Tema: Kranjska gora - Livinjo - Leko - Milano - Bergamo - Rovinj

[Srđan]

I ja spadam u onu grupu članova koja nije baš prepoznatljiva po reportažama, što zbog nedovoljno slobodnog vremena i delom lenjosti da ovekovečim sva putovanja, što zbog nedovoljno iskustva i nedostatka samopouzdanja u pravljenju istih. Ovo je tek druga koju pravim, ako u tu jednu uračunamo jednodnevni izlet do Novog Sada i Sremskih Karlovaca. Svakako da ću se potruditi da u narednom periodu budem redovniji u ovom potforumu, ali o tom-potom.

Ovo mi je jedno od lepših i (kako u meteorološkom, tako i u mnogim drugim aspektima) zanimljivijih putovanja u mom životu, a samim tim sam imao i motivaciju više da ga podelim sa vama.

Pre svega bih rekao nekoliko rečenica uopšteno o putovanju. Za dve nedelje kolima smo prešli malo više od 2500km. Prema termometru u autu, temperatura je varirala od ~-15ºC na Savindan, ujutru, na auto-putu u blizini skretanja za Sremsku Mitrovicu i narednog jutra (28.1) u Kranjskoj gori, pa do ~14ºC u Milanu, u popodnevnim časovima, negde oko 7. februara, kao i nekoliko dana kasnije (10.2.) u Rovinju. Naravno da je i vreme bilo veoma promenljivo, zavisno od lokacije i dana, pa bi bilo potpuno besmisleno da sada pišem dnevne meteorološke izveštaje.

Pa da počnemo...


Na put smo krenuli u petak, 27. januara, rano ujutru. Plan je bio da u ranim popodnevnim časovima stignemo u slovenačku Kranjsku goru, udaljeno samo 6km od granice sa Italijom i Austrijom. Nalazi se u kotlini na oko 800mnv, a ovo mesto je poznato i po tome što se ovde nalazi izvorište Save (sada mi je veoma žao što je nisam uslikao ). Nakon "šopinga", u večernjim satima smo prošetali po centru ovog skijaškog mesta:










Tu smo i prenoćili. Put nastavljamo sutradan. I ovoga puta krećemo veoma rano. Krivudavim i uskim putem vozimo se prvih pedesetak kilometara, još uvek po noći, vedroj, tihoj i veoma hladnoj. U Austriji smo dočekali prelep izlazak sunca, kakav samo planina može prirediti, a kao nagoveštaj jednog sunčanog i lepog dana. Krivudava magistrala vodi nas uglavnom kroz "zelenu" dolinu, dok se okolni snežni vrhovi presijavaju na suncu. Mala sela skocentrisana duž puta, zeleni pašnjaci na kojima pase mnoštvo slobodnih krava, konja, ovaca..., dok se nešto više, u brdima, nalazi gusta šuma... Prizor za pamćenje...

Put nas dalje vodi kroz Italiju. Nakon relativno kraće vožnje auto-putem, kako se približavamo Švajcarskoj, postaje sve toplije; temperatura se približila 10ºC. Sa strane se ređaju nepregledni vinogradi okupani suncem, na uzvišenjima ostaci srednjovekovnih utvrđenja, a skroz u daljini se kao na dlanu vide oštri planinski vrhovi. Sa vremena na vreme prolazimo i kroz manja, gotovo pusta sela, a u njima kao da je vreme odavno stalo. Uglavnom jednospratne, šarene starinske kuće, rustikalna ulična rasveta, a u centru omanja crkva - mesta su kao preslikana. Tek poneka kola, a ljudi gotovo nigde, iako je već prošlo podne. Tišinu remeti samo crvkut ptica.

Napokon ponovo počinjemo da se penjemo. Pojavljuje se sneg pored puta, koga je sve više. U Švajcarsku ulazimo u zimskom ambijentu, da bi kroz tunel ponovo u Italiju. Nakon nekoliko krivina i tunela, a putem koji vodi pored zaleđenog jezera, napokon stižemo do Livinja, skijaškog mesta koje se nalazi u kotlini, 180km severoistočno od Milana, u okviru okruga Sondrio, na 1816mnv, veoma blizu granice sa Švajcarskom. Dočekalo nas je samo 15-tak cm snega, ali dovoljno za zimski ambijent i skijanje. I ovde je, nažalost, uzeo maha veoma sušan period u decembru i veći deo januara.

Ipak, već sutradan je počeo da pada sneg kao uvod u snežnu predstojeću nedelju. Svi (i turisti i stanovništvo) su ga dočekali sa velikim nestrpljenjem. Evo nekoliko slika:
















U utorak je bilo sunčanih perioda uz dobru vidljivst, pa smo odlučili da se sredinom dana popnemo gondolom i napravimo nekoliko lepih fotografija. Bili smo jedini turisti u "moru" skijaša. Uživajte...
(Fotoaparat mi se pokvario u toku zimovanja, a mobilni telefon ne nosim dok skijam (da ga ne bih polomio, naravno), pa sam ove godine uskraćen za fotografije sa staza. )




















Pogled prema zaleđenom jezeru prekrivenim snegom:































Kraj I dela


Nastavak uskoro...

• Tweet

[risbo gr]

  Lepe slike.. Nadam se da si uzivao u snegu i skijanju 

[Srđan]

  Jesam. Hvala ti Borise.

[Profiamater]

Lepo je videti ove predele, fino je što te ne mrzi da to postaviš u reportažu! 
Odlično je što si raspust iskoristio za aktivan odmor na snegu -nebitno da li je to skijanje (kao što si ti učinio) ili "samo" šetnja: to je svakako mnogo bolje od celodnevnog sedenja (TV, računar, višesatno korišćenje mobilnog...).
Da me ne bi pogrešno shvatio (mada verujem da znaš da sam napisao dobronameran savet): istu rečenicu sam rekao i svom sinu koji je tvoje godište.

[Bart]

Prelepe slike     

[Srđan]

U utorak kasnije popodne se potpuno naoblačilo kao najava predstojećih novih snežnih padavina. Pred kraj dana konačno je počeo sneg, koji je padao promenljivim (uglavnom umerenim) intenzitetom, bez prestanka, u toku večeri, naredne noći i u sredu ujutru. Iako modeli nisu bili baš optimistični iz te "ture" palo je najviše snega tokom tih nedelju dana, najmanje 25cm, ako ne i koji centimetar više.

Ovo su fotografije načinjene u sredu ujutru:






















Ubrzo po prestanku padavina kratkotrajno i delimično se razvedrilo. Bilo je nekoliko kraćih sunčanih perioda, da bi se sredinom dana iznenada ponovo naoblačilo. Usledile su nove, kratkotrajne (jednočasovne) i umerene snežne padavine, ali se zbog temperature koja je prešla u blagi plus sneg nije zadržavao, već se i onaj postojeći topio. Potom se do kraja dana zadržalo oblačno i suvo. Evo jedne slike u samom mestu, pre skijanja:




A evo i još nekoliko, kasnije u toku popodneva:








Ono što je za posebnu pohvalu jeste to da su sneg redovno čistili tokom padavina i da su već pre mraka sve površine kojima ljudi i kola prolaze (pešačka zona u centru, ulice, trotoari, staze, prilazi ispred radnji, parking, čak i između kola) bili potpuno čisti od istog. Mnoštvo najrazličitije mehanizacije (bageri, traktori, kamioni, razne mašine...) i vredni ljudi učinili su da se "običan" čovek zapita da li je uopšte bilo padavina. Čak su i mnogi krovovi kuća bili očišćeni (verovatno da se ne bi urušili pod težinom snega i zbog pojave ledenica). Sneg su tovarili u kamione i nosili van mesta, bukvalno od jutra do kasne večeri. Šta reći za ovaj uigran tim, nego svaka im čast. Zaista sam ostao zatečen. I ja sam dao svoj doprinos, pa sam čistio obližnji parking:




Što bi se reklo oni od toga žive, pa i ne čidi previše da se tamo svi raduju kada pada sneg. Još dva dana ranije na ulici su pričali o novim padavinama i svi su ih sa nestrpljenjem iščekivali.

I narednih dana bilo je čestih padavina:








Neverovatan intenzitet u petak ujutru:




I jedna kada je dobra vidljivost:




U subotu pre podne smo nastavili put dalje, prema Milanu. Ubrzo nakon polaska počeo je da provejava sneg. Evo i fotografija sa tog već pominjanog Foskanja. Iako smo se u početku pribojavali da bi moglo biti obilnijih padavina u petak i subotu, te da bi mogao da bude zatvoren prevoj, modeli su u poslednji čas naglo smanjili padavine za taj period. Ipak, "gore" su uslovi bili na granici za stavljanje lanaca; bilo je -5ºC uz pojačan i jak vetar koji je stvarao nanose. Na putu je bilo ugaženog snega i dosta leda:










A na samom vrhu se nalazi hotel Interalpen, u sred "nedođije":




Gore su takvi, gotovo nepodnošljivi, uslovi, da mi zaista nije jasno ko odseda tamo...


Nastavljamo put dalje. Do Bormia idemo krivudavim, planinskim putem, ali se polako spuštamo, pa je snega sve manje. Dalje nastavljamo preko Sondria, a sneg zamenjuje kiša. Svraćamo u Leko, grad na istoimenom jezeru. Poznato je po siru Gorgonzola:




























Kraj II dela

Nastaviće se...

[Srđan]

Milano, svetska prestonica mode i dizajna i jedan od najvećih evropskih transportnih i industrijskih centara, kao i jedan od najznačajnijih  poslovnih i finansijskih centara Evropske unije, drugi je po broju stanovnika u Italiji i glavni je grad Lombardije, najbogatije regije u zemlji i jedne od najbogatijih u Evropi. Grad naseljava ~1,3 miliona stanovnika, dok je gradsko područje peto najveće u Evropskoj uniji (procenjeno stanovništvo od ~4,3 miliona). Takođe, metropolitansko područje Milana, daleko najveće u Italiji, sadrži prema proceni čak ~7,4 miliona stanovnika. Metropolitansko područe Milana ima četvrti najveći BDP.


Grad je osnovao keltski narod Insubri. 222. godine pre nove ere osvajaju ga Rimljani, te od osnivanja polako ali sigurno postaje središte neke druge kulture koja nimalo ne zaostaje za Rimom i Venecijom, gradovima koji su bili vodeće sile u to vreme. Godine 1796. Milano je osvojio Napoleon Bonaparta i proglasio ga 1805. glavnim gradom Kraljevine Italije. Takođe, bitno za napomenuti iz istorije je i da je tokom II svetskog rata bio teško pogođen savezničkim bombardovanjima, te je nakon nemačke okupacije 1943. postao središte italijanskog otpora. Uprkos tome, Milano je doživeo posleratni ekonomski napredak, koji je privukao brojne migrante (kako sa juga Italije, tako i iz inostranstva). U doba Romantizma bio je važno kulturno središte Evrope.


Pored već navedenog, Milano ima veliki globalni uticaj u muzici, sportu, književnosti, umetnosti i masovnim medijima. Lombardijski metropolis posebno je poznat po svojim modnim kućama i trgovinama, kao i čuvenoj ulici Montenapoleone i galeriji Viktora Emanuela, koja se smatra najstarijim trgovačkim centrom u svetu. Grad poseduje brojno kulturno nasleđe i jedinstveno kulinarstvo sa brojnim čuvenim jelima, kao što su božićni kolač panetone i rižoto iz Milana (bukvalno prevedeno). Kao što sam već rekao, Milano je veoma poznat po muzičkoj, posebno operskoj, tradiciji, kao dom više značajnih kompozitora (Đuzepe Verdi) i operi Skala. Poznat je i po nekoliko značajnih muzeja, akademija, palata, crkava, biblioteka... i po dva slavna fudbalska tima: Milano i Inter. Sve ovo čini Milano jednim od najpopularnijih turističkih destinacija u Evropi. Takođe, u Milanu je 2015. održana svetska izložba.


I jedna zanimljivost: stanovnici Milana ponekad svoj grad nazivaju "Moralnim glavnim gradom". I ovde postoji rivalstvo između dva najveća grada; u ovom slučaju Rima i Milana.


Za kraj, pošto o ovom gradu može beskrajno dugo da se priča, a da vam ne bih dosađivao, da kažem nešto ukratko o topografiji i klimi:

Milanska provincija smeštena je u centralno-zapadnom području nizine reke Po i takođe između reke Po i prvih uzvišenja Alpa. Ipak, kroz grad ne protiče reka. Nadmorska visina na kojoj se nalazi Milano je 122m.

Ovaj grad uživa vlažnu suptropsku klimu sa nekim kontinentalnim karakteristikama. To je uobičajeno za unutrašnje ravnice severne Italije, gde preovlađuju vruća vlažna leta i hladne vlažne zime.
Snežne padavine relativno su uobičajene zimi, iako su poslednjih 15-20 godina opale po učestalosti i obimu. Višegodišnji prosek u zoni Milana je između 35 i 45cm, povremeno se događaju snežne padavine sa preko 30-50cm u periodu 1-3 dana, s rekordnih 80-100cm za vreme poznatog snega januara 1985. Vlaga je dosta visoka tokom cele godine. Godišnje padavine se kreću oko 1000mm. Karakteristično za basen reke Po, pa samim tim i za oblast Milana, jeste česta pojava magle.



Evo konačno slika ("suvi" centar). Pored "obaveznog" šopinga, ugrabili smo vremena i za obilazak: comeon:






Čuvena ulica Montenapoleone prepuna skupih brendova (Armani, Bulgari, Dior, Dolce & Gabbana, Gucci, Missoni, Prada, Rolex...):




Pravoslavna crkva:




Milanska katedrala, jedna od najvećih crkvi na svetu:



























Opera Skala:









Spomenik Leonardu da Vinčiju:







Galerija Vittorio Emanuele II noću:





















Kraj III dela

Nastaviće se...

[Joe]

Woow super reportaža. Zavidim ti na ovom putovanju. Što kažeš bilo je svega i meteorološki i turistički da se vidi.

[Miki]

Bravo Srđane, lepo si ovekovečio to putovanje sa još lepšim fotografijama! 
Kranjska gora najveći utisak na mene ostavila uz Livinjo, komotno mogu sebe da zamislim kako živim tamo bez gradskih gužvi i žurbe. 

[Srđan]

Hvala mnogo svima.

[Srđan]

Konačno evo jednog lepog i sunčanog, ali u meteorološkom smislu dosadnog dana, taman da se završe preostale (školske) obaveze i ova reportaža na forumu, koja se baš odužila...  


Poslednja dva dana našeg putovanja iskoristili smo da "skoknemo" do Bergama, koji se nalazi 40km severoistočno od Milana i broji oko 120.000 stanovnika. Severno od grada počinju prve padine Alpa. Grad ima dva središta: Gornji grad (srednjovekovni grad na brežuljku, okružen zidinama iz 17. veka) i Donji grad (moderno središte Bergama). Ova dva dela grada povezana su uspinjačom.


Gornji grad ima više interesantnih objekata i mesta:

Evo jedna panorame sa Vikipedije, po sunčanom, letnjem vremenu:




A evo i mojih fotografija:










Kapela Coleonni:






Unutrašnjost kapele:



















Pogled ka Donjem gradu:




Uspinjača:
















Donji grad:










Kraj IV dela

Nastaviće se...

[Srđan]

V deo


Tog petka smo krenuli malo pre podneva. U Rovinj stižemo kasnije tokom popodneva, gde nas dočekuje oblačno i relativno toplo vreme uz slab i umeren vetar. Opojan miris mora pratio nas je svakim korakom. Ljudi je bilo veoma malo, a radnje, lokali i kafići su uglavnom bili zatvoreni, ali to nas uopšte nije omelo da uživamo u lepoti ovog gradića. Prvi put sam posetio Rovinj i to na kratko i verujte vratio bih se tamo ponovo prvom prilikom. Ostavio je na mene veoma jak utisak, možda i najjači na ovom putovanju. Sa jedne strane se oseća ogroman uticaj Italije, a sa druge ljudi imaju prepoznatljiv mentalitet. U konverzaciji zadivili su me njihova ljubaznost i spontanost.

Parkirali smo pored mora, u zoniranom delu. S obzirom da se naplata vrši samo u kunama, prolaznik nam je veoma ljubazno dao novac i nije hteo da uzme nadoknadu u evrima, što bi se retko desilo u Beogradu.

Ljudi sa kojima smo popričali žale za vremenima kada je Rovinj bio prepun Beograđana sa kojima su se družili. To isto sam čuo i od moje mame, koja je od tinejdžerskih dana leta provodila tamo i za Rovinj je vežu prelepe uspomene.



























































U večernjim satima krećemo za Beograd preko Zagreba. Do 1h stižemo kući, veoma umorni, ali puni utisaka. Kao uspomena na ovo putovanje, sada već po običaju, doneo sam biljku, ovoga puta prelepo drvo limuna, kojeg sam kupio još u Bergamu. Odlično je podneo put i ovih dana cveta. Jednom prilikom okačiću i njegove fotografije.


Do sledećeg putovanja i nove reportaže



KRAJ