U cetvrtak, 25. avgusta, posetili smo Novi Sad i Sremske Karlovce. Odlucili smo se da idemo starim, magistralnim putem, koji je paralelan, ali nesto zapadnije u odnosu na auto-put. Iz Beograda smo krenuli u kasnim prepodnevnim casovima, najpre se uputivsi ka prestonici Vojvodine. Put nas je vodio kroz centar Batajnice, Nove, potom i Stare Pazove, Indjije, a prosli smo i blizu S. Karlovaca. Sa obeju strana puta, a izmedju mesta, smenjivala su se polja kukuruza, psenice, suncokreta... Na putu nas je pratilo uglavnom suncano i umereno toplo vreme.
U Novi Sad smo stigli malo nakon podneva. Najpre smo prosetali pesackom zonom:
Ako bi me neko pitao u kom gradu bih voleo da sam rodjen, a da nije Beograd, sigurno bi to bio Novi Sad. Prelep, cist i umiven, miran i sredjen centar, sarenih rustikalnih fasada vedrih boja, sa mnostvom radnjica, kafe bastica i restorana punih ljudi... Mesto susreta razlicitih nacionalnosti, kultura i vera, grad sa istorijom..., on nikada ne spava... Predivni ljudi su ukras ovoga grada.
Niti je previse mali, niti isuvise veliki, skrojen je po bas po meri...
Grad nastao u prostranoj ravnici, na mestu nekadasnjeg mora... Rekom spojen sa Beogradom, Budimpestom, Bratislavom, Becom...
Potom smo prosetali Petrovaradinskom tvrdjavom:
Onda smo se uputili ka ''Strandu'' i prosetali pored reke. Telefon sam zaboravio u kolima, pa, nazalost, nisam bio u mogucnosti da fotografisem.
Novi Sade, vidimo se neki sledeci put! Nastavili smo ka Sremskim Krlovcima. Najpre smo se uputili ka centru da fotografisemo:
O lepoti ovog mesta ne bi trebalo trositi reci...
...dovoljne su samo slike!
I za kraj, odlucili smo se za rucak/veceru pored reke (veoma blizu centra S. Karlovaca)...
Do veceri se potpuno razvedrilo. Za razliku od beogradskog ''toplotnog ostrva'', vec nakon zalaska sunca postalo je prilicno sveze, a pored reke je i pirkao umeren vetar.
Kuci smo stigli do 22h.