Ovaj Januar 2017. će sigurno biti upamćen. Nakon tri blage zime dobili smo možda i najhladniji januar od kada sam se ja rodio. Možda snega nije bilo u izobilju ali uz konstante ledene dane gotovo ceo mesec, svakako da zimska idila nije mogla da izostane. Iako je ostalo još par dana do kraja januara tek sada sam uspeo da uživam u snegu koji toliko volim. Obaveze su me sprečile da to ranije učinim, ali mislim da tajming nije bio uopšte loš sobzirom na vremenske prilike i ne baš previše hladno vreme. Kakav je bio januar, temperatura između -3 i -6 su sasvim podnošljive.
Pa da počnemo:
Osvanulo je još jedno slično jutro ovog 28.01.2017. kao i mnoga prethodna. Sumaglica, magla, inje i snežni pokrivač od oko 7, 8cm su bili prvi prizor koji sam ugledao u mom dvorištu. Zanimljivo da je ovo 24. Uzastopni dan sa snežnim pokrivačem. Pao je sneg. 3. januara uveče i od tada se nijednom nije otopio u potpunosti iako je bilo par pokušaja, ali su nove snežne padavine to nadomestile.
Ovo su dve fotkice iz parkića kod železničke stanice od pre par dana, ali sobzirom da je situacija i danas bila slična red je da i njih uvrstim.
Uputio sam se na Iriški Venac na Fruškoj Gori koji je na oko 500m nadmorske visine. Pre toga sam se namerno zaustavio i prošetao limanskim parkom. Oblačno, tmurno i hladno vreme. Snega isto kao i kod mene oko 7cm. Park je na oko 90m nadmorske visine, udaljen oko 10km vazdušnom linijom od Venca.
Nastavljamo dalje. Prelazim na sremsku stranu i polako izlazim iz grada. Kako sam krenuo da se penjem ulazim u dosta gušću maglu.
Već na nekih 200m nadmorske visine sunce kreće da se probija kroz gusti stratus. Kroz krošnje drveća okovanih injem se ukazalo vedro nebo što je bio znak da sam završio sa maglom.
Stižem na Iriški Venac i neverujem kakva zimska idila na samo 15min od grada i na samo 500m nadmorske visine. Namerno prebacujem fotografije u posebnu temu jer to doista zaslužuju.