Interesantan "izliv" ogromne količine hladnog vazduha iz oblasti Grenlanda dalje ka istoku prema Skandinaviji. VIde ga i EC i GFS.
Dragi kolega @Mile94, verovatno ima neke veze sa zagrevanjem i narušavanjem PV ?
Super zapazanje Kimi, svakako da cu probati da odgovorim sto bolje mogu, i mislim da je ipak ova tema prikladnija za pricu o ovome.
Svakako da je povezano sa tim. Naravno, vrlo dobro znas koliko mnogo faktora utice na procese u atmosferi, ali povezanost svakako mozemo pronaci.
Naime, trenutno stanje u stratosferi je takvo da je PV znacajno oslabljen uz zonalne struje od svega 1-5 m/s u proseku. Ako bismo sada bili u mogucnosti da izmerimo vazdusni pritisak nad 20-om paralelom na visini od 10hPa (~30km) i uporedili ga sa vazdusnim pritiskom izmedju 37 i 45-e paralele na istoj visini dobili bismo znacajno negativan stratosferski AO indeks. U teoriji bismo mogli da ocekujemo da to propagira na dole i u nize slojeve atmosfere, ali u praksi nije uvek bas tako.
Ono sto mi treba da vidimo je da li ovoga puta ipak mozemo da ocekujemo da vidimo posledice tog zagrevanja u stratosferi i slabljenja PV i u nizim slojevima. Za pocetak bi bilo dobro da pogledamo kartu za sloj od 10hPa za, recimo danasnji dan:
Kao sto vidimo, u ovom sloju atmosfere imamo zagrevanje nad severnim polom, a ono sto nas zanima je kako ce se to odraziti na nize slojeve. Da bismo to pokusali da saznamo sledece sto treba da uradimo je da "bacimo pogled" na stanje u nizim slojevima u atmosferi.
Ali necemo gledati za isti termim, nego, uzmimo u obzir da zagrevanju koje se odvija trenutno treba odredjeno vreme da se odrazi u nize sloje, pa cemo shodno tome pogledati kako EC "vidi" stanje u atmosferi za sloj na 150hPa, recimo 6-og marta:
Dakle, vidimo da podrucje nad Grenlandom i u ovom sloju manje-vise ima najvisu temeraturu i da se zagrevanje iz visih slojeva pocelo odrazavati i u nize slojeve.
To je prvi korak koji smo trebali da uradimo. Ono sto sledi je, naravno, utvrdjivanje da li i u kojoj meri to moze uticati na vreme kod nas, sto je mnogo teze svakako. Da bismo videli kakvo je stanje sa troposferskim polarnim vorteksom mozemo se sluziti i numerickim modelima i kartama geopotencijala i vazdusnog pritiska na 500hPa ali mozemo takodje pogledati i na prognozu za AO indeks. Trenutno prognoza ovog indeksa "vidi" njegovo kratkotrajno "spustanje" u negativu, sto se i poklapa sa prognozama vezanim za vise slojeve ali i sa kartama geopotencijala numerickih modela za 500hPa. Evo i prognoze AO indeksa:
Ako na ovo dodamo i cinjenicu da bi u istom periodu mogli da ocekujemo da i NAO indeks bude neutralan, to nam vrlo jasno pokazuje zbog cega modeli tako uporno "daju" polja povisenog vazdusnog pritiska nad Atlantskim okeanom, oko Islanda ali i nad Grenlandom.
NAO indeks:
I jos, ako na sve ovo, dodamo podatak da se kao posledica zagrevanja u stratosferi ocekuje i usporavanje zonalnih struja i u nizim slojevima, mislim da je jasno zbog cega modeli prognoziraju rast vazdusnog pritiska nad Atlantikom i Grenlandom, i transfer hladnijeg vazduha ka istoku i jugoistoku.
Vertikalni presek prikaza brzine zonalnih struja u narednom periodu:
Dakle, ukoliko pogledamo karte koje sam gore postavio, za stanje na 10hPa, pa zatim na 150hPa, a onda trenutno prognozirano stanje na 500hPa za termin koji si ti, Kimi, postavio, konekcija je vrlo lako vidljiva.
500hPa GFS12Z 10. Mart:
Naravno, numericki modeli izradjuju svoje karte na osnovu ulaznih podataka koji se konstantno menjaju, i sve ovo o cemu sam ja pisao u ovom postu je sklono promenama do prognoziranog termina, ali koristeci trenutno stanje, i trenutne ulazne podatke numericki modeli dolaze do ovakvih scenarija za kasnije termine:
Dakle, model "predvidja" samo ono sto u ovom momentu deluje najlogicnije za ostvarenje na osnovu mnogobrojnih parametara i faktora, ali, na zalost (ili na srecu
) jos uvek nismo u mogucnosti da sa sigurnoscu prognoziramo za ovoliko dug period unapred bas zbog toga sto su svi ovi parametri koji uticu na krajnji produkt modela itekako skloni promenama, i menjace se svakako, sto nama jedino ostavlja mogucnost da sa paznjom pratimo idalje, i samim tim i ucimo o tome svakoga dana. Takodje, bas zbog nemogucnosti da prognoziramo tacno za toliki period, to nama otvara put da pokusamo da povezemo neke stvari i da pravimo sto bolje prognoze na osnovu zapazanja, pracenja raznih faktora, kao i da razvijamo sposobnosti da u buducnosti, na osnovu iskustva u pracenju i belezenju ovakvih situacija, sto bolje predvidimo u kom pravcu bi se mogli kretati razni faktori od kojih nam zavisi nasa prognoza vremena, i za to, izmedju ostalog, sluze ljudi u celoj ovoj prici, numericki modeli sami po sebi nisu sposobni za takvu vrstu prognoze u potpunosti, bar ne jos uvek.
Raspisah se ja, ali potrudio sam se da sto bolje sagledamo stvari, i pronadjemo sto vise dodirnih tacaka izmedju raznih faktora i onoga sto nam modeli prikazuju, i sto je krajnji rezultat citave ove price - a to je vremenska prognoza.
