I kao što sam obećao, od 16 dana boravka u BiH zadnji dan je bio najinteresantniji onda kad predjoh u Srbiju i u Ljuboviju. Posle jako toplog i sparnog dana sa 32C i vedrine u BiH, prema Srbiji je počeo nicati razvoj oko 18h koji nisam shvatio za ozbiljno. Čim sam prešao Drinu iz BiH u Srbiju i krenuo ka Ljuboviji 3km od mosta razvoj se uozbiljio i nastala je duga istočno od Ljubovije. Skrenuli smo levo od motela ka Valjevu i Peckoj preko prevoja Proslop u sklopu Sokolskih planina. Čitavih 11km me duga čekala koliko ima od Ljubovije do uspona na Proslop.
Posle 1-2km uspona morali smo da se zaustavimo jer se stvar uozbiljila da sklonimo klavijaturu sa krova. Moj cale je sklonio sa krova klavijaturu, a ja otisao da šiškim u provaliju i kanjom reke Ljubovidje. Malo sam usput fotkao ovaj predivan prizor kao da duga izvire iz onog brda.
Onda je opalio grom i morali smo stvari ubrzati. Znao sam da ćemo do vrha Proslopa ući u kišnu zavesu. Ćale se našalio: "Hoće izgubiti glavu zbog oblaka. Ili će ga ubiti grom ili će upasti u provaliju".
Čim smo prošli tunel počinje kiša.
Penjemo se na vrh Proslopa, a kišne zavese nas čekaju uz povremene munje na granici sela Carina i Skadar čijom granicom ide regionalni put Ljubovija-Pecka-Osečina.
Sam vrh puta Proslopa 927m. Levo vrh Sokolskih planina 973m. Grom opalio desno u vrh brda i selo Skadar i puklo ko bomba prema Tisoviku rudniku žive. Culo se i u autu.
Kreće totalni pljusak sa druge strane Proslopa dok je levo selo Carina u koje se spuštamo.
Čim smo sišli sa Proslopa u Pecku bilo je suvo, a onda smo skrenuli levo prema planini i prevoju Iva ka Valjevu. Usledio je snažan pljusak pri izlasku iz Pecke i pratio nas do uspona na Ivu u selu Dragodol. Na ovom usponu se vidi pogled na Sokolske planine i kišne zavese koje nas prate i gromove koji tuku u brda i kreću se ka Osečini.
Ovde se vidi da razvoja ima još i da do Valjeva će biti interesantno.
Nakovnji i novi razvoji prema Valjevu, Osečini i Koceljevi. Zapadna Srbija luduje.
Nakovanj tačno iznad delova Valjeva i Kolubarske kotline. Vidi se sevanje sa vrha Ive 627m. Noću se iz sela Lopatanj vide odavde svetla gradova Osečine, Koceljeve i naravno Valjeva na nekih 30km.
Desno ka Povlenu i Maljenu zamislite nema ništa značajno što je paradox za ovu sezonu.
Još veći paradox su Medvednik, Jablanik i Povlen iznad kojih je bilo skroz vedro.
Kad smo sišli sa Ive u selo Stave pogled na snažan razvoj prema severu i Koceljevi iz kog je sevalo.
Levo pogled na zapad i razvoj sa Sokolskih planina i Ive stiže u selu Bobova, ali mi bežimo ka Valjevu.
Do sela Pričević i izlaska na magistralu Valjevo - Loznica ništa nije bilo i ostalo nam još 15km do Valjeva i pred Valjevom u selu Zlatarić vidi se da je bio potop. Na ulasku u grad ulice su sve suvlje osim u krajnje zapadnim delovima grada. Videlo je se sevanje prema severu dok dodjoh do kuće na nekih 3km od centra prema istoku magistralom Valjevo - Beograd. U BiH je bilo nekoliko dana sa grmljavinom od 17-og avgusta do 1-og septembra. Ali ništa naročito. Bilo je sevanje, 19-og uveče, grmljavina jedna 20-og, malo ozbiljnija grmljavina 24-og u Krasanpolju i 25-og u Bratuncu (U Valjevu mi stric javio da je taj dan bilo nevreme sa gradom u Valjevu peti put ove godine) i taj dan su tukli gromovi prema Ljuboviji i videlo se sve, ali sam bio na groblju baki za 40 dana i nije bila prilika da slikam, 26-og uz hladni front i nagli pad temperature je bilo pljuskova i grmljavine uveče uz mešavinu slojaste i neinteresantne oblačnosti, 30-og za bakinu daću kad se sve završilo i vratio sam se u selo 7km niz Drinu prema Zvorniku i 31-og prema jugu se videlo iz sela sevanje iz dobrih razvoja. Ipak je 1. septembar bio najzanimljiviji meni zbog mnogo različitih lokacija.