Dok je ovako stabilno vreme, osvrnuću se na najveća zrna grada tokom ove konvektivne sezone.
Na prvom mestu Ilandža u Vojvodini, 23. juna, prečnik zrna 10 cm i težina 200 g. Ovako krupan grad je proizvela stacionarna, izolovana, superćelija, u okruženju sa visokim CAPE-om od oko 3000 J/kg i smicanjem od oko 15-20 m/s
Isti dan, samo južnije, okolina Gornjeg Milanovca i zrna grada do 8 cm. Oluje su bile zbijenije, pa je ovo maksimum od tog dana u tim krajevima:
Istočna Srbija, Zaječar, ~ 7 cm:
Arilje 02. avgust, grad do 8 cm. Umerena nestabilnost, ali nešto jače smicanje, oko 25 m/s.
Natrag u 2016. ovo je, za sada, rekord u Evropi. Grad od preko 14 cm u prečniku. Proizvela ga je superćelija u Banatu, prvo naseljenije mesto, koje je zahvatila ova oluja je bio Temišvar, pa je odatle i ova slika. Izolovane superćelije, u okruženju sa ogromnom energijom i do 5 kJ uz vrlo jako smicanje (35 m/s), preko centralne Srbije i Banata.
18. juna 1970. su u okolini Valjeva padala zrna grada od oko 800 g, što je vrlo blizu svetskog rekorda. Međutim, trebalo bi potražiti slike u tadašnjim medijima i izveštajima.
U Dakoti je padao grad od 25,5 cm u prečniku, težine 0,88 kg, tako da je to svetski rekord iz 2010. (23. jun).
