Taj radar sa Košutnjaka "ne hvata" uzano područje oko Beograda (sasvim logično) i zato je slika takva kakva je -to nije "kompozitna" slika.
Zamolio bih eksperta za radarske slike (on zna da se ja ne šalim kada ovo pišem), mog dragog prijatelja a istovremeno i zaposlenog u RHMZu da napiše (makar kratak) tekst o radarskim slikama dostupnim na sajtu RHMZa jer čini mi se da mnogi tumače pogrešno neke slike -svakako NE mislim na Paunov komentar u vezi slike koju je postavio već generalno na radarske slike a posebno na kompozitni radar jer "neke boje" na radarskoj slici svakako ne znače "automatski" određeni intenzitet padavina koje "stignu" do zemlje... Da ne dužim, mladi ali uspešni gospodin koga spominjem (i jedina osoba iz RHMZa sa kojom sam u kontaktu) će to moći stručno da objasni, koristeći lako razumljive rečenice.
Hvala ti prijatelju (znam da pratiš forum i da ćeš se lako prepoznati)! 
Bas sam polaskan ovakvim tretmanom, ali daleko sam ja od eksperta u smislu radara, samo sam mozda malo vise upoznat sa
problematikom. Neko od clanova je kasnije okacio objasnjenje zasto se obicno oko radara nalazi oblast bez odraza. Ja sam eto, toliki
ekspert, da nisam znao za taj engleski naziv, Cone of silence.
U sustini, radar bi mogao da snima i podrucje neposredno iznad glave, to jest po elevaciji od 90 stepeni, ali radi optimalnog odnosa vreme i
upotrebljivost slike, program koji je zadat ovom ''beogradskom'' radaru mislim da ne ide iznad 60 stepeni po elevaciji, dakle, prosta logika.
Sa druge strane stalno se provlaci prica oko odraza ili ne odraza na radaru i padanja ili nepadanja snega istovremeno. Ono sto ne znam
da li ljudi znaju ali povremenim citanjem nisam video da je neko pomenuo, je da postoji dosta razlicitih prikazivanja radarskih osmatranja
na horizontalnom planu. Tako je karta koju gledamo od beogradskog radara, karta maksimalne refleksivnosti, dok je kompozitna slika,
CAPPI prikaz.
Ukratko, tzv. maksimalac je koristan da se stekne opsta slika oblanosti jer za svaki piksel slike on uzima vrednost maksimalnog piksela
po vertikali(radar svaki put snimi jednu zarubljenu kupu atmosfere), dakle iznad ili ispod koju je radar osmotrio iznad te tacke. CAPPI
opet ima drugaciji princip, uzme se jedna fiskna visina(recimo 2 km) i onda se prikazu te vrednosti, a na jako malim i velikim rastojanjima
od radara gde ne postoji podatak za tu visinu, vrse se neke aproksimacije.
To treba imati u vidu uvek kada se koristi radar.
Pored toga, talasne duzine radarskog snopa su razlicite za radare u kompozitu (10 cm) i beogradski radar (3 cm). Mada na slici stoji da je kombinacija
3 i 10 cm, u principu kada 10 cm nista ne vidi (kao ovih dana) onda svu tezinu nosi 3 cm, i zato ovaj je ovaj radar dosta ''osetljiviji'', sto kao sto smo
videli nekad moze da bude i ne tako dobro, pa onda vidimo padavine koje ne stizu do tla, i to jos kada se uzme maksimalna refleksivnost deluje kao
dosta velika greska.
Pozdrav za sve ljubitelje meteorologije, od jednog istog takvog.
p.s. Znam da ovome nije mesto ovde, ali ipak mislim da nije strasno.
Tema: Radarske slike -na sajtu RHMZa i generalno (Pročitano 24082 puta)