samo koliko su prognoze temperatura niže od stvarnih u predelima južnije od Beograda, pogledati padavine. Kao da se radi o nekom globalnom modelu. U isto vreme pogledati lokalne modele na meteoadriaticu, tu se vidi dosta lokalnih parmetara. Vidi se uticaj reljefa na dosta stvari. Ipak, ko hoće da gleda najbolju rezoluciju, neka ide na sajt Consorzio lamma, tamo su odlični WRF modeli, sa dosta parametara, i tamo ima mnogo dobrih prikaza prognostičkih parametara. Dakle, suština priče je ne baviti se sitnicama uz pomoć GFSa, osim ako se ne poznaje dobro klima nekog područja. Ako želimo sitnice, gledamo lokalne modele.
