Četvrtak, 25. avgust 2016. Jutro vedro, sveže i mirno, pa ako se po jutru dan poznaje biće ovo divan letnji dan, idealan za dužu vožnju bicikla. Za svaki slučaj, modeli su to potvrdili predviđajući umereno toplo i relativno mirno vreme (u pogledu vetra).
Kako je jutro bilo sveže, sačekao sam da malo ugreje, budući da volim da vozim po toplim pa čak i vrućim uslovima. Krećem par minuta pre 11 h uz temperaturu od 24°C.
Pre nego što nastavim sa opisom, evo tačne putanje iscratne veoma praktičnom aplikacijom, koja beleži putanju i još neke parametre u toku vožnje. Pređenih 70.2 km na užoj teritoriji grada.
Početak ture obeležava vožnja pokraj Zrenjaniskog puta ka Pančevačkom mostu. Sa „Pančevca“ se pruža lep pogled na grad.
Sledeće odredište je Dunavski kej, do kog dolazim vožnjom obodima industrijske zone a zatim i ulicama Starog grada.
Posle ne tako duge vožnje i zanimljivog spusta podvožnjakom dolazim do Dunavskog keja - 25. maja kako ga mnogi zovu. Odavde počinje biciklistička staza koja vodi do Ade Ciganlije, i ide uz reke. Ne treba trošiti mnogo reči na opis Dunavskog keja, dovoljno je reći da mi je to jedno od omiljenih mesta u gradu. Evo jedne fotke sa velikim zumom na kojoj se vide Zemun i Pupinov most.
Dalje na putu ka Adi najpre se prolazi ispod Brankovog, zatim Starog savskog, Gazele, Starog železničkog i Novog železničkog mosta da bi na kraju došao Most na Adi.
Ubrzo nakon Mosta na Adi konačno stižem do Ade Ciganlije. Do Ade sam prešao oko 18 km, a sam krug biciklističkom stazom oko Ade iznosi oko 8 km. Na Adi pravim prvu dužu pauzu. Posle predaha, završavam krug oko Ade i krećem ponovo ka Mostu na Adi kako bih prešao na Novi Beograd. I preko mosta postoji staza za pešake/bicikliste. Ulicom Jurija Gagarina i dalje vozim biciklističkom stazom i idem prema Savskom keju. Prelazim Savski kej čitavom dužinom i tu pravim pauzu takođe.
Preko puta su Ada Ciganlija i Ada Međica, a Ada Ciganlija je sa ovim kejom povezana čamcem koji redovno saobraća.
Do isključenja sa Savskog keja prešao sam 36 km. Sada vozim ulicama Novog Beograda ka Ušću odnosno Brankovom mostu, sve vreme biciklističkim stazama. Mnogobrojni semafori zaista čine vožnju usporenom. Da ne spominjem fenomen koliko je slatko šetati stazom za bicikliste. Naime, na Novom Beogradu pored staza za biciliste obično postoji trotoar širine od barem 2 metra, ali nema veze, opet svi mahom šetaju stazom za bicikliste iako razlike nema, da kaže čovek da su staze za bicikliste u hladu npr. No, to nije bitno, navikao je svako na takve situacije ko vozi bicikl po Beogradu.
Sledeća pauza je kod Brankovog mosta gde se ponovo uključujem na kej, ovaj put Zemunski uz pređenih 45 km do tog trenutka. Usput sam naišao na mnogobrojna mesta za iznajmljivanje i servisiranje bicikala što je zaista dobro. Vožnja Zemunskim kejom teče glatko i u prijatnom okruženju. Po prolasku hotela “Jugoslavija” uočih pontonski most ka plaži Lido. Nisam imao u planu da idem tamo, ali kad sam već izdvojio ovaj dan za vožnju što ne bih svratio i tamo, i onako se ubrzo sklanja mostić. Pred dolazak do pontonskog mosta lep prizor se ukazao, brojni čamci na Dunavu uz odraze kumulusa na vodi.
Pontonskim mostom nisam vozio, već sam gurao bicikl pored sebe, uživajuči u lepom okruženju i pogledu. Na Veliko ratno ostrvo stižem oko 15 h uz temperaturu od idealnih 28°C.
Odavde su slike kombinacija slika snimljenih ovog dana, i narednog dana (petak 26. avgust) budući da sam tada ponovo vozio do Veliko ratnog ostrva, videćete što, ali priča i redosled slika će ići u smeru ture napravljene u četvrtak.
Na Lidu sam već bio par puta ali se nikada nisam kupao na ovoj plaži. Priđoh tablama na kojima su ispisani i iscrtani detalji vezani za ostrvo. Tada sam prvi put video da na ostrvu postoji kružna staza i odmah mi je sinula ideja da moram probati tuda da vozim, koliko bi samo uzbudljivo bilo to. Pored toga na karti su iscrtane i zone zaštite budući da je ovo prirodni rezervat u kom se nastanjuju brojne vrste ptica. Prethodnih 50 km koliko sam prešao dok nisam kročio na Veliko ratno ostrvo su bili utabane i dobro poznate staze, dok je ovo što sledi bilo skroz suprotno.
Pa hajde da krenem. Sredina je radnog dana pa i nije bilo mnogo ljudi na ostrvu. Već na samom početku divan pejzaž, bujna vegetacija i letnji put za koji sam opremljen budući da imam “mountain bike”.
Put me vraća ka vikendicama na obali ostrva, a odakle se ukazuje lep pogled ka Zemunu. Vikendica ima samo u užoj okolini plaže, budući da je ostatak ostrva zaštićen.
Krećem dalje ka unutrašnjosti ostrva. Put se polako pretvara u stazicu. Usput nailazim na ovu tablu (ako nekoga bude zanimalo šta piše sitnim slovima, iskucaću očas posla)
Iako sam laik što se tiče botanike, ne dovodi se u pitanje šta je ovde invanzivno bilje, pogledajte samo ovu puzavicu (kako već da je nazovem), bukvalno je sve okovala! Takvih pejzaža ima i u nastavku puta.
Poslednji trag civilizacije na ostrvu za naredna 4 km.
Nadalje potpuno prirodan ambijent. Zvuka velikog grada više nema, čuju se samo ptice i insekti. Bilje prosto buja, kao u prašumi (iako nisam bio u prašumi liči na prašumu
). Adrenalin raste budući da ne znam šta me očekuje svakim narednim obrtom pedala, budući da se stalno smenjuju šumarci i otvoreni predeli, pritom ljudi nema a stazice su prilično blatnjave u pojedinim delovima budući da je pre par dana pala dobra kiša. Zmiju sam na sreću video samo jednu iako sam bio spreman na veći broj, dok je bilo dosta žabica i leptira pred točkovima.
Drugog dana su ispred mene sve vreme išla dva psa, taman su krčili put.
Osmatračnica za ptice:
Odavde sledi još malo vožnje kroz gusto rastinje i polako počinje da se uočava voda kroz granje. Stigao sam do najudaljenjije tačke na ostrvu u odnosu na plažu Lido, odnosno tačno preko puta Kalemegdana. Ostavljam bajs na stazici i prilazim peščanim terenom do vode odakle se vide kula “Nebojša”, Kalemegdan i “Pobednik”.
Nastavak u drugoj poruci.
Tema: Biciklistička tura obalama Dunava i Save i obilazak Velikog ratnog ostrva (Pročitano 29525 puta)