Tema: Najsušniji gradovi i oblasti u Srbiji

[mornar]

Veoma mi je važno da doznam koji su najsušniji regioni ili još bolje naseljena mesta u Srbiji. Iako laik, smatram da se to ne može utvrditi samo na osnovu količine padavina, jer vlažnost vazduha zavisi i od drugih faktora - bolje da ja to ne nabrajam, jer vi koji se bavite mateorologijom sve to mnogo bolje znate. Pretpostavljam da bi najzgodniji kriterijum bili podaci o vlažnosti vazduha za pojedine regione i naseljena mesta, gledano duži period unazad. Unapred zahvaljujem na svakoj korisnoj informaciji. Srdačan pozdrav svima.

• Tweet

[Bart]

Ja mislim jedan deo Banata tu oko Kikinde i Zrenjanina i ovaj deo oko Nisa tu su valjda i dve najsusnije stanice Prokuplje sa 525 i Bela Palanka sa 529 litara...E sad valjda je to za period 1961-1990 i mozda sam pomesao brojeve za Pk i BP...

[Gaara]

Na vlažnost vazduha više od količine padavina utiču vazdušna strujanja i temperatura.  Vetar ''premešta'' vlažan( ili suv ) vazduh sa jednog mesta na drugo , a što je temperatura niža, relativna vlažnost vazduha će biti veća.

Jedan trivijalan primer: tokom kasne jeseni i zime su kod nas česti anticikloni pa u zavisnosti od njihovog postavljanja može da se dogodi na nema vetra ili ako ga ima njegov intenzitet bude  slab. Hladan vazduh se skuplja u prizemlju, rel. vlažnost raste pa se stvara magla i niska oblačnost. Dan je kraći, a sunce je niže na nebu pa nekad nema dovoljno toplote za zagrevanje vazduha i tla koje uzrokuje isparavanje tako da rel. vlažnost može danima da bude visoka ,a da nedelju ili dve ne padne ni kap kiše.
Leti može da padne (recimo) 20-ak milimetra u jednom danu, a da zbog visoke temperature i isparavanja već narednog dana bude niska vlažnost.
Negde može da bude velika količina padavina, ali ako je to mesto izloženo vetru koji duva iz pravca nekog suvljeg regiona, imaće manju rel. vlažnost.

[mornar]

Puno hvala Gaari i Bartu što su se potrudili, pa su mi dali orijentir u daljnjem traganju.
Da li se na internetu može doći do nekih tabela, neke statistike o vlažnosti, kakve je na primer izneo Bart u svom odgovoru?
Nadam se još nekim odgovorima u cilju potpunije i konkretnije predstave. Znam da svi imate pametnijeg posla ali bilo bi idealno kada bi se došlo do nekog definitivnog rezultata...
Unapred hvala i pozdrav svima.

[Bart]

http://www.hidmet.gov.rs/ciril/meteorologija/klimatologija_srednjaci.php

[mornar]

  Hvala Bart! Hajde da prostudiram malo te tabele...

[mareeram]

Mozes da ukljucis u razmatranje i srednji broj dana sa kolicinom padavina vecom od 01 mm, kao srednji broj dana sa kolicinom padavina vecom od 10 mm..imas te podatke za stanice na linku koji je Bart ostavio..

[maxer]

Slabo posećujem, forum pa slučajno videh ovu temu ... znam da je prošlo dosta vremena ali da ipak kažem koju.

Pokretaču teme bih skrenuo pažnju na Zaječar kao moguće (veće) naseljeno mesto za kojim traga. Kod nas se desi da mesecima ne pada kiša (od proleća pa do jeseni) i to tako traje već decenijama tj. sve je počelo izgradnjom hidro-elektrane Đerdap I i II tj. stvaranjem velikih vodenih površina na Dunavu, koje su tokom godina totalno promenile klimu u (verovatno) Timočkoj Krajini a zasigurno jesu u Zaječarskoj opštini.
Prve efekte smo počeli da uočavamo negde početkom 80-tiih god. prošlog veka a drastične efekte negde sredinom 90-tih. U ovom veku to se već pretvara u ekstremne suše.

Ali moram i da navedem da statistička slika može dati lažan rezultat jer uprosečava neke stvari, npr.: kiša ne pada 3-4 meseca a zatim za dva sata padne toliko vode da na ulici teče reka dubine 20-30 cm!!!
Suština je da tu vodu zemlja ne može da upije i iako će "statistički" taj ogromni vodeni talog "popraviti sliku", realno je zemlja suva kao pustinja. Nadam se da ste me razumeli, šta hoću da kažem.

Pozdrav!

[Кембел]

Ali moram i da navedem da statistička slika može dati lažan rezultat jer uprosečava neke stvari, npr.: kiša ne pada 3-4 meseca a zatim za dva sata padne toliko vode da na ulici teče reka dubine 20-30 cm!!!

  Моје мишљење такође. Ова година је прави пример за то, три месеца катастрофалне суше, а онда два дана провале облака у октобру/новембру и година је у "границама вишегодишњег просека" 

[maxer]

Baš to 

[Bart]

Toga je oduvek bilo i bice, mozda ima neke veze jer smo u toplijem periodu pa je cesce... Bilo je i onih ekstremno susnih godina a i onih kada je padala kisa bas i koliko i kad treba nesto slicno prosloj godini ovde... Zapade mi za oko leto 1952. godine u Nisu sto se tice kolicine padavina...
Jun             Jul    Avgust
47.8            0.9    0.6
A i ono 1988. godine
124.8          0.7     1.5

Obe godine nisu bile toliko daleko od proseka narocito ova prva...

Ali po meni najzeznutija sto se tica padavina u Nisu 1990. godina decembar je izvuko da ne  bude najsusnija...

jan       feb   mart   april  maj   jun      jul   avg   sept   okt     nov   dec    Ukupno

13.0     25.7  15.7   64.3  46.3  29.5   8.1   37.5  26.3  31.1   8.4  105.6   411.5

[maxer]

Naglašavam da je promena klime u Zaječaru i delu Timočke Krajine (Negotinsku Krajinu i Knjaževačku oblast iz toga treba izuzeti, jer su tamo promene mnogo manje) u fazi velikih promena zbog uticaja čoveka na prirodu.
To je u istoriji klimatologije, prvi put zabeleženo u Egiptu, kao posledica izgradnje Asuanske brane: izgubili su hiljade kvadratnih kilometara plodne zemlje, žitnica, koje su se prostirale nizvodno, sve se je osušilo jer su kiše prestale da padaju ... .