GFS 12Z povećao količinu padavina za Beograd i okolinu, sutra ujutru se crta zaista lep sneg.
Nego, spremio sam jedan malo poduži tekst. Nije toliko direktno vezan za prognozu, samo indirektno, ali namerno pišem ovde jer znam da će većina pročitati.
Ne bih da se sve svede na samo suvoparno komentarisanje svakog pojedinačnog izlaza modela, moramo nešto da pokušamo da razjasnimo. Najlakše je reći da modeli lupaju i ne verovati im, a mnogo teže je tražiti pravi razlog zašto modeli forsiraju neku priču (u ovom slučaju raspored padavina za naredne dane). Pominjali smo fenski efekat košave, a vidimo da košave u prizemlju ni nema. Ovaj vetar koji duva se ne može nazvati košavom i nije nikada bilo problematično da uz umeren NE i E vetar padne lep sneg.
Ajmo da tražimo krivca u visinskim vetrovima. Što se tiče položaja ciklona i strujanja na 500mb, ne vidimo ništa što bi moglo da ima efekta na nepravilan raspored padavina. Slično je i sa 700mb.
Pogledajmo strujanja na 850mb, visina na kojoj se približno nalaze vrhovi većine dominantnih planina na Balkanu. U skoro svim terminima, daje se ovakav vetar, jer ciklon ni ne mrda, niti slabi nit' jača. Vidimo jaka jugoistočna strujanja kod nas, koja zaokreću na istočna i severoistočna na severu Bosne:
E sad već možemo govoriti o poznatoj priči kad su padavine u pitanju - navetrena i zavetrena strana planine. Ima tu dosta zanimljivih primera, a ekstreman je, recimo, slučaj sa jugozapadnim strujanjima u Crnoj Gori, kada na jugu bude obilnih padavina, a na severu jako malo.
Neću da kačim karte ukupnih padavina, ali sve se lepo vidi na mnogima koje smo do sada kačili. Evo pogledajte poslednje dve iz Bartove poruke. Pronašao sam topografsku kartu na kojoj se lepo vidi orografija i na osnovu količina padavina koje se crtaju i orografije, naš region podelio na nekoliko oblasti:
Evo objašnjenja za svaku od oblasti, koje sam prilično grubo podelio, ali može da posluži:
1) Dinaridi
2) Karpati, Homoljske planine, Stara planina
3) Zavetrena strana oblasti 2 - fenski efekat visinskih strujanja, adijabatsko spuštanje i sušenje vazduha - relativno mala količina snega na kartama modela
4) Navetrena strana Dinarida - adijabatsko podizanje vazduha, orografski efekat - obilan sneg
5) Obast bez preteranog uticaja orografije - umerene količine snega
6) Navetrena strana oblasti 2 - slično kao i u oblasti 4 - obilan sneg
Sad da vidimo da li ta priča pije vodu u meteogramima koje gledamo. Pogledajmo prvo Vršac:
Vidimo dosta vlage na 700mb, ali jako malo u nižim nivoima uz jaka jugoistočna strujanja. Bacimo pogled na Loznicu:
Vlage za solidne padavine ima po svim visinama, strujanja u nižim slojevima atmosfere više zaokreću ka istočnim i severoistočnim.
To bi bilo to.
I za kraj, da vidimo osmotrenu sondažu iz Beograda u 12Z:
Da li je baš tako suvo po visini? Hm, pa i ne baš. Istina je da ima tu jedan suvlji sloj oko 700mb, ali nije to ništa što pahulje ne mogu da prođu, a da ne sublimiraju.
Dakle, imamo puno pravo da se nadamo da su modeli možda precenili efekat zavetrene strane Karpata i Homolja u ovom slučaju. Možda je baš ova sondaža koja je inicijalizovana u 12Z izlazu GFS-a i razlog što su padavine za nijansu povećane.
Zaključak, nakon detaljnije analize, mislim da je jasnije zašto modeli daju takav raspored padavina. Ali i pored tih objašnjenja koja su zasnovana na fizičkim procesima, ponovo ne mora da znači da su modeli u pravu, pogotovo EC koji je suv ko barut. Važno je da je makar nešto razjašnjeno.
